KRUNA SIJALA I PRE NEMANJIĆA: Nove rekonstrukcije srednjevekovih insignija u IMS, među kojima je i kraljevsko obeležje Mihaila Stonskog

NOVE rekonstrukcije srpskih srednjovekovnih insignija, poput sevastokratorskog venca Stefana Prvovenčanog, oklopa i mača cara Dušana, odežde kralja Stefana Prvovenčanog, kraljice Kataline i despota Jovana Olivera, dospele su u Istorijski muzej Srbije, na izložbu "Čekajući stalnu postavku".

Foto zlatarska radionica Marsela i Simona Čivljaka

Ali, i kruna Mihaila Stonskog, koja pripada mnogo manje poznatom, a posetiocima izutetno atraktivnom periodu, pre naše najslavnije srednjovekovne loze.

- Prednemanjićki period podrazumeva tri dinastije - Vojislaviće, Višeslaviće i Vlastimiroviće, pre stvaranja celovite srpske države, koje su bile na čelu knežina - priča, za "Novosti", dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije. - To je period o kome se malo pisalo i istraživalo, a češće nagađalo. Uz temeljan naučni pristup, njime su se bavili naši spoljni saradnici, mladi istoričari, vizantolozi. Zato smo i mogli da u saradnji sa stručnjacima za stare zanate, kao eksponate prikažemo verne rekonstrukcije predmeta iz ovog vremena.

Naime, za potrebe IMS, i stvaranja upravo ovog dela buduće stalne postavke dr Predrag Komatina, viši naučni saradnik Vizantološkog instituta SANU, magistar Marko Aleksić, areholog specijalizovan za srednji vek i profesor dr. Viktor Savić, sa Instituta za srpski jezik SANU, napravili su opsežne naučne elaborate. Na osnovu njihovih znanja umetnik Predrag Milošević naslikao je dva platna velikih dimenzija (dva i po puta jedan i po metar), koja će se u dogledno vreme priključiti postavci.

Foto privatna arhiva

- Na jednoj slici je predstavljen Višeslav sa krstionicom, dok su na drugom paltnu Vlastimirovići - otrkiva Bojićeva detalje umetničke vizije vladara iz 8. veka. - Za krstionicu, dr Komatina napravio je čitavo istraživanje, poslao ga kolegi u Split na recenziju, i tek kada je dobio pozitivno mišljenje, Milošević je naslikao. Prostor Breze, u blizini Sarajeva, gde se nalaze ostaci stare bazilike (na slici su rekonstruisani i njeni stubovi), odakle je i krstionica, prikazuje i deo metoha, na kome su konji, koji su se tada gajili. Sve to naslikano je i na osnovu konsultacija sa magistrom Aleksićem, kao i detalji vezani za porteret samog Višeslava. On je naslikan kao markantan, lep čovek, pravi Sloven, sa riđkastom kratkom kosom i kratkom bradom. Tu se razlikuje od Nemanjića koji su svi nosili duge kose i brade. Obučen je krajnje jednostavno. Na sebi ima vizantijski krst, koji je dodeljivao car, a može se smatrati da ga je dobio kao rodonačelnik svoje dinastije i vladar te knežine. I kaiš koji je na njemu tačno pripada toj epohi, kao i mač.

Dolazak Srba na Balkan

I. Marinković

 

JEDAN deo buduće stalne postavke baviće se i doseljavanje Srba na Balkan, koji će takođe biti predstavljen prema izučavanjima profesora Savića.

- Znamo da su više vekova pre nego što su konačno prešli Dunav Srbi bili u Tabanu, u Budimu, ali i Čurugu, gde su imali veliko naselje - kaže Dušica Bojić. - Vekovima su živeli tamo i prelazili reku više puta, gde su ostajali i po dvadeset godina, krećući se uglavnom prema primorju. Onda bi se vraćali na drugu stranu Dunava. Nije jednostavno pratiti taj proces seoba. Mi uglavnom pišemo o vremenu kada su se stalno nastanili na Balkanskom poluostrvu, u 7. veku, što je po zapisima Konstantina Porfirogenita, iz 10. veka. 

Oko izgleda čizama, Miloševiću je pomagala Jelena Stokuća, koja je doktorirala u Bostonu, gde je četiri godine izučavala i srednjovekovnu odeću i obuću sa pravoslavnih prostora. Predviđeno je da na postavci bude i interaktivna karta, koju će uraditi dr Komatina, koji je autor i teksta o prednemanjićkom periodu, čiji se deo trenutno nalazi na izložbi.

- Na slici na kojoj su Vlastimirovići, već polovinom 9. veka, oni love sa sokolovima i imaju i hrtove, Mutimir ima krst na grudima, iza njega je Gojnik, koji drži jedan svitak sa koga čita pisanije, a Strojimir sedi i drži pečat - nastavlja sagovornica. - Original tog pečata imamo u svojoj zbirci kao najstariji eksponat o srpskoj državnosti, a replika je na izložbi. U pozadini su Crkva Svetog Petra i Pavla u Novom Pazaru, kao i oružje. Obe slike su "blurovane", a valdari na njima se vide kao u izmaglici, snoviđenju.

Foto privatna arhiva

Na izložbi Vojislaviće već zastupa prvi srpski kralj Mihailo Stonski, sa početka 11. veka. Njegovu odeždu, koja naliči venecijanskoj, sa uzanim pantalonama uvučenim u čizme, uradila je takođe Stokuća, prema uzoru sa freske u manastru Stonu, dok je ručno rađen nakit napravila Danijela Šćekić. Autor lutaka je vajar Darko Kuzmanović.

- Na fresci on u rukama drži veliki manastir, od koga je ostao jedan mali deo koji je renoviran, ali zaključan - priča direkorka IMS. - Nedavno je u Trebinju bio arheološki skup, čiji su učesnici otišli u Ston, ali nisu mogli da uđu unutra. Koleginice Vanja Vuksan i Vesna Pop Lazić, kada su radile izložbu "Kraljevi i svetitelji srpski", takođe nisu mogle da uđu.

Na postvaku je sada ušla rekonstrukcija mogućeg izgleda krune Mihaila I Vojisavljevića, kako je puno ime ovoTekstg vladara. Po ugledu na istu fresku sa Pelješca, izradila je zlatarska radionica Marsela i Simona Čivljaka:

- Kruna ima formu venca na čijim vrhovima se nalaze četiri krsta i specifična je po tome što se ovakav oblik krune sreće u kratkom istorijskom periodu samo kod vladara Engleske, Nemačke i Norveške. Urađena je od pozlaćenog srebra i ukrašena slatkovodnim biserima, kao i zelenim ahatom, zelenim oniksom, žadom, hrizoprasom, plavim sintetičkim safirom i ametistom, obrađenim u obliku ovala, pravougaonika i kruga - zaključuje Dušica Bojić. 

Foto V. Kurucić

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije