Kultura

TITO, KRALJ I ROKENROL ZA - 200.000 POSETILACA: Neda Knežević, direktor Muzeja Jugoslavije, o rekordnoj poseti ovoj instituciji

M.Kralj

18. 12. 2024. u 06:30

OVIH dana u Muzeju Jugoslavije dočekaće 200.000. posetioca u 2024. godini.

ТИТО, КРАЉ И РОКЕНРОЛ ЗА - 200.000 ПОСЕТИЛАЦА: Неда Кнежевић, директор Музеја Југославије, о рекордној посети овој институцији

Foto Muzej Jugoslavije

Rekordna cifra će tako do 31. decembra biti i premašena! Krajem prošle godine, kroz ovu instituciju koja neguje sećanje na dve bivše države (prvu i drugu Jugoslaviju) prošlo je 135.000 gledalaca. O tako značajnom povećanju interesovanja publike, kao i o programima i koncepciji samog muzeja, za "Novosti" govori direktorka Neda Knežević.

- Čak je i tim Muzeja iznenađen takvim porastom broja posetilaca u odnosu na prošlu godinu - tvrdi Kneževićeva. - Ogromno interesovanje javnosti pobudila je izložba "Ježeva kućica", koja je osvojila ne samo simpatije publike, već i sjajne reakcije kritike. Posetioci sa nama i dalje kontaktiraju tražeći da pogledaju bar deo te postavke, a tokom njenog trajanja organizovano je preko 200 radionica sa decom od predškolskog do srednjoškolskog uzrasta. 

o Ova postavka je vratila Branka Ćopića u naš javni život, pa je i reakcija bila emotivna? 
- Poseban doprinos izložbe je i saradnja sa Zajednicom gluvih, koja je rezultirala filmom koji donosi prevod i adaptaciju poeme na srpski znakovni jezik. Scenario, izvođenje, kostimi, režija, snimanje i montaža su u potpunosti realizovali pripadnici Zajednice gluvih. Ovaj video biće uključen u školski program za gluvu decu. Izložba je zamišljena kao mesto susreta različitih generacija. Bila je interaktivna i razigrana i trudili smo se da vratimo Branka Ćopića u fokus muzejske i čitalačke publike. Pored umetnika i istraživača, uključili smo i decu kao saradnike i rezultat je bio odličan. Uz veliki broj posetilaca, kojih je vikendom bilo i više od 2.000, izložba nam je povećala broj pratilaca i na društvenim mrežama. 
o Neka vrsta iskoraka je i aktuelna izložba posvećena kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću? 
- Ovom izložbom osvojili smo još jednu ciljnu grupu, školsku decu i studente, koji u programima imaju izučavanje kralja Aleksandra. Veliki izazov za ceo tim Muzeja je bio izrazito kratak rok za realizaciju izložbe, ali i to što nismo imali predmete iz međuratnog perioda. Iz tog razloga smo paralelno radili i na istraživanju i nabavci predmeta i na realizaciji postavke. Najviše materijala pozajmili smo iz Hrvatske i Slovenije, čime smo potvrdili odličnu saradnju sa tamošnjim institucijama, ali i uspostavi saradnju i sa Francuskom. U međumuzejskoj sardnji učestvovale su i naše institucije Etnografski muzej, Narodni muzej, Galerija Matice srpske, Patrijaršija, Dvor i druge institucije. Neko me je nedavno pitao šta bih promenila u svetu muzeologije, rekla sam, mnogo više međumuzejske saradnje na lokalnom i globalnom nivou.

Muzika kao fenomen

o U "Muzejskoj laboratoriji" ste otvorili još jedan novi, mogući rukavac tumačenja jugoslovenske prošlosti, kroz saradnju sa "Rok muzejom"... 
- Muzej Jugoslavije i udruženje "Rok muzej" pronašli su zajednički interes u baštinjenju, čuvanju i promovisanju nasleđa rokenrola, i negovanju i materijalnih i nematerijalnih elemenata tog fenomena. Povodom Dana muzeja, izložili smo instrumente, nosače zvuka, dokumente, raznovrsni štampani materijal. Osnivanjem Muzeja rokenrola, stvara se preduslov da predmeti koji svedoče o istoriji rok muzike budu prepoznati kao deo baštine.

o I sam sadržaj izložbe, koji se bavi periodom kraljevine, nešto je novo za MJ? 
-Mi smo i na nekim ranijim izložbama s različitim temama Kraljevine Jugoslavije ozbiljno doticali ulogu i značaj kralja Aleksandra, ali još uvek veću pažnju privlače izložbe koje se bave posleratnim periodom. Povodom Dana državnosti izložili smo TUREEN kralja Petra II, otkupljen na aukciji. Iako je izložba "Čuvajte (mi) Jugoslaviju" izazvala veliko interesovanje, na društvenim mrežama i dalje se više reaguje na onaj period Jugoslavije koji ljudi imaju u svom sećanju.

Foto Muzej Jugoslavije

Direktorka Neda Knežević na postavci "Čuvajte (mi) Jugoslaviju"

 

o Muzej Jugoslavije je postao matičan kada je reč o čuvanju jugoslovenskog nasleđa i društevne istorije. Šta to praktično znači? 
- Muzej je matičan za sve fenomene, od ideje, početka stvaranja, pa do raspada Jugoslavije. Bilo je vrlo teško izraditi metodologiju rada vezanu za matičnost, koja se odnosi na nematerijalno kulturno nasleđe. Oformili smo multidisciplinarni tim i odlučili se da prvo van Muzeja evidentiramo jugoslovensko nasleđe, a fokusirali smo se na multietičnost, emancipaciju, progres, kulturno i umetničko nasleđe, kult vladara, socijalizam i postjugoslovenske kulturne procese.
o I do čega su došli? 
- Ove godine je naš tim obišao Srbiju, i od maja do danas, istražio 78 lokacija. I to 11 lokacija u Nišu, isto toliko i u srednjem Pomoravlju (Jagodina, Paraćin, Ćuprija, Senjski rudnik), 22 - u istočnoj Srbiji (Majdanpek, Bor, Zaječar, Knjaževac, Negotin, Kladovi), 34 u jugoistočnoj Srbiji (Smederevo, Požarevac, Aleksinac, Svrljig, Pirot, Dimitrovgrad). 
Trenutno su kolege na terenu u oblasti Sandžaka, gde će se istražiti dodatnih 27 lokacija. Napravljeni su terenski izveštaji sa fotografskom i video-dokumentacijom, a neki od ključnih zaključaka je da ustanove zaštite (muzeji, arhivi, zavodi za zaštitu spomenika), pružaju najjasniju sliku jugoslovenskog nasleđa kroz građu kojom raspolažu. Biblioteke i pozorište zahtevaju dodatnu analizu, kroz preporučene liste knjiga, drama i filmova. Tu su i domovi kulture, jedinstven fenomen, okosnica kulturne emancipacije, multietičnih događaja i obrazovanja tokom socijalizma, kao i nevladin sektor i privatne kolekcije i kolekcionari, kao neiscrpni izvor materijala, koji će nam biti u fokusu tokom daljeg rada. 

Protokolarna aktivnost

NEDAVNO smo u jednom danu kroz Muzej proveli 150 gostiju Bezbednosno-informativne agencije iz afričkih zemalja, koje je četvoro kustosa provelo kroz naše izložbe i muzejski kompleks. Obavljamo i ozbiljnu protokolarnu aktivnost naše zemlje. Svake godine ugostimo veliki broj delegacija koje dolaze u Srbiju. 

o Godinama se velikom posećenošću Kući cveća objašnjavao fenomen Muzeja Jugoslavije, što ste uspeli da promenite... 
- Postali smo živa institucija.Tu su uvek atraktivne teme naših izložbi koje smo realizovali, zatim edukativni programi. Građenje Muzeja koji pripada svima, gde se svi osećaju sigurno i pozvano za nas je od izuzetne važnosti, kako u izboru programskih tema, tako i u prilagođavanju infrastrukture. Naš kolektiv je mali, ali imamo veliku mrežu spoljnih saradnika, od stručnjaka koji su nam u upravljačkim telima, do studenata koji su članovi našeg Studentskog kluba. Zahvaljujući svima njima mi prihvatamo 200.000 posetilaca ove godine. Interesantni smo jer smo Muzej ideje o jednoj državi koje više nema. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
Društvo

0 13

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Smrt kao smešna farsa
Kultura

0 0

POZORIŠNA KRITIKA: Smrt kao smešna farsa

REDITELj Nikola Zavišić i dramaturg Periša Perišić su Molijerovog "Uobraženog bolesnika" u Narodnom pozorištu locirali u (apokrifnu) 1673. godinu, kada, kako istorija pozorišta beleži, Molijer umire posle četvrtog izvođenja "Hipohondra" (francuski alternativni naslov teksta), u kojoj je igrao Argana.

18. 12. 2024. u 08:30

Politika
Tenis
Fudbal
I ONA DIGLA RUKU NA SEBE?! Drama čuvene pevačice posle samoubistva njenog dosadašnjeg muža, košarkaša Janisa Time

I ONA DIGLA RUKU NA SEBE?! Drama čuvene pevačice posle samoubistva njenog dosadašnjeg muža, košarkaša Janisa Time