POEZIJOM RAZGONIMO GUSTU MAGLU STVARNOSTI: Nebojša Lapčević, književnik

ČOVEK je sopstvenik svega što zajmi od neba! - ovo kaže Adam Dedinac, kompozitor u penziji, glavni junak novog romana "Sejač" Nebojše Lapčevića (1966), koji se nedavno pojavio u izdanju "Agore".

Foto Privatna arhiva

Plodno i raznovrsno stvaralaštvo ovog pesnika, pripovedača, romansijera, autora libreta, dramskih tekstova i knjiga za decu propraćeno je nizom nagrada među kojima su "Meša Selimović", koju je dobio za zbirku pesama "Filatelist", "Pečat kneza Lazara", "Đura Jakšić", "Srboljub Mitić", "Radoje Domanović".

Objašnjavajući šta mu je bila početna ideja za novo delo Lapčević ističe:

- Razmišljajući o okvirnim pitanjima kojima sam želeo da se bavim u novom romanu "Sejač", čini mi se da je pojam stvaralaštva, što sve prevashodi, preokupacija glavnog junaka Dedinca, zapravo pitanje slobode umetnosti, stvaralačkog zanosa, ali i umetnost življenja. Sa druge strane pitanje identiteta, u stvari, otkriva tragičnu nesposobnost čoveka da se posveti sebi, o čemu govore i biblijski elementi ove pripovesti.

Zanimljivo je da je kao i u prethodnoj nagrađenoj knjizi "Filatelist" i u ovom romanu dominantna poetika...

- "Filatelist" mi je pomogao da nakon epistolarnih stihova iz ove knjige "Stižu li ti pisma, prijatelju?", pre svega, da nadalje nadograđujem svoju poetiku... U tom smislu i roman je zasnovan na nekoliko pripovednih tokova lirske proze, u dvadeset četiri poglavlja koja govore o umetnosti, ljubavi, o strasti, o telu i duši, legendama Tromoravlja, o čistoj prirodi - Terra incognita, propadljivosti čoveka i smrti, o čulnom i misaonom...

Sve je nastalo iz semena, seme je reč, stih, nota-klijavica koje će konačno proklijati u čistoj i zdravoj Zakos livadi... Stalno traganje za stvarnim je pred kompozitorom Adamom Dedincem, stanje teško bolesne supruge Evgenije otežava mu pisanje opere na osnovu izazova - tapije iz 1833. iz Jankove klisure, od čukundede Đorđija koji je bio pisar kod Lazara Čolaka Antića.

Uz tapiju stiže mu i nepoznati libreto za operu od venecijanskog libretiste Anonima, i tu počinje priča...

- Adam Dedinac, koji je vazda u neskladu s neprilikama po kojima je karakterističan kraj dvadesetog veka, traži zaklon od sveta, mesto gde će ostvariti svoje životno delo - operu po darovanom libretu. U ovom romanu, kao i u samom Dedincu, dramatičan polilolog vode Smrt, Ljubav i Umetnost... Kojoj se uzvišenosti prepustiti?

U romanu se pominju i brojne istorijske ličnosti Stanislav Binički, Lazar Čolak Antić, Sava Vladislavić, Vivaldi, Van Gog, čija je slika "Sejač" iz 1850. i na korici romana...

- Fikcijski lik Adam Dedinac svoje prisustvo projavljuje odsustvujući iz savremenih tokova civilizacije. Tu su i izmaštani likovi prijatelja Koste Pamjatnika, Dubrovčanina, Kulturnika, Suslova, Ace Kučke, Ćir Nesanika i rajske Angel-tice... Mlada Petra, preuzima breme svog učitelja klavira Adama, inspirisana je Klodelovom poezijom, i zapisuje u beležnicu svoje stihove: "Pevam u horu! Toržestvo klasa u tri glasa... Kad slova su guje grla, čak i kad je gorko seme, reč proklija iz mene." Svestan da je čovek Božje biće, u roman uvodim Angel Ticu koja prološki pronalazi saksiju sa plodnom zemljom na balkonu stana Adama i Evgenije i u nju spušta zrno pšenice da nikne. Na taj način implicite ukazujem na propadljivost prirode.

Foto Privatna arhiva

Ko je sejač?

- Glavni junak u "Sejaču" upućen je na nasledstvo koje se možda nalazi u prostoru moravskih i rasinskih tokova, Ćelijskog jezera, Mojsinjske svete gore... Čitalac sve može sagledati sa vrhova Nebeskih stolica Kopaonika koje su čitavom kraju Hram... Gospod je dao čoveku (i stvaraocu) njivu i seme da ga poseje, da nikne i umnoži se u slavu života, ljubavi, lepote i smisla... Zakos livada je metafora čiste prirode u kojoj se može čuti rajska muzika... Sejač je i lik u nepoznatom libretu. On putuje kroz vekove, kroz biblijski prostor otkrivanja, stalnog pokreta i viđenja jednog od likova, Adamovog prijatelja, invalida, strasnika i grešnika Koste Pamjatnika koji u unutarnjoj priči povezuje brojne paradokse... Tu je i crveni konglomerat komitetskog Suslova, Kulturnika i Ace Kučke koji označavaju period druge polovine dvadesetog veka koji možemo posmatrati i kao svojevrsno pozorište.

U romanu čitamo i ovu rečenicu jednog junaka: "Kada kažemo pozorište, mislimo na naš život"...

- Ovo je, sa druge strane, i priča o amfiteatru na tihoj i čudesnoj jednoj obali Morave na kojoj Binički postavlja scenu i priprema hor koji čine meštani sela Jasike u kojem je i rođen... To je mesto gde se može čuti nebeska kompozicija, prostor širi od sveta.

Odali ste veliko poštovanje prema vašem zavičaju, u knjizi to je Tromoravlje...

- Ponosan sam i radostan što sam iz prestonog Lazarevog grada. Pošto radim u Legatu Milića od Mačve, podsetiću da je veliki slikar za sebe govorio da je otšelnik, putnik kroz vreme i da će se vratiti na zemlju kroz dvesta godina, da dovrši započete poslove.

Pomenuću i operu "Lazarevo obretenije", za koju sam napisao libreto prema likovnoj poetici freske Milića od Mačve koja se nalazi u Domu Sindikata u Kruševcu, a koju je komponovao M. A. Rasinski. Operu je, u Kolarčevoj zadužbini, izveo Simfonijski orkestar i hor RTS-a (dirigent A. Kojić). U ulozi kneza Lazara nastupio je bariton Željko Lučić, dok je lik kneginje Milice tumačila Snežana Savičić Sekulić. Rekao bih da je umetnički duh ujedinjen sa rodoljubljem.

Iako živimo u veoma prozaičnom vremenu, poezija, kako se čini, ne gubi na značaju?

- U Poljskoj je nedavno izašao "Filatelist" u prevodu Olge Lalić Krovicki, a u tamošnjim časopisima "Akant" i "Nestor" objavljene su i pesme iz novog rukopisa. Poezija nam je potrebna da razgonimo maglu s prozora... Zamagljena stvarnost nam onemogućava da prepoznamo prave vrednosti, sve što je potrebno našem duhu. Svima je potreban lični Sejač, novo zrnevlje čijem ćemo se klijanju zdušno obradovati!

Obaveza prema lepoti

PROZNI niz započet romanom "Jezero u ćelijama" (NKC, 2013) i zbirkama priča "Ulaz na južna vrata", ("Narodna knjiga", 2007) i "Rukopis u terakoti" (KOV, 2020), donekle, nastavlja se i nadograđuje metapoetskim i melodičnim stilom u "Sejaču".  Istina, tri godine sam radio na romanu, strpljivo prikupljao građu i u tom smislu pomenuću arhive i muzeje kruševačkog kraja, stare zapise i legende, arhive venecijanske, potom, meni inspirativna dela Feliksa Kanica i Veselina Čajkanovića, a posebno biblijsku "Priču o sejaču". S druge strane uključivanjem praslika, snova i sećanja u narativnu strukturu pokušao sam da ostvarim paralelne priče, iz drugog plana. Meni je bilo potrebno poetsko utočište, posebno u ovom vremenu, da bih mogao da napišem roman o umetnosti. Umetnost, zaista je, obavezna samo prema lepoti... Pitanje sopstva treba postaviti pred papirnim ogledalom. Možda se može reći da se u sledećoj rečenici skriva ključni motiv za pripovest o umetniku kao glavnom liku: "Kulturu duha održavao je po Horacijevoj formuli, Ut pictura poesis."

Preporučujemo

Kultura

0 7

HOĆE LI NEKO DA PRIKOČI PRED PROVALIJOM? Intervju - Dušan Kovačević, dramski pisac i akademik

02. 01. 2025. u 19:46

Kultura

0 1

NOVOGODIŠNjA REVIJA: Najgledaniji filmovi 2024. u Dvorani kulturnog centra Beograda

03. 01. 2025. u 06:15

Kultura

0 0

IZABRANA DELA DOBRICE ĆOSIĆA: Povodom decenije od smrti velikog pisca izašlo osamnaest knjiga

02. 01. 2025. u 15:53

Kultura

0 1

NAGRADA "NIKOLA MILOŠEVIĆ": U užem izboru za prestižno priznanje devet autora

02. 01. 2025. u 15:35

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije