TEATAR NA TEMELJIMA NARODNE BAŠTINE: Predrag Radonjić, upravnik pozorišta u Gračanici, o protekloj sezoni i "Kosovskom ciklusu"

U SVAKOM našem teatru u julu se podvlači crta i svode umetnički bilansi za proteklu sezonu, dok se u Narodnom pozorištu Priština sa sedištem u Gračanici i ovakvi se poslovi (kao i sve ostalo) odvijaju u posebnim okolnostima.

foto Z.Jovanović Mačak

- Završen je, zapravo, prolećni deo sezone, jer nam se i budžet i program formira na nivou kalendarske godine. Protekli period, po mom mišljenju, bogat je i uspešan. Imali smo jednu zaostalu premijeru iz prethodne godine, "Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja", u režiji Jane Maričić - kaže na početku razgovora upravnik gračaničkog teatra Predrag Radonjić. - Prvo izvođenje je bilo u februaru, igrana je na KiM, u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Svuda nailazi na dobar prijem, kao i ostale ovogodišnje predstave.

foto NP Priština/Gračanica

Prva među njima bila je "Pepeljuga", po tekstu Igora Bojovića (režija Milan Karadžić), rađena u koprodukciji sa Fakultetom umetnosti u Kosovskoj Mitrovici. Potom je usledila predstava u rediteljskom čitanju Olje Đorđević "To smo mi", projekat radioničarskog karaktera koji se bavi biografijama, životnim iskustvima i očekivanjima mladih glumaca sa KiM. A sada se, uveliko, radi na trećem naslovu:

- Već je gotovo završena predstava "Kosovski ciklus", u kojoj se reditelj Nikola Zavišić na vrlo kreativan, zanimljiv, uz donekle radioničarski pristup, osvrće na našu epiku i šta nam ona danas predstavlja. Muzički i koreografski biće "preoblikovani" poznati motivi, a ja se unapred radujem što se posvećujemo onom što nam je uvek u pozorištu nedostajalo - narodnoj književnosti. Važno je da je održimo u životu i iznesemo na scenu stvaralačkim preispitivanjem, jer predstavlja najviši domet u srpskoj kulturi i pamćenju. Čini mi se, osim u poeziji, da nismo uspevali da baštinimo na pravi način tradiciju kojoj se divila cela Evropa i svet. Ako se neko time i bavio, obično je bivalo u nekim banalnim ili anahronim formama. Inače, premijera "Kosovskog ciklusa" biće za Dan pozorišta, 8. oktobra.

foto NP Priština/Gračanica

"Hasanaginica" Ljube Simovića, podseća Radonjić, postala je i sama klasika nastala na - narodnoj klasici.

- Ako bi trebalo da tražimo nekog našeg Šekspira, koliko god to na prvi pogled izgledalo pretenciozno, svakako je Simović i sve ono što je on napisao. I u ovoj drami oslanjao se na najviše domete narodne poezije, od koje je, uostalom, krenuo i Vuk Karadžić. Potrebna su nam takva dela, mada su vrlo retko uspevale takve konekcije.

Kako naglašava naš sagovornik, njihovo malo pozorište koje radi u specifičnim oklnostima (a zapravo, nema ni svoju zgradu) uspelo je da realizuje sve što je zacrtalo:

- I to u situaciji kada je tendencija na KiM da se gase sve naše instutucije. Imali smo pojačan prititisak, videli smo da se prešlo i na institucije socijalne zaštite, sporta, kulture. Na nas nije bilo direktnog napada, ali s obzirom na tekstove u albanskim medijima na KiM, oglašavanja pojedinih političara, pa i ljudi iz pozorišta - živimo u konstantnom strahu i pritisku. S druge strane, imali smo i sva ova dešavanja sa protestima u kojima je učestvovao veliki deo pozorišnog sveta, pa je i u našem ansamblu bilo takvih inicijativa. Ipak, mi smo u poziciji da ozbiljno moramo da vodimo računa kako da se u datoj situaciji postavimo i reagujemo. Čini mi se da je bio najbolji način da ne samo sprovedemo plan i program, nego i radimo više nego ikada.

Bojkotom, kaže Radonjić, došli bi u paradoksalnu situaciju da,na neki način, ostavruju ono što je namera Prištine. A to je gašenje svih srpskih institucija:

- Vodili smo razgovore i prevladao je stav većine da je jedina naša prava odluka da radimo ono za šta smo plaćeni i zbog čega postojimo, a to je i naša misija - da Srbima na KiM pružimo kulturni život koji im je, takođe, značajan za opstanak.

Kada je o narednoj godini reč, čelni čovek gračaničkog teatra kaže da će predstavu za decu već "tradicionalno" raditi sa Fakultetom umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, uz dve-tri večernje predstave.

- Najverovatnije biće to "Pokondirena tikva" u osavremenjenoj adaptaciji i režiji Milana Karadžića. S njim imamo veoma uspešnu saradnju, zapravo dva najigranije predstave u novije vreme su s njegovim potpisom: "Ženidba" i "Ribarske svađe". Posebno mi je zadovoljstvo što ćemo raditi i jednu koprodukciju sa Nikšićkim pozorištem, moguće Njegoševog "Lažnog cara Šćepana Malog", uz učešće i Kruševačkog pozorišta. Inače, vrlo nam je važna konekcija sa Crnom Gorom, kao što smo je uveliko uspostavili sa Republikom Srpskom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije