ZAGLEDAN U ZVEZDANO NEBO NAŠE KNJIŽEBNOSTI: Budimiru Dubaku uručena nagrada Matice srpske, ustanovljena u čast Crnjanskog

NEPOSREDAN kakva je i njegova književnost, Budimir Dubak pisac iz Crne Gore i laureat književne nagrade „Beskrajni plavi krug“ koja mu je juče uručena u Matici srpskoj u Novom Sadu, rekao je da je počašćen priznanjem u znaku Miloša Crnjanskog, uputio je zatim zahvalnost svojim izdavačima,žiriju i najstarijoj kulturnoj instituciji srpskog naroda, „koja nas sabira već dva vijeka.“

Branislav Lučić

- Ovo priznanje jednako su zaslužili i srpski pisci u Crnoj Gori, koji su se, zajedno sa svojom Crkvom i stradalnim narodom, borili protiv zla, oličenog u prokletom caru Dukljanu - rekao je Dubak pošto mu je Matičin predsednik Prof.dr Dragan Stanić uručio nagradu za roman „Ljetopis prokletoga cara Dukljanina“ u izdanju SKZ i KZ SNV Crne Gore(2024).

Crnjanski,podsetio je lauret,naslovio je prvo poglavlje „Seoba”: „Beskrajni plavi krug. U njemu, zvezda”. Glavni junak Vuk Isakovič, spremajući se na vojnu, „kao da vidi, u visini, beskrajan, plavi krug. I, u njemu, zvezdu”.

- I ja sam zagledan u zvjezdano nebo srpske književnosti, na kome posebno sjaji djelo Miloša Crnjanskog - kazao je Dubak pa nastavak besede posvetio sponama Crnjanskog i Njegoša.

U eseju „Njegošev grob” Crnjanski kaže da je „Gorski vijenac” pesma „koja bi i kada bi sav naš narod izumro jasno i gorostasno sačuvala njegov lik, među narodima, za sva vremena”. Potom, Crnjanski opisuje pripreme za iskopavanje Njegoševih zemnih ostataka, 1916. godine, od strane austrougarske vojske, za koju kaže da je „uvek zaudarala grobarski i čije su uniforme imale uvek nečeg grobarskog”.

Uočio je Dubak i ove niti koje spajaju dvojicu velikana srpske književnosti : Crnjanski zamišlja „Gorski vijenac” kao Izviiskru, kao izvor srpskog jezika i Poezije „što je potekao pod udarcem iz stene”.Njegoševa melodija najsličnija je onom što sam naziva „grmljava nebesne muzike”. I Crnjanski stvara novu melodiju srpskog jezika, za koju Borislav Mihajlović Mihiz kaže: „Melodija tužna i blaga, vitka, elegična, lelujava, elegantna”.

Najzad, iako su melodije Njegoša i Crnjanskog različite, oni su bliski po nebo-zemnom viđenju čovjeka. Njegošev čovek je „bačen na burnu brežinu”. Čovek, kao razvijano zrnce praha, koje misli, i svesno je svoje kosmičke sićušnosti, javlja se i u Crnjanskog.

- Bliskost, kad je o poimanju smrti riječ, između najvećeg srpskog pjesnika i najvećeg proznog pisca, ogleda se i u njihovom poricanju smrti. Njegoš to čini u završnoj strofi „Luče mikrokozma”, slaveći Hrista kao pobjedioca smrti. Miloš Crnjanski završava „Drugu knjigu Seoba” rečenicom: „Smrti nema!” - naveo je dobitnik nagrade „Beskrajni plavi krug“.

Predsednik Matice srpske prof.dr Stanić kazao je da žiri ove nagrade svake godine izuzetno ozbiljno prilazi svom poslu jer ovo priznanje, Matica je ustanovila 2019.godine u spomen na Miloša Crnjanskog(1893-1977) da podseća na veličanstven književni opus ovog pisca.

Po jednoglasnoj oceni žirija u sastavu: prof. dr Mladen Šukalo (predsednik ), prof. dr Nebojša Lazić, prof. dr Mina Đurić, doc. dr Jelena Marićević Balać i doc. dr Goran Radonjić, Dubak u svom romanu na savremen način preispituje i interpretira srpsku kulturnu tradiciju, istovremeno je obogaćujući novim pripovedačkim postupcima.

Predsednik žirija prof.dr Šukalo rekao je da su u nekoliko meseci članovi žirija pročitali šezdeset romana značajnih autora,te da su u uži izbor bili uvršteni i Bojan Savić Ostojić („Vreme vode“), Srđan Valjarević („Narator je konačno progovorio“) i Božidar Zejak („Zla dolina“).

Nepočinstva nečastivoga

U ROMANU „Ljetopis prokletoga cara Dukljana” opisao sam i Njegoševo posmrtno stradanje, oličeno u premetanju i seljenju njegovih zemnih ostataka, rušenju njegove zavjetne crkve Svetog Petra Cetinjskog na Lovćenu i njegovog groba i amaneta. To su nepočinstva nečastivoga, koji se od mitoloških i istorijskih vremena, do naše savremenosti javlja kao prokleti car Dukljan.Pozvao sam se na Crnjanskog, koji je u „svirepoj uspomeni iz doba okupacije” opisao skrnavljenje Njegoševog groba 1916. godine. - kazao je Dubak.

Preporučujemo

Kultura

0 0

„OBE STRANE DRINE“: Novi roman Ljiljane Šarac, književnice rodom iz Smedereva

14. 07. 2026. u 11:48

Kultura

0 0

UZ MUZEJ, NASTAJE I DOM ĆIRILICE: Zaštita matičnog pisma srpskog naroda

14. 07. 2026. u 09:08

Kultura

0 0

“ČAROBNOJ FRULI“ DVE NAGRADE: Uspeh Pozorišta mladih na 34, Kotorskom festivalu pozorišta za djecu

13. 07. 2026. u 14:57

Kultura

0 0

NAJBOLjI RADOVI 58. „PJERA“ NA JEDNOM MESTU: Prelistajte katalog!

13. 07. 2026. u 14:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije