Kultura

BRATSTVO ČVRSTO KAO EBONOVINA: Širom Tanzanije, u radionicama- galerijiama, rezbare se skulpture, čiju estetiku je razvio narod Makonde

Miljana Kralj

19. 03. 2025. u 06:45

DRVO abonosa, sa belim mirisnim cvetovima, koje je izrazito crno i tvrdo, otporno na truljenje, za razliku do ostatka sveta gde se od njega pravi luksuzni nameštaj, u istočnoj Africi služi za izradu obrednih maski, ali i za skulpture, od kojih su najpoznatije one koje prave samouki umetnici naroda Makonde, poreklom sa visoravni između Mozambika i Tanzanije.

БРАТСТВО ЧВРСТО КАО ЕБОНОВИНА: Широм Танзаније, у радионицама- галеријиама, резбаре се скулптуре, чију естетику је развио народ Маконде

Privatna arhiva

Mnogobrojne otvorene radionice rukotvorina od drveta mogu se danas videti upravo širom Tanzanije, gde se od tridesetih godina prošlog veka razvijala takozvana moderna Makondo umetnost.

Ali, pored zanata, koji može, zahvaljujući turistima, da donese unosnu zaradu, pojedine grane ove narodne veštine, poput udžame (ujamaa) i dalje simbolički imaju dublje značenje za zajednicu. Podsećaju na istoriju koja se polako povlači u zaborav pred modernim vremenima koja su i ovde hitro zakoračila. Reč udžama, na svahiliju znači bratstvo, a ove drvene skulpture vode poreklo od tradicionalnih vajarskih dela zvanih "dijamungo" (dimoongo), čije ime označava "moć snage", odnosno "drvo života". Njih je pedesetih godina 20. veka iz Mozambika u Tanzaniju doneo i Roberto Jakobo Sangvani.

Privatna arhiva

 

Reč je o kompozicijama od ebanovine koje su prikazivale skupove povezanih ljudskih figura. Centralna figura predstavlja plemenskog poglavicu, ili nekog od istaknutijih članova zajednice, ili porodice. Okružuju je druge ljudske figure, sa kojima zajednički ilustruje jedinstvo plemena, ili sela, i istovremeno iskazuje duboko poštovanje koje narod Makonde ima prema svojim precima ili sunarodnicima.

Privatna arhiva

 

Naziv udžama, ali i veliku popularnost u narodu, nešto kasnije, šezdesetih godina, posle oslobađanja od britanske kolonijalne vlasti, ova vrsta skulptura preuzela je od socijalističkog pokreta zasnovanog na ideologiji Džulijusa Njererea, prvog predsednika slobodne Tanzanije. U tom kontekstu, pojam udžama (bratstvo) odnosio se i na kooperativnu ekonomiju, odnosno međusobnu saradnju lokalnog stanovništva da bi se zajednici obezbedile osnovne životne potrebe.

Hip-hop otpor

POD velikim uticajem ideja udžama razvijala se i veoma uticajna hip-hop scena u Tanzaniji. Ideju o bratstvu i zajedništvu reperi i hip-hop umetnici "vaskrsli" su na prelazu iz 20. u 21. vek. Bio je to njihov odgovor na korupciju političkih ličnosti i ugnjetavanje radničke klase, koje su se pojavile posle Njererea. Zato su u ovoj muzici, kao vid otpora, česte teme jedinstva, porodice i jednakosti.

Ili, kako se tada verovalo da je moguće održati zajedničke prodavnice i proizvodnju i međusobno deliti profit, unutar zajednice... U tome je, ova umetnost, proširena među običnim ljudima, najčešće seljanima, dobila ulogu "propagatora" zajedništva. Rezbarene su bile scene koje poredstavljaju ljude kako pomažu i podržavaju jedni druge u svakodnevnom životu. U savremenim radionicama - galerijama, gde se i prodaju tvorevine Makondo umetnosti, danas se, ipak, češće mogu videti motivi vezani za drevni život, a nisu retke skulpture gde je u centru kompozicije žena, čime se veliča njena uloga.

Privatna arhiva

 

Mitologija i verovanje u duhove naroda Makonde ogleda se u rezbarijama nastalim u šetani stilu (reč šetani na svahiliju znači đavo). Te figure imaju određene fizičke osobine, poput velikih, izobličenih crta lica ili tela ljudi, a ponekad i životinja. Postoji pet najčešćih oblika ovih skulptura, i oni reprezentuju čoveka, sisare, ribe, ptice i gmizavace. U nekim skulpturama pojavljuju se i simboli sa kultnim značenjima, poput majčinih grudi ili kalabaša, koji se koriste za nošenje vode.

Svetski slavni Lilanga

MEĐU autorima koji su svoj izraz gradili na tradicionalnoj umetnosti Makonda, najpriznatiji u svetu i Tanzaniji bio je Džordž Lilanga (1934-2005), slikar i vajar, aktivan od kasnih sedamdesetih, pa do početka 21. veka. I sam je pripadao narodu Makonde, a veći deo svog života proveo je u Dar es Salamu, najvećem gradu u Tanzaniji. Za njegovo delo je karakteristično što je tipične skulpturalne forme Makonda "preveo" u dvodimenzionalna umetnička dela poput slika, bakropisa ili panela. Koristeći šetani figure, razvio je sopstveni stil, sa živopisnim i ironičnim predstavama svakodnevnog života u Tanzaniji.

Pre nego što su postale komercijalne, umetnine naroda Makonde služile su za obredne ceremonije, među kojima je najznačajnija muška inicijacija u odraslo doba, za koju je bilo vezano i obrezivanje. Na početku ovog obreda izvodi se ritualni ples, tokom koga se prvo pojavljuje maskirani igrač, koji predstavlja mrtvaca koji je došao da proganja selo, ili zlog duha koji želi da širi zlobu i naruši zdravlje, a uloga mladića, koji će uskoro postati čovek je da se sa njima suočiti i pobedi ih.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

KNJIŽEVNA KRITIKA: Hronika jedne zemlje
Dodatak Kultura

0 1

KNJIŽEVNA KRITIKA: Hronika jedne zemlje

U ROMANU Nađe Tešić "Rodna gruda" ("Prometej" 2024; prevela Gordana Zalad, pogovor i redakcija prevoda Slavica Garonja), koji je izvorno objavljen 1998. godine na engleskom jeziku, u Americi, kao i u njenim drugim kod nas prevedenim romanima - "Umreti u Čikagu" ("Službeni glasnik" 2012), "Buntovnica u senci" ("Prometej" 2022) - centralni motiv jeste potraga za ličnim i nacionalnim identitetom, kao i pokušaj njegovog ucelovljenja.

19. 03. 2025. u 08:00

Politika
Tenis
Fudbal
AMERIKA I RUSIJA POMALO ZATEČENE: Iznenađenje! Vladimir Putin izneo predlog, Donald Tramp se odmah saglasio

AMERIKA I RUSIJA POMALO ZATEČENE: Iznenađenje! Vladimir Putin izneo predlog, Donald Tramp se odmah saglasio