OTKRIVENA TAJNA IKONE STARE TRI VEKA: Naučno-umetnički tim iz Novog sada osmislio metodu za analizu skrivenih slojeva slike (FOTO)

ŠTA se sve krije ispod gornjeg sloja boje ikone, pre više od tri stoleća naslikane jedinstvenim zografskim stilom? Ikona „Sveti Teodor Tiron i Sveti Georgije“ koju je nepoznati autor naslikao za istoimenu crkvu u Irigu, ući će u anale kao prvo delo koje je uspešno podvrgnuto dubinskoj analizi u eksperimentu započetom pre gotovo dvanaest godina.

GMS i Privatna arhiva

Tim istraživača,ukupno njih trinaestoro iz sveta nauke i umetnosti, predvođenih Prof.dr Oliverom Klisurić,redovnim profesorom na Departmanu za fiziku PMF-a u Novom Sadu,predano je radio na razotkrivanju najsitnijih detalja ikone iz bogate zbirke zografskih dela koje čuva Galerija Matice srpske u Novom Sadu.

Foto: ГМС и Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Korišćenjem savremenih tehnika, poput ultraljubičastog i infracrvenog oslikavanja, kompjuterizovane rendgenske tomografije, spektroskopskih analiza i elektronske mikroskopije, otkrili su skrivene slojeve, podcrteže, pigmente, strukturu drvene podloge...Sve detalje nedostupne ljudskom oku zagledanom u umetničko delo.

Ikona dimenzija 95,5 X 65 cm nastala je neposredno posle Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, kada se znatan deo srpskog naroda, iz raznih srpskih oblasti pod turskom vlašću, preselio u severne i zapadne krajeve pod vlašću Habzburške monarhije i Mletačke republike.

- U tom vremenu mešaju se uticaji tradicionalnog postvizantijskog stila i novih baroknih trendova centralnoevropske umetnosti. Ovaj autentičan umetnički izraz oslanjao se na slavnu prošlost moćne srednjovekovne srpske države, vizuelizovanu u zidnom slikarstvu manastira, i inspracije „novim“ estetskim idejama baroknog slikarstva – otkriva nam profesorka Klisurić.

Likovi svetaca, veliko-mučenika Svetog Teodora Tirona – zaštitnika regruta, onih koji prvi put odlaze u rat i zbog toga su u velikim iskušenjima, fizički, moralno i životno i Svetog Georgija najvećeg zaštitnik vojnika. Ova dva sveca su prikazana sa tužnim, ali odlučnim i mirnim licima, dok su njihova koplja defiantno podignuta, što znači da su pod Božijim vođstvom i smernicama.

Golim okom je vidljivo i da je platno zalepljeno za dasku, a potom prekriveno pripremnim slojem ili preparaturom, koji je debeo i ravnomerno ispucao po površini. Vidimo i niz urezanih linija, koje definišu glavne konture kompozicije. To je deo pripremnog crteža.

- Eksperiment je počeo pre dvanaest godina kada je ikona bila deo izložbe u Peruđi.Delimično slikovnu dijagnostiku  uradili su italijanski stručnjaci, a kasnije su kolege iz Instituta za nuklearne nauke Vinča primenili spektroskopske metode koje daju rezultate o pigmentima kojima je ikona oslikana.Ikonu smo zatim vratili u Galeriju matice srpske – navodi naša sagovornica redosled koraka u ovom jedinstvenom eksperimentu.

Profesorkin tim odlučio se na, do tada ,nezabeležen korak -urađen je CT u Institutu za radiologiju odnosno kompjuterizovana tomografija što je kao na dlanu pokazalo sve detalje ikone ,nedostupne ljudskom oku. U drvetu na koji je zalepljeno platno, nađena su dva eksera za koja se nije znalo da postoje. Lepo se videlo da platno u nekim delovima ima  "zakrpe" što je važan detalj za kasniji rad konzervatora.

-Uzorke smo odneli  na elektronsku mikroskopiju u Beograd kod profesora Vladimira Pavlovića sa Poljoprivrednog fakulteta. Dobili smo podatke o tome da je podloga za bojni sloj napravljena uglavnom od kalcijum karbonata,kalcijum sulfata i od tzv ceruzita.I pigmenti su se mogli videti pomoću elektronske mikroskopije , što je još jedna metoda koju omogućava elektronski mikroskop – nabraja profesorka Klisurić,navodeći i podatak da je CT snimanje trajalo svega 12 sekundi.

Ističe  profesorka i da će ova metoda ubuduće konzervatorima znatno pojednostaviti posao.Prvi put kod nas,a veruje se i u svetu, primenjena je dvoenergetska kompjuterizovana tomografija za karakterizaciju pigmenta upravo na ikoni „Sveti Teodor Tiron i Sveti Georgije.“

   Naučni rad o dvoenergetskoj kompjuterizovanoj tomografiji prošao je recenziju i čeka se  njegovo objavljivanje u časopisu  "Journal of Cultural Heri" jednom od najboljih naučnih časopisa za oblasti kulturnog nasleđa.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije