OTIŠAO JE VITEZ PERA I MALI PRINC: Na komemorativnom skupu od Igora bojovića (1969 - 2025) oprostili se prijatelji i kolege

GOVORIO si da je centar sveta vir, najveći vir. Sve se oko tebe vrti, ali je u tebi savršeno mirno.

foto I.Marinković

Sada si tamo u centru oka oluje, gde je mirna voda. A mi se vrtimo i vrtložimo dok nas posmatraš iz svog mira. Govorio si da se nikad ne zna šta se iza brda valja. I da se sa tvog Durmitora sve vidi, te nije bilo potrebno da pitaš šta se dešava. Video si, jer si nas gledao sa te planine. Jednom si napisao,a nikad nisi objavio: "Odoh ja iza krša, suri or`o đe leprša"...Neka ti je lak san, Durmitore, Igor sa tobom snije.

Ovim rečima se od Igora Bojovića (1969 - 2025), dramskog pisca, dugogodišnjeg upravnika Pozorišta lutaka "Pinokio" i "Boško Buha", oprostio reditelj Darjan Mihajlović.

Na komemorativnom skupu, s puno topline, ljubavi i poštovanja, govorili su njegovi mnogobrojni prijatelji i kolege, upućujući poslednje reči "malom princu" Igoru Bojoviću.

- Umeo je svojom maštom da nas podstakne na razmišljanje, kao neko ko je decenijama bio posvećen pozorištu, ne samo lutkarstvu. Verovao je u magiju scene, u snagu priče, umetnost koja može da menja svet - istakao je Vladan Đurković, sadašnji direktor "Pinokija".

Glumac Goran Balačević prisetio se davne 1992, kada se u Malom pozorištu "Duško Radović" pripremao komad "Petar Pan" još nepoznatog studenta dramaturgije Igora Bojovića:

foto I.Marinković

- U istom teatru, igrale su se još tri njegova komada: "Baš Čelik", "Bajka o caru i slavuju", "Tri praseta". I sve su bile praizvedbe. Družili smo se prvo poslovno, onda privatno. Mnoga jutra dočekali smo u klubu "Radovića", po hotelima, na festivalima i putovanjima. Kao što u njegovoj predstavi jedan lik kaže "jesam mali, ali veliku senku bacam", Igor je bacio veliku svetlost. Videće je i neka buduća deca, daće Bog, i deca njegovog sina Vukašina, i sva druga - dok je pozorišta. Igor je u Subotici dobio nagradu za životno delo "Mali princ". A ja mu kažem "putuj, veliki prinče"...

Opraštajući se od nekadašnjeg upravnika Lako Nikolić ga je nazvao "malim princem, naoružanim oštrom olovkom":

- Početkom 2000-te, kada smo jedva dobijali vize i u velikim pozorištima gotovo da nije bilo novca ni za šta, uspeo je da nam organizuje i sa nama učestvuje na internacionalnom festivalu u trajanju od tri meseca, obilazići 13 evropskih zemalja! I svuda samo nastupali sa velikim uspehom, o čemu svedoči pisanje "Monda" i "Figaroa".

foto I.Marinković

Da je Igor bio vitez pera, beskrajno duhovit, pošten i precizan, podsetio je i Dejan Lutkić, ističući da su njegove rečenice bile kao isklesane dok je stvarao za one koji su najvažniji - za decu.

Dramaturg Mila Mašović pročitala je pismo njegovih "klasića" sa dramaturgije na FDU, u kome se, između ostalog, navodi:

"Igoru je ponajviše bilo stalo do tog "klasnog" duha, nadamo se da ga nikada nećemo izneveriti. Verujemo da si se, dragi Igore, samo negde sakrio kao što to rade junaci bajki za decu koje si tako superiorno pisao celog života. I da ćeš nas sve ponovo "preseći" nekim svojim oštrim vicem. Smeh je samo jedno od tvojih sredstava koje nikada nećemo zaboraviti" - u potpisu su Biljana srbljanović, Ivan Medenica,Đorđe Milosavljević, Milan Vučić, Boban Jevtić, Miroljub Stojanović i Momir Petrović.

- Trideset pet godina prijateljstva, zajedničkog stvaranja, uzajamnog podržavanja, nezaboravnih putovanja, plemenitog kreiranja pozorišne stvarnosti. Trideset pet godina uživanja u divnim i duhovitim razgovorima o čestim potragama za posebnom garderobom i vinima, nezaboravnom i ludom upoznavanju sa Gogom, rođenju Vukašina, kupovini kuće u Zemunu, kreiranju najlepše kućne biblioteke i nabavci specijalnog antikviteta - radnog stola u Parizu - prisećao se sa setom reditelj Jug Radivojević. - Njegovi antologijski komadi, najčešće pisani u stihu, molijerovskom, šekspirovskom, odraz su pisca svevremenog,renesansnog, posebnog. Jedan je od najvećih dramskih pisaca sa ovih prostora, jedan od najuspešnijih direktora "Pinokija" i "Buhe", jedan od najpametnijih i najduhovitijih ljudi. Džentlmen,ponosan na svoje selo Zminice i Žabljak, na podignutu crkvu pored koje će mu biti večna kuća...

foto I.Marinković

I reditelj Milan Karadžić podelio je uspomene, sećajući se Igora kao mladog, izuzetno darovitog, duhovitog i posebnog pisca:

- Nije bio brz, niti se lako odlučivao da počne da piše.Ali, kad bi krenuo, iz njega je vrcalo kao iz vulkana. Svaka njegova drama bila je pravi biser. Za "Mačora u čizmama" dobio je Sterijinu nagradu, pre toga za "Izvanjca". Sećam se da me je posle igranja "Izvanjca" Ljuba Tadić pitao ko je taj mladi pisac. Odgovorio sam mu, a on je rekao: "Hoću ovakvog kralja da igram, da me zoveš!". Bio je to kompliment velikog glumca jednom velikom piscu. Glumci su obožavali da igraju Igorove likove, da na sceni govore njegove rimovane replike. I privatno je bio najbolje društvo: uvek veseo, izuzetno duhovit, znao je u sekundi da odgovori tako da izazove salve smeha. Šalio se, pre svega, na svoj račun. Kad bi ga neko "prozvao", odgovorio bi odmah i to u rimovanom stihu. Imali smo sreće da ga poznajemo, da se družimo i živimo zajedno ovaj naš pozorišni život. Kakva je to čast i privilegija...

Od Bojovića su se s tugom oprostili i Zorana Milašković Tasić, Željka Mandić, Vojislav Savić i Aleksandar Ćurčić, direktor novosadaskog Pozorišta mladih.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije