PUBLIKA JE GLADNA POZORIŠNE MAGIJE: Građani i glumci pokrenuli akciju da se u Prokuplju osnuje profesionalni teatar

IMA li dobre volje da Prokuplje i Toplički okrug dobiju profesionalni teatar, pitanje je koje je ovih dana pokrenula grupa glumaca i građana, a na koje sa optimizmom očekuju pozitivan odgovor.

foto Privatna arhiva

- Prokuplje sa okolinom ima oko 38.000 stanovnika. Toplički okrug je jedini na jugu Srbije koji nema svoje profesionalno pozorište. Rasinski ima teatar u Kraljevu i Novom Pazaru, Jablanički u Leskovcu, Niški u Nišu, a Pčinjski u Vranju. Jedino Prokuplje, iako je dobilo status Grada 2018. godine, nema svoj profesionalni teatar - kaže glumac Predrag Kotur, koji je i inicijator ove akcije.

Zanimljivo je da je u ovom gradu, od 1946. do 1956, postojalo Okružno narodno pozorište (u okviru Sokolskog doma), a onda je zatvoreno bez nekog posebnog obrazloženja.

- U skladu sa našim vremenom, nazvali bismo ga Toplički narodni teatar i u prvim godinama imao bi samo četvoro zaposlenih: direktora, dva glumca i dva tehnička lica. Koristili bismo scenu sadašnjeg Doma kulture, a ostali saradnici bili bi angažovani po ugovoru i projektu - objašnjava Kotur. - Budući da smo već sedam decenija bez pozorišta, prvo bismo morali da "stvorimo" publiku i godišnje pripremimo dve večernje i dve dečje predstave. U našem gradu već tri godine postoji Festival komedije, a to je i bio motiv da pokrenemo celu priču.

foto: Grad Prokuplje

Koliko su Prokupčani željni pozorišta, ističe naš sagovornik, uverili su se upravo na primeru festivala: za pet predstava u sali sa dve stotine mesta, u roku od 48 sati prodalo se hiljadu karata, a još mnogo zainteresovanih ostalo je bez ulaznica.

- Dodatni, možda i važniji razlog je što najmlađi sugrađani u našem okrugu nemaju privlegiju da, kao njihovi vršnjaci u drugim gradovima, odrastaju uz dečje predstave. Inače,inicijativu sam pokrenuo sa neformalnom grupom građana, jer za to ima i mogućnosti i interesovanja. Gradske vlasti nas podržavaju, uostalom, uz njihovu saglasnost smo pokrenuli i akciju. Zasad smo skupili tri hiljade i dvesta potpisa, a za nekoliko dana imaćemo i četiri hiljade.

Kotur dodaje da u ovom gradu ima još petoro glumaca koji su završili ili završavaju akademije, a želeli bi da ostanu u zavičaju:

- Svesni smo da je teatar skupa investicija. Napravili smo i kalkulaciju da sa samo osamnaest i po miliona dinara možemo da zaposlimo petoro ljudi, održimo festival, realizujemo gostovanja i koprodukcije sa drugim kućama. Ja to zovem "mikro pozorište", jer, koliko znam, u leskovačkom pozorištu godišnji budžet je 127 miliona dinara. Postoji i objašnjenje - zato što ih je više, imaju i stalno zaposlene garderobere, dekoratere, vlasuljare, a mi smo tek na početku...

foto Privatna arhiva

Ono što je posebno važno, naglašava naš sagovornik, jeste činjenica da u budućnosti to neće biti samo prokupačko pozorište, već regionalno:

- Cilj nam je da okolna mesta (Kuršumlija, Blace i Žitorađa), koja nemaju razvijen kulturni život, dobiju mogućnost da gledaju predstave. U Kuršumliji je odnedavno obnovljen bioskop u kome mogu da se igraju predstave, Žitorađa ima Narodnu biblioteku sa salom, a Blace - Dom kulture. Mogli bismo da pokrijemo i njihove kulturne potrebe i čim dobijemo saglasnost Grada krenućemo u realizaciju prvih predstava. U prvoj sezoni bismo, uz festival, uradili dve večernje i dve dečje predstave. Pozvali bismo reditelje sa strane, ušli u koprodukcije sa okolnim pozorištima, pa i angažovali glumce iz tih kuća.

Na pitanje da li u perspektivi očekuju i sopstvenu zgradu, Kotur ističe da ukoliko dobiju scenu u Domu kulture, mogli bi da budu "mirni" u naredne dve decenije.

- Uostalom, prve dve godine su godine dokazivanja. Ukoliko bismo pokazali dobre rezltate, porasla bi i potreba za radnim mestima, a onda i za prostorom. Pirot i Lazarevac još uvek imaju svoje scene u domovima kulture. I mi bismo u našem imali dovoljno prostora za svoj teatar. U prokupačkom Domu kulture trenutno radi amatersko pozorište, KUD, književno društvo. Tu nema "sudaranja", pozorišne predstave izvodile bi se jednom do dva puta nedeljno, tako da ostaje mesta i za druge programe. Ali, za početak, sa skupljenim potpisima idemo na Skupštinu grada, podnosimo zahtev za registraciju, a ukoliko se inicijativa izglasa, u idealnim okolnostima, mogli bismo da budemo spremni za početak naredne sezone - septembar 2025.godine. Ipak, sve zavisi od Grada i da li u rebalansu budžeta ima mesta za nas.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije