ŽIVOT NEPREKIDNO SUPROTSTAVLJAO SMRTI: Vek od rođenja jednog od najautentičnijih srpskih umetnika, vajara Matije Vukovića

KAO što je za pesnike Bećković, samo - Matija, tako i vajarima, ime Matija, označava jednog, jedinstvenog - Vukovića. Razbarušen, neponovljive ličnosti i unikatnog dela, rođen je pre tačno jednog veka, 26. jula, u selu Platičevu kod Rume, a našu planetu napustio je pre četiri decenije, 21. juna 1985. u Beogradu.

Foto katalog izložbe u MSUB, 1987. godine

Odnos koji je imao prema umetnosti, kako za "Novosti", kaže dr Rajka Bošković, muzejski savetnik Muzeja savremene umetnosti, možda najbolje odslikavaju njegove reči da "postoje prolazni i trajni utisci":

- Utisci obični, svakidašnji, koji se kratko zadržavaju u svesti. I postoje veći, značajniji, koji traju duže. Njih se ja držim. To su ideje koje me opsedaju, na osnovu njih pravim svoja dela. Naravno, takvo stvaranje se oduži ali mislim da je to ono istinsko ... - govorio je umetnik, čijih deset dela baštini upravo MSU (dve godine posle smrti muzej mu je priredio redrospektivu), od kojih je tri u Parku skulptura na Ušću.

Foto B.Janjić, MSUB

Prema rečima Boškovićeve, nova i potpuno samosvojna Vukovićeva poetika se pojavila kao duboko proživljena i stilski ubedljiva, već u jednom od prvih dela, pre svih u skulturi "Ranjenik" (1952/53), zbog koje su ga svi napadali, kako je sam svedočio "što je izdao dične obrasce socijalističkog realizma".

- Lazar Trifunović, prepoznajući značaj njegovog stvaralaštva, ističe da je već u tom delu jasno postavio sve elemente svog stila i upustio se u težak problem da prikaže život u antitezi smrti, kada sva prolaznost ali i vrednost života postaju najočiglednije - objašnjava istoričarka umetnosti koja rukovodi Zbirkom skulptura i instalacija MSU. - Oslobodivši se nametnutih stega socijalističkog realizma i figura koje je trebalo da veličaju revoluciju - mahom izveštačenih pokreta pred kojima se (uglavnom) ostaje ravnodušan, Matija Vuković, i sam učesnik u ratu, svoje duboko proživljeno i doživljeno iskustvo ratnih strahota i užasa, prenosi u svoje skulpture.

"Ranjenik", naglašava Boškovićeva, predstavlja mušku figuru koja s mukom pokušava da se otme iz nadolezaće smrti, koja ga svojom masom zarobljava, drži i vuče sebi u bezobličnost:

- Tu nema ničeg teatralnog, patetičnog, izveštačenog - samo osećaj dubokog suočavanja sa smrću i napor mučnog pokreta oslobađanja, poslednjim snagama, iz te preteće mase, donjeg dela mase skulpture. U tom kontrastu jasnih obrisa figure i teške, tmaste i bezoblične mase-smrti, Vuković je ostvario umetničko delo sa veoma sugestivanim dramatičanim izrazom, koje postaje simbol bola, patnje i muke, ali istovremeno i izraz napora, istrajnosti i snage da se to i takvo stanje prevlada.

Foto B.Janjić, MSUB

Ocenjujući da i danas, na početku 21. veka, u Parku skulptura MSU, "Ranjenik" svedoči o savremenosti i samosvojnosti izraza Matije Vukovića, jer umetnik, duboko proživljenu ličnu dramu, na sjajan način uzdiže do opšteljudskog iskustva, dajući jednom motivu univerzalno značenje, sagovornica objašnjava:

- Značaj ovog dela je utoliko veći ako imamo u vidu da se u skulpturama i umetničkim delima uopšte neposredno posle rata, u doba socrealizma, pa i mnogo kasnije, sam motiv rata i ratnih stradanja često prikazivao u velikoj meri doslovno i naturalistički, bez dubljeg odnosa prema samoj temi i ideji.

FotoMuzej na Otvorenom, Narodni muzej Aranđelovac

Istinski doživljena dramatika ljudskog postojanja, prema mišljenju Boškovićeve, dominatan je izraz Matijinih skulptura, bez obzira na temu ili konkretan motiv.

- Jedan od izuzetka je monumentalna skulptura Njegoša nastala 1954. godine, a isklesana u kamenu 1966. na simpozijumu skulpture "Beli venčac" i postavljena u parku Bukovičke Banje u Aranđelovcu - ističe istoričarka umetnosti. - Njegovo viđenje Njegoša, mirnog i stamenog položaja figure koja sedi, nema ni traga od te dramatike deformisanih masa, jakih kontrasta svetlosti i senke i sablasnih šupljina koje zjape, kao na većini njegovih skulptura. Saosećajući sa dubinom usamljenosti i zagledanosti u stvari "izvan ovog sveta" ovog velikog vladara, vladike i pesnika, Vuković ga predstavlja kao čoveka koji više gleda u nevidive dubine ljudskog postojanja nego u svet oko sebe. Ovo je sjajan primer izuzetnog umetnika koji ne prati slepo i po sveku cenu svoju poetiku i svoj (pro)nađeni umetnički izraz i rukopis, već nalazi nova i neočekivana rešenja primerena samoj ideji. Ali snaga njegovog umetničkog izraza i dalje je tu - ona se ogleda u psihološkoj produbljenosti lika duboke unutrašnje dramatike, nadvijenog nad dramom sveta...

Dubina osećanja tragičnosti

FotoMuzej na Otvorenom, Narodni muzej Aranđelovac

O POSEBNOSTI Matijinog pristupa, između ostalih dela, prema mišljenju sagovornice govori i portret Save Kovačevića, iz 1967. godine:

- Nastao je modelovanjem mase na vajarskom stalku, dlanovima i prstima, neposredno u dijalogu ruku i materijala. Iako je reč o portretu istorijske ličnosti, tačnije narodnog heroja, on nije rađen kao zvanični portret, već je više kao portret bliske osobe čiji nespokoj umetnik oseća i duboko razume, a koji se izuzetno upečatljivo, skoro bolno, očitava u njegovom pogledu. Matija uspeva da bez izrazitih deformacija karakterističnih za njegov umetnički izraz, postigne podjednaku snagu dramatike kao na svojim drugim delima, što govori o istinitosti i dubini osećanja tragičnosti koja obeležavaju njegov celokupni umetnički opus. 

Sagovornica podseća da je Matija ceo život proveo u nemaštini, ne samo u periodu školovanja i studiranja, nego i kasnije. Ipak...

- Kada se desio zemljotres u Skoplju 1963. godine, sav novac od nekoliko otkupljenih skulptura sa izložbe u Bačkoj Topoli, nesebično je poklonio fondu za postradale, što samo po sebi govori o njemu pre svega kao čoveku, a neodvojivo i o njemu kao umetniku.

Sreća je za Matiju bila - ostvareno delo.

- Volim klasiku i oslanjam se na klasiku - govorio je umetnik čija glava Betovena i danas krasi park Baden u Beču. - Mislim da je moderna umetnost klasična ako je zrela i bliska životu. Najviše što možemo da se ugledamo kod starijih majstora jeste solidnost, ali ne samo solidnost, nego solidnost naprezanja, predanost radu... 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije