JUBILEJ POD KROVOM KOJI PROKIŠNJAVA: Intervju - Miloš Janković, predsednik Udruženja književnika Srbije

UDRUŽENjE književnika Srbije, čiji je prvi predsednik bio Simo Matavulj, a prvi sekretar Jovan Skerlić, najstarija je umetnička, esnafska, strukovna organizacija na Balkanu i ove godine navršiće se 120 godina od njegovog osnivanja, ističe u razgovu, za "Novosti", Miloš Janković, aktuelni predsednik UKS.

Foto Milena Đorđević

Formiran je, kako kaže, i Organizacioni odbor za obeležavanje jubileja, na čijem se čelu nalazi prof. dr Boško Suvajdžić, zamenik predsednika UKS i upravnik Vukove zadužbine. U njemu su i trojica nekadašnjih predsednika UKS - Matija Bećković, Srba Ignjatović i Radomir Andrić - kao i prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, dr Duško Babić, upravnik SKZ, prof. dr Slavko Petaković, upravnik Katedre za srpsku književnost i jezik Filološkog fakulteta, prof. dr Aleksandar Milanović, predsednik Saveta za srpski jezik, dr Adam Sofronijević iz Univerzitetske biblioteke, Živorad Ajdačić, sekretar KPZ, Ivan Karl, direktor FCS, Bratislav Milanović, glavni i odgovorni urednik "Književnih novina", i još desetak članova iz kulturnog i javnog života i iz samog UKS, dodaje sagovornik, i nastavlja:

- Odbor je konstituisan i izrađen je i načelni plan obeležavanja jubileja, koji svojim programima obuhvata celu godinu, a od najvažnijih aktivnosti izdvojio bih Svečanu akademiju, u Narodnom pozorištu ili Narodnoj biblioteci Srbije, izradu Monografije o 120 godina postojanja UKS, izradu dokumentarnog filma sa istom tematikom, poseban broj "Književnih novina" posvećen jubileju, Beogradske međunarodne susrete pisaca posvećene jubileju, više okruglih stolova i tematskih tribina i još mnogo toga.

Tako zamišljeno obeležavanje jubileja iziskuje i troškove. Da li ćete dobiti podršku?

- Naravno, neophodno je da pronađemo sredstva za sve to - jer za sada nemamo nikakvu povratnu informaciju od Ministarstva kulture, kojem smo se obratili u vezi sa našim projektom manifestacije. Obratili smo se, dakle, resorno nadležnoj instituciji, ali nismo dobili nikakav odgovor, a sudeći po tome i koliko je budžet za kulturu u celini umanjen, čak i u odnosu na onaj od čuvenih 0,67 odsto, mislim da nikakve pomoći neće ni biti. Na takav zaključak navodi i činjenica da je Ministarstvo svim reprezentativnim udruženjima u kulturi, a ima ih 34, umanjilo i zakonom predviđena sredstva za obavljanje poverenih poslova za nekih 25 procenata, što je presedan za sebe, pa mi se čini sasvim izvesnim da od pomoći onih koji bi pomoć trebalo da pruže - neće biti ništa.

Pokušaćemo, stoga, sami da nađemo sredstva, ako uspemo, da ovu značajnu godišnjicu dostojno i dostojanstveno obeležimo. Realizovaćemo koliko budemo mogli i kako budemo mogli.

U kakvom je stanju zgrada u Francuskoj 7?

- U nešto lošijem nego što je bila poslednji put, od nekoliko puta koliko je vaš list izveštavao o višedecenijskom nemaru, nebrizi, javašluku i nezainteresovanosti nadležnih, koji su inače po zakonu dužni da se staraju o održavanju nepokretnog kulturnog dobra u vlasništvu Republike Srbije, o zgradi u Francuskoj 7. Delimično urušenog krova, koji prokišnjava, svakim danom sve sklonija većem urušenju i izložena propadanju. Učinilo se da će višedecenijsko bahato ignorisanje tog problema početi da se rešava dolaskom ministra Selakovića na čelo Ministarstva, pa čak mi je lično ministar, u telefonskom razgovoru, vođenom 20. decembra prošle godine rekao da se ide sa zaključkom Vlade o odobrenju 30 miliona dinara Zavodu za zaštitu spomenika, kao nosiocu posla, za prvu fazu sanacije i rekonstrukcije cele zgrade, odnosno njenog krova najpre. Na moje pitanje - mogu li ja taj podatak da prezentiram članstvu UKS sutradan, na redovnoj godišnjoj skupštini UKS, ministar je potvrdno odgovorio, pa sam ja to i učinio, što je na Skupštini bilo burno pozdravljeno i na čemu smo se i zahvalili, i vaše novine su prenele tu informaciju. Međutim, tragajući za zvaničnom potvrdom o tome da je taj zaključak uopšte donet - nismo mogli da pronađemo dokaz o tome, ni na sajtu Vlade, niti u "Službenom glasniku", u kome se inače sva takva akta objavljuju. Pisali smo i Ministarstvu da nas uputi gde da tražimo, ili nam dostavi kopiju Zaključka - odgovor nismo dobili. Možda taj i takav Zaključak, ipak, nije ni donet. Ne znam. Voleo bih da se varam u svojoj sumnji.

Foto: Угрожено здање у коме је седиште УКС, Фото З. Јовановић

POGLEDAJ GALERIJU

Zašto je problem i dalje aktuelan?

- Zato što nikoga nije briga, jer - nikoga od nadležnih za celu kulturu nije briga, to im je samo trošak, a i ti umetnici, i kulturni radnici uopšte su prilično svojeglava, slobodnomisleća i slobodna ljudska bića, koja stalno nešto pitaju, traže, i veruju više sebi i svojim očima nego onome u šta ih drugi, vulgarnom i prizemnom, tabloidnom propagandom ubeđuju.

Kako komentarišete nezainteresovanost nadležnih, države, javnosti?

- Treba biti podoban, treba govoriti ono što se očekuje, treba učestvovati u sveopštoj mimikriji i doprinositi kolektivnoj lobotomiji kojoj smo izloženi - i onda je moguće i da se zainteresovanost nadležnih probudi. Sve drugo, ma bilo i krajnje dobronamerno i u funkciji poboljšanja naše kulturne politike i na korist obema stranama - shvata se kao nepodobno, neprijateljsko, antidržavno, izdajničko... A javnost, pogotovo onaj njen deo kojeg se ovo najviše dotiče, kulturna javnost - ona se bori, uspeli smo mnogo toga zajednički, na nivou svih reprezentativnih udruženja u kulturi, da pokrenemo. I tek ćemo da pokrenemo.

Od porodične kuće, preko ambasade

ZGRADA u Francuskoj 7, u kojoj "stanuje" Udruženje književnika Srbije bila je, priča sagovornik, porodična kuća Milana Piroćanca, predsednika tadašnje vlade i tadašnje Srpske napredne stranke, sazidana je 1886. godine, i dodaje:

- U periodu 1900-1914. bila je Ambasada Turske (Otomanske imperije), a za vreme okupacije u Velikom ratu, od 1915. do 1918. u njoj su stanovali visoki austrougarski oficiri. Od 1919. do 1937. bila je Ambasada SAD, od 1937. do 1941. sedište Auto-moto kluba Kraljevine Jugoslavije, u periodu 1941-1945. u njoj su živeli oficiri Gestapoa.

Posle Drgog svetskog rata, od 1945. je bila sedište nekadašnjeg Saveza pisaca Jugoslavije (predsednik Ivo Andrić) i Udruženja književnika Srbije (predsednica Isidora Sekulić).

Danas su u njoj sva tri reprezentativna udruženja u kulturi za polje književnosti - UKS, Srpsko književno društvo i Udruženje književnih prevodilaca Srbije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije