Kultura

OBUZDAVANJE OKENA U 111 SLIKA: Akademik Todor Stevanović u Galeriji RTS predstavlja dela iz različitih ciklusa i perioda

М.Краљ

17. 12. 2024. u 17:46

PRE tačno pola veka, 1974. godine, boraveći studijski na krajnjem severu Danske, akademik Todor Stevanović je izveo performans u kome je zaustavljao okean. A od utorka, 17. decembra, u galeriji RTS, ovaj naš likovni veteran pokazaće kako se obuzdava okean i to na čak 111 radova na platnu!

ОБУЗДАВАЊЕ ОКЕНА У 111 СЛИКА: Академик Тодор Стевановић у Галерији РТС представља дела из различитих циклуса и периода

Postavku koja će biti otvorena u 19 časova, činiće još i radovi iz ciklusa "Pećina“, koji ukazuje na izvorište, a premijeno su prikazani još davne 1993. Na izložbi je i grupa dela , pod zajedničkim imenom "Tačka - Krug", predstavljenih svojevremeno u Domu vojske Srbije, ali postavci "Geneza" u KC „Laza Kostić“ u Somboru. Segment EHO posvećen je Todorovim proznim, filozofsko-naučnim tekstovima. Koautori izložbe nazvane "Okean- Eho- Todor" su prof. dr Jerko Denegri i Milica Vićić i sam Stevanović, a na svečanomm otvaranju govoriće prof. dr Milivoje Pavlović, predsednik Saveta za likovno stvaralaštvo RTS-a.

-Za mene je, moram odmah reći, jedno veliko iznenađenje ova izložba- ističe profesor Denegri. - Mi svi znamo neke osnovne biografske podatke o Todoru Stevanoviću. On je renomirani umetnik, najzad član je Srpske akademije nauka i umetnosti što je znak priznanja društva prema njegovom opusu. Međutim, u poslednje vreme retko je izlagao i moram da kažem da sam ja, koji pratim koliko toliko likovni život, iznenađen i zapanjen upravo ovom izložbom koja predstavlja sigurno jednu važnu kariku ne samo u njegovom opusu nego i današnjem srpskom slikarstvu.

A ono što je opštepoznato o Todoru Stevanoviću je da se rodio 9. marta 1937. u Zalužnju, kod Leskovca. Završio je studije slikarstva u klasi Đorđa Andrejevića Kuna i magistrirao kod Nedeljka Gvozdenovića na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Bavi se slikarstvo, ali i crtežom, grafikom, filmom, keramikom, mozaikom, alternativama slobodnog medija, likovnom kritikom, teorijom umetnosti, filozofijom i književnošću. Samostalno izlaže još od 1956. i učestvuje na likovnim smotrama kod nas i u inostranstvu. Bio je predstavnik Jugoslavije na Venecijanskom bijenalu 1999, a dela mu se čuvaju i izlažu u Narodnom muzeju Srbije, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju grada Beograda i u mnogim muzejsko-galerijskim ustanovama u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao i u Engleskoj, Danskoj, Holandiji, Belgiji, Španiji, Kanarskim ostrvima, Australiji, Južnoj Americi, Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi, Austriji, Švedskoj, Rusiji. Nominovan je za KYOTO nagradu 2010. godine u oblasti umetnosti i filozofije. Za dopisnog člana SANU izabran je od 2003, a za redovnog 2012. godine.

Galerija kao pećina

KADA je u Domu vojske Srbije,1993. godine, prvi put predstavio „Pećinu“, radovima je oblepio zidove, podove, plafon. Galeriju je doslovno pretvorio u pećinu.
-Ciklus „Pećina“ ukazuje na izvorište kreativnosti – piše u katalogu. - Prapostojbina umetničkog učinka, plošna i dvodimenzionalna animira se u umu posetioca i sačinjava korelaciju tri važna elementa - umetnika, umetničkog dela i posmatrača umetničkog dela.

Jedan deo ove aktuelne postvake Todor je nazvao „Geneza“, a porofesor Denegri, o tome kaže:

-Kad postavite sebi pitanje geneza čega, poreklo čega, način čega, moglo bi se reći geneza slike, kako slika nastaje od čega je slika sastavljena. Najčešće se može konstatovati njena materijalna činjenica, znači jedna dvodimenzionalna površina na kojoj je izvedena jedna intervencija slikarskog medija, metjea. U ovom slučaju možete videti jedan idealan krug. Idealna forma kruga, koja je izvedena ja bih rekao slobodnom rukom, nemam osećaj da je izvedena šestarom. Krug je sam po sebi jedna idealna forma, jedan veliki simbol tako da je istovremeno to jedna slika koja je urađena sa najminimalnijim sredstvima koji se mogu zamisliti, znači samo površina na kojoj se nalazi samo jedna forma, što je vrlo radikalno poimanje slikarskog metjea i slikarske discipline, a sa druge strane jedan složeni simbol idealne forme velikog simboličkog značenja tako da je na neki način ispoštovano sa najminimalnijim sredstvima izraziti jedan kompleksan likovni i filozofski sadržaj kao što ova dela u sebi nose.

Kada je u pitanju deo izložbe u kojoj je 111 uzdužnih slika.čija tema je nepregledno okeansko prlavetnilo, Milica Vićić, u tekstu kataloga, ističe:
-Okean možemo posmatrati kao znak slobode ali i nepreglednosti, simbiozu lepote i straha, smelosti i jeze. Regenerativno metafizičko iskustvo koje širi vidike i budi energiju. Kad se čovek susretne sa takvom silom prirode ne zna kako da reaguje i šta sa time da čini. Lavina emocija, bujica koja nas preplavljuje kao talas kome se ne nazire kraj. Sve se pretvara u jedan veliki kontinuum vrtloga emocija u kom shvataš da si jedinka, čestica, tačka, talas ovog univerzuma - ti sam/a, ali i deo svega što te okružuje. Bivstvuješ za sebe, ali i za drugog, i sve oko sebe.

Eho odrastanja u Zalužnju

VAŽNA komponenta kroz koju tumačimo Todorovu interferenciju između njega, publike i dela je autorovo detinjstvo. Odrastanje u Zalužnju je etapa koja ima velikog uticaja na Todorov umetnički poziv. Možemo reći da je poriv osetio baš u to rano doba provedeno u prirodi, sa roditeljima, okružen organskim praelementima esencijalnim za oblikovanje čoveka. Eho je odraz toga doba - tvrdi u katalogu Milica Vićić, pišući o delu izložbe koji spaja Todorove tekstove i razmišljanja sa vizuelnimizgledom reči i rečenica.

Taj silni i neukrotivi okean, kako primećuje Vićićeva, Todor je na ovoj izložbi ne samo obuzdao, već i nanovo probudio:
-Plava boja nam pomaže da se oslobodimo mogućih uzrujavajućih misli i osećanja, pruža nam spokoj i iskreno nam ukazuje na beskonačno uverenje da smo mi deo univerzuma i univerzum sam. U okean je uvezana koncepcija vremena. Večnost, a opet vreme koje se ne oseća kao da protiče dok smo u prisustvu ovih radova. U zavisnosti od raspoloženja okean budi različita stanja, poput sete, nostalgije, melanholije, ali i samozadovoljnosti, bezbrižnog lelujanja, duševnog sklada. Uviđamo da je moć Todorovog okeana u tome što je sveukupan i svesadržajan, otkriva nam istinu koju sagledavamo očima, ali i srcima- zaključuje Milica Vićić.