ILIJA IZMEĐU ZEMLJE I NEBA: Izložba Bašičevića Bosilja u SANU, sa stotinu dela samoukog genija iz Šida

OKO stotinu dela Ilije Bašičevića Bosilja čine prvu samostalnu izložbu ovog modernog samouka pod krovom Srpske akademije nauka i umetnosti. Ova retrospektiva, čija je autorka istoričarka umetnosti dr Ivana Bašičević Antić, inače unuka velikog likovnog umetnika, otvorena je 25. marta u Galeriji SANU.

Foto Arhiva Fondacije Ilija i Mangelos

I sam naziv postavke na kojoj će se naći dela iz brojnih muzejskih i privatnih kolekcija (mnoga od njih prvi put u javnosti) - "Trijumf umetnosti", u sebi nosi višeznačnost kao i sam Bosiljev opus.

- On se može i generalno shvatiti, i primeniti šire od samog nasleđa Ilije Bosilja - objašnjava autorka izložbe. - Prvenstveno sam imala u vidu, tu borbu istorije, teorije umetnosti, da različite opuse svrstavaju u određene fioke i pozicije, što je uvek stvaralo veće probleme umetnicima nego što im je omogućavalo slobodu u onome što rade. Tako da je ovde reč o tijumfu umetnosti u odnosu na one koji nastupaju sa pozicija teorije, kritike, teksta, formulacije, ispitivanja metode... U Ilijinom slučaju, o njegovom značaju od svega toga bolje su govorila sama njegova dela. Održavanje izložbe u Galeriji SANU je i svojevrsni iskorak, koji prati i ono šta se dešava na svetskoj sceni, da se prevazilaze te silne borbe i podele iz vremena vrhunca modernizma u 20. veku, kada su se branile stare pozicije i onemogućavale nove pojave. Ilija je bio velika žrtva toga. Zato je sada momenat da se postavka u potpunosti fokusira na njegov rad i omogući jedan širok i bogat pregled.

Foto Marko Ercegović

Rođen u Šidu 1895. godine, Bosilj je školu pohađao sa Savom Šumanovićem, što će mnogo godina kasnije znatno uticati da se posveti slikarstvu. Tokom Drugog svetskog rata, da bi izbegao streljanje, jer se našao na istom spisku na kome je bio Šumanović, sa svoja dva sina Dimitrijem - Mićom (koji će posle rata postati jedan od najuglednijih jugoslovenskih likovnih kritičara, a pod imenom Mangelos, danas u svetu važi i za jednog od najznačajnih konceptualnih umetnika, čija dela se nalaze u svetskim muzejima poput MoMA) i Vojinom (Ivaninim ocem, koji će postati lekar) odlazi u Beč.

- Profesor Miško Šuvaković je Iliju Bosilja tumačio i kroz fenomen šidske trojke, u kojoj su i Šumanović i Mangelos. Smatrao je da je to i najispravniji ključ za razumevanje sve trojice, zato što je Šid, kao jedno neuobičajno pogranično mesto, posebno u ratnim vremenima, uticao na formiranje njihovih pogleda na život. Njihove sudbine preklopile su se u jednom tragičnom istorijskom momentu, jer su sva trojica bila na listi za streljanje. Šumanović je nastradao, dok je i na Iliji i na Mići, poseban pečat ostavila činjenica da su bili proglašeni za nekog koga je trebalo ubiti. Ta smrtna kazna mogla je biti sprovedena dok god je trajao rat.

Foto arhiva Fondacije Ilija i Mangelos

Prve gvaševe i crteže, Bosilj je uradio 1957, a od 1958. počeo je da slika uljanim bojama. Izložba u Galeriji SANU sadrži pregled različitih etapa umetnikovog rada, od rane faze do zrelog perioda sa posebnim osvrtom na čin slikanja pred komisijom koji predstavlja do danas neponovljeni čin osporavanja autorstva umetnika. Reč je o najvećoj aferi u jugoslovenskoj istoriji umetnosti, koja je jednako bila uperena protiv Bosilja, ali i njegovog sina Dimitrija. I to u trenutku kada Bosilj doživljava prva međunarodna priznanja, na grupnim izložbama u Parizu i Roterdamu.

- Ta nepravda je ostala do danas - smatra Ivana Bašičević Antić. - Jedan segment ove izložbe zato se i bavi tim događajem koji je vrhunac doživeo 1965. Jedan od pristupa u istoriji umetnosti, kada je ta afera u pitanju, upućuje na lični sukob između Ilijinog sina Mangelosa, koji se tada kao likovni kritičar usprotivio akademicima, među kojima je bio Krsta Hegedušić. Mislio je da tako može da sruši okoštale, akademske pozicije. I danas retko ko želi da čuje to što je Mića govorio, da su mnogi naši veliki autori zapravo bili epigoni onoga što su naučili u Minhenu i Parizu. Kao i da kulturna sredina ne može da stekne primat ako se i dalje radi u okviru onoga što je samo naučeno, ne umanjujući kvalitet toga. Jer, kako je govorio, mora da postoji inovacija.

Foto arhiva Fondacije Ilija i Mangelos

Iz prepiske između oca i sina vidi se i da je Mangelos shvatio da se usprotivio moćnijima od sebe, a da je cenu platio njegov otac. Naime, prema jednoj verziji, sumnja je pala da umesto Ilije slika Dimitrije, a prema drugoj, da su radili u duetu. Čitavu aferu, kako smatra njegova unuka, Bosilj je doživeo kao duboku uvredu. Ali, to ga nije obeshrabrilo.

- Slikao je sve do smrti razvivši vizuelni jezik kojim je komunicirao jednu izuzetno ličnu filozofiju - ističe autorka postavke. - Iza sebe je ostavio opus sa više od dve hiljade dela. Za života je izlagao na stotinak izložbi širom sveta, a 2006. održana je njegova prva samostalna izložba u SAD. Londonski časopis "Rou vižn", 2002. godine uvrstio ga je među pedeset klasika svetske art-brut umetnosti. Njegovi radovi su zastupljeni u brojnim istaknutim muzejskim i privatnim kolekcijama.

Pored brojnih radova koji dosad nisu bili predstavljeni našoj publici, aktuelna izložba razlikuje se i po tome što prvi put uspostavlja vezu između pozne Bosiljeve faze, poznate i kao duboko zlato i enformela.

Posetioce u Galeriji SANU, u Bosiljev svet uvode tekstovi akademika Vojislava Đurića i Dejana Medakovića, dok se u samom finalu postavke uspostavlja dijalog sa serijom radova Raše Todosijevića - "Ilija na nebu".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije