SRPSKO KOLO U LIMASOLU: Projekat "Muzikom kroz muzeje sveta", zapčet na Krfu, nastaviće se nastupom na Krfu, a potom i u Italiji

DELA kiparskih i srpskih kompozitora, među kojima su i dvorska kola čije se partiture čuvaju u notnom arhivu Istorijskog muzeja Srbije, odzvanjala su u petak, 7. marta, pod svodovima Istorijskog muzeja u Limasolu. Ovim koncertom, premijerno započinje novi ciklus, nazvan "Muzikom kroz muzeje sveta", nastao iz projekta koji su započeli, i koga zajednički neguju Istorijski muzej Srbije i UNICA art.

Proba za prvi koncert "Muzikom kroz muzeje sveta", održan na Kipru,, Foto Privatna arhiva

Kako, za "Novosti", priča violinistkinja Aleksandra Dimitrijević, jedna od osnivača manifestacije, iz UNICA arta, u Istorijskom muzeju Srbije, na Trgu Nikole Pašića, ciklus "Muzikom kroz muzej", već uveliko je ušao u petu sezonu. Ističući sluh za pokretanje ovog kod nas jedinstvenog muzičko-muzejskog programa, koji je imala direktorka IMS, dr Dušica Bojić, Dimitrijevićeva dodaje da je na dosadašnjim koncertima uvek svirana i po jedna kompozicija iz notne arhive ove institucije.

Već pre dve godine ciklus "Muzikom kroz muzej" imao je izlete van Beograda - u užu Srbiju i Vojvodinu. Održani su kamerni koncerti u muzejima u Smederevu i Negotinu (odložen je bio nastup u Prokuplju, zbog bolesti muzičara, pa će se svirati u nekom novom terminu), kao i u Sremskoj Mitrovici, Banovcima i Vršcu.

Foto Privatna arhiva

- Kako se sve više muzičara iz inostranstva uključivalo u ciklus, tako je i interesovanje za ovaj projekat postajalo internacionalno - nastavlja sagovornica. - Sve je više umetnika želelo da nastupa u Beogradu, ali sam i ja ostvarila kontakte van srpske muzičke scene. Tako se začeo ciklus "Muzikom kroz muzeje sveta", a ovaj prvi na Kipru, realizovan je i zahvaljujući našoj violinistkinji Oliveri Rialas Jakovljević, koja tamo živi. Preko nje smo stupili u kontakt sa direktorom Istorijskog muzeja u Limasolu, pa je napravljen ugovor o saradnji sa našim IMS. Domaćini sa Kipra obezbedili su putovanje i smeštaj našim muzičarima.

Ono što je jako bitno, prema rečima Dimitrijevićeve je činjenica da i ovaj muzej sa Kipra ima svoju notnu arhivu, tako da su na koncertni repertoar dospele kompozicije i iz srpske i iz grčke baštine. I kamerni sastav, dva violončela i dve violine, činiće naši, i umetnici sa Kipra:

- Odavde su otputovali Dušan Stojanović, violončelista i Nevenka Tasić, violinistkinja, a tamo su ih pored Olivere Rialas Jakovljević, sačekali čelistkinja Evgenija Karapataki, kao i solo pevačica Aleija Konstantinou. Ciklus "Muzikom kroz muzeje sveta", nastaviće se na Krfu, a posle Grčke, ide Italija, u pregovorima smo sa muzejima u Đenovi i Peruđi. Sviraće kamerni sastavi, što je karakteristično za ove koncerte.

Iskustvo sagovornice, ne samo na osnovu organizovanja koncerata inostranih muzičara kod nas, već i ličnih nastupa na scenama van zemlje je da prema kvalitetu izvođenja ne postoje razlike. Ako ih i ima, idu nama u korist. Ali, status, i odnos društva prema izvođačima klasične muzike se mnogo razlikuje.

- U Evropi nema svaka zemlja isti tretman, niti iste finansijske mogućnosti. Ipak, kod većine je bolje nego ovde, iako je naš sistem muzičkog obrazovanja veoma ozbiljan i na visokom nivou. Naši fakulteti muzičke umetnosti, i u Beogradu, i u Novom Sadu su uvek bili veoma jaki, i za gudače, pijaniste, duvače... Posle akademije, međutim, većina se odluči za karijeru u inostranstvu. Polažu audicije širom sveta, jer znaju da su plate veće, za isti rad, znanje i umeće. Neko ko dobro svira, kada je reč o orkestarskim i kamernim muzičarima, tako će raditi i u Beogradu, i u Stokholmu, i u Njujorku. Dakle, naš izvođački nivo je dosta visok, apsolutno ne zaostajemo za drugim zemljama - zaključuje Dimitrijevićeva.

Upravo, zahvaljujući kontaktima ostvarenim kroz ciklus "Muzikom kroz muzej", i svojim izvođačkim sposobnostima, koje su na evropskom nivou, neki od naših umetnika nastupali su na festivalima u Italiji i Španiji, otkriva sagovornica i dodaje:

- Cilj svakog umetnika koji završi Akademiju je da radi u svojoj zemlji, a većina odlazi, jer su uslovi na drugim mestima bolji. Zato imamo odliv talenata, kreativnih ljudi. Onoga što nam nasušno treba, da bi nam oplemenilo svakodnevicu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije