Kultura

PESMA UZ RITAM ROBOTA: Sopran Marija Jelić u još jednom revolucionarnom koncertnom poduhvatu

Marina Mirković

31. 03. 2025. u 22:56

POZNATI naš sopran Marija Jelić neko je čija respektabilna biografija, prepuna najprestižnijih scena i najvećih imena svetske opere sa kojima je scenu delila, neizostavno biva začinjena neočekivanim "obrtom", jer to "detalj" nikako nije - uz sve postignuto vrsnim glasom i izvođenjima, Marija je i master inženjer elektrotehnike.

ПЕСМА УЗ РИТАМ РОБОТА: Сопран Марија Јелић у још једном револуционарном концертном подухвату

Belkisa Abdulović

Njeno ogromno ushićenje pred čudesima i velikanima nauke, kao i sklonost novinama ali i neoperskim prostorima, ranije su je "kvalifikovali" za nastup kraj Teslinih transformatora, gde je uz zvuk Nijagarinih vodopada pevala Petra Konjovića.

Sada je Marija, kao znalac i neko ko razume razmere i značaj poverene joj pionirske uloge, odabrana kao umetnica najpodesnija da iznese jedno, umnogome revolucionarno dostignuće - da peva u pratnji kompletnog orkestra, koji je nevidljiv, odnosno ne-prisutan! Dela jevrejskih kompozitora za orkestar(!) i glas iz Drugog svetskog rata izvedela je Marija, a njeno su moćno prisustvo na sceni i glas - upotpunila softverska i hardverska rešenja gde slušaoci imaju utisak da čuju kompletan simfonijski orkestar, iako na sceni nema ni jednog instrumenta.

Buđenje muzike

"BUĐENjE potisnute muzike" donosi novi život izgubljenim orkestarskim notama kompozitora koji su stvarali za vreme nacističkog režima, u izdavaštvu "Donemus" izdavačke kuće. Snimanje veliki broj nepoznatih, velikih orkestarskih nota i njihovo predstavljanje javnosti u seriji izvođenja, bilo je moguće zahvaljujući revolucionarnoj Symphonova tehnologiji, lideru u inovacijama u muzičkoj tehnologiji.

- Ova revolucionarna inženjerska tehnologija koja u svom sastavu ima i akustički model je britansko rešenje i primenljivo je i u salama koje nemaju dobru akustiku - objašnjava Marija, koja, za "Novosti", dodaje:

- Bilo mi je veliko zadovoljstvo da po prvi put nastupim sa virtuelnim instrumentom, tj. hardverskim i softverskim sistemom kojim upravlja dirigent na bazi senzora. Publika je imala prilike da čuje virtuelan simfonijski orkestar i mene kao solistu. Izvodili smo dela jevrejskih kompozitora, Kriga, Hanfa, Bordevik - Ropmana i Kana, a ovaj sistem zaista predstavlja inovaciju u muzičkoj industriji.

Saradnja Internacionalne operske fondacije i projekta "Buđenje potisnute muzike" dovela je do ovog koncerta "otkrivanja izgubljene orkestarske muzike" upriličenog u Muzeju nauke i tehnike, uz učešće poznate operske umetnice i dirigenta Šelija Keca. U ovom projektu snimanja muzičkih dela su, uz kompanije "Donemus" i Symphonova, učestvovale i biblioteka Bečkog holokausta u Londonu i Leo smit fondacija.

Superioran zvuk

NAPREDNI hardver i softver Symphonova integriše tako da oponaša zvuk i iskustvo simfonijskog orkestra. Korišćenjem nosive tehnologije i konvencionalne dirigentske gestikulacije, dirigenti, nezavisno da li rade sa velikim ili malim ansamblom, imaju preciznu kontrolu nad vremenom i ekspresijom virtuelnih instrumenata. Publika i muzičari su uronjeni u superioran zvuk, čak i u salama koje nisu dizajnirane za koncerte simfonijske muzike.

Iako je Marija, osim zbog nespornog dara i izvanredne muzičke karijere, odabrana i kao neko kome je, kao inženjeru elektrotehnike, ovakva tehnologija bliska, poznata umetnica za kraj ističe:

- Bez obzira na to što sam ljubitelj tehnologije, ne bih volela da nas roboti jednog dana zamene u potpunosti.

 

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
KAŽI ŽIKI: Japanski horoskop je prorekao Trampov uspeh

KAŽI ŽIKI: Japanski horoskop je prorekao Trampov uspeh