UMETNOST JE VIŠE OD IGRE: Umetnik Boris Burić o vezi sa beogradskim nadrealistima, kolažima, snovima, fudbalu...

SANjAO sam da se ogromna plahta polagano spušta preko zgrada i ulica dok ljudi šetaju mirno i ne primećuju da ih nekakva sila postavlja u obruč i polagano im istiskuje vazduh iz pluća. Pogled ka nebu nam je oduzet...

Boris Burić Foto privatna arhiva

Ovaj san pokrenuo je vizuelnog umetnika Borisa Burića, koji, živi, radi i sanja, na relaciji Beograd - Rijeka - Teksas, da stvori rad, čije poruke ovih dana na Topličinom vencu, čitaju ili mimoilaze, naši sugrađani. Naime, u izlogu Muzeja primenjene umetnosti, nalazi se njegovo delo koje je deo postavke "Zadržano bekstvo nadstvarnosti: fotografija u beogradskom nadrealizmu", povodom stogodišnjice ovog pravca u svetu, ali i Beogradu.

- Često mi se događa da koristim snove kao inspiraciju za stvaranje umetnosti, ta faza "iluminacije" je oslobađajuća jer nije ograničena svakodnevnim logičkim pravilima - ističe za naš list umetnik, koji se prošle godine predstavio velikom samostalnom izložbom u MPU, a koga ovdašnja javnost pamti i po zajedničkim nastupima sa Nenadom Rackovićem. - Kada sam dobio poziv iz MPU da učestvujem na izložbi, prvo sam razmišljao o kolažima koji su na neki način bili temelj nadrealističkog pristupa umetnosti. Kolaži su se često koristili da stvore slike koje su izgledale poput snova ili vizija, s jasnom namerom da se stvori narativ iz nesvesnih slojeva psihe. Kolaž kao tehniku praktikujem još od srednjoškolskih dana, te sam pomislio da bi to bila dobra veza sa beogradskim nadrealistima. U finalnom radu sam se pored dva prizora ( fotografska kadra ) odlučio i za tekstualni kolaž. Kako sam, inače, konceptalno orijentasan, objedinio sam tekst i sliku.

Boris Burić Foto privatna arhiva

U tekstualnom delu Burićevog rada piše:"Ni muzej ni ulica/ ni reč ni slika/ ni poezija ni proza/samo očekivane borbe". A na pitanje, koliko su "očekivane borbe" današnjih stvaralaca slične,onima koji su vodili naši međuratni nadrealisti, ističe:

- Istraživajući beogradske nadrealiste naišao sam na Vaneta Bora koji je napisao: "Ni poezija ni proza, jedan novi način izražavanja" (1932), taj "statement" me je inspirisao prvenstveno zbog moje lične potrage i "bega" od zadatih kanona. Inspiraciju za tekstualni kolaž sam pronašao u spoju mojih misli sa osvrtima umetnika koji su u begu od konvencionalnosti tražili nove načine izražavanja. Došao sam i do Miška Šuvakovića i njegove knjige "Postmoderna" u kojoj piše:"Trag jezika je fragmentarni, doslovni ili nedoslovni navod koji svojom različistošću ili neuklopljenošću u delu u kojem se nalazi ukazuje na sopstvenu istoriju premeštanja (citiranja)." Mislim da se mi svi sada nalazimo u stanju permanentnog rata i očekivane borbe koje vodimo.

Pre nego što se u potpunosti prepustio umetničkim traganjima, Burić se bavio i fudbalom, o čemu kaže:

- Otkad znam za sebe "ganjao sam loptu". Čari fudbala i zanesenost u igri mogu znati samo oni koji su bili posvećeni tome. U srednjoj školi primenjenih umetnosti u Rijeci sam paralelno trenirao i igrao fudbal u HNK Rijeka. Pre podne bih klesao kamen, obrađivao drvo, glinu, gips i metal, a popodne bih išao na trening. Kada sam došao do prvog tima shvatio sam da nema prostora za umetničko izražavanje, da je umetnost više od igre. I nisam se dvoumio. Iskustvo koje mi je bavljenje sportom dalo dobro se nadovezalo na umetničku praksu. Vizualizacija, pregled igre, refleksno reagovanje, volja i posvećenost su uticali na moj rad.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije