Kultura

AUTONOMNI TRAG UMETNIKA U VREMENU: U Muzeju Hercegovine, slikar Uroš Đurić, izložbom "Na putu" predstavlja presek svog opusa

Miljana Kralj

06. 08. 2025. u 17:23

MOGUĆA stvarnost počinje onog trenutka kada se umetničko delo kao posledica odvoji od autora i umetnosti kao njegovog uzroka. Pritom umetnik sve vreme održava neku vrstu povratne sprege ubacujući sebe u moguću stvarnost kao lik na slici i obezbeđujući svoje puno prisustvo u njoj, od predstave do potpunog odsustva svake predstave.

АУТОНОМНИ ТРАГ УМЕТНИКА У ВРЕМЕНУ: У Музеју Херцеговине, сликар Урош Ђурић, изложбом На путу представља пресек свог опуса

Foto Muzej Hercegovine

Ovo su pre nešto više od tri decenije zapisali Uroš Đurić i Stevan Markuš, u sada već čuvenom "Manifestu autonomizma". A "ubacujući sebe u moguću stvarnost kao lik na slici", Đurić, koji je svih ovih proteklih godina prisutan, ne samo kao slikar, već i glumac, muzičar, radio-voditelj, gradski lik...stvara svoj autonomni opus, čiji je presek od prošle sedmice na postavci u Muzeju Hercegovine u Trebinju. I na izložbi koju je nazvao "Na putu" Đurić nastavlja da preispituje sopstvenu poziciju unutar društva koje se, kako tvrdi, rapidno menja.

Foto Muzej Hercegovine

 

- U Srbiji je tokom prethodnih decenija razvijena kultura protesta, dok umetnici u principu u njoj učestvuju u znatnom broju, makar u proporciji spram drugih struka. I lokalno se pišu peticije, i koriste se sredstva javne komunikacije, koja su umetnicima i drugim akterima u polju umetnosti možda čak nešto lakše dostupna nego drugim strukama, i to da se postave i statusna pitanja i pitanja etike odgovornosti javnih ličnosti, a stručna udruženja su sve aktivnija po tim, a i mnogim drugim političkim pitanjima. Od pukog bunta i negacije zatečenog stanja došlo se do diversifikovanih strategija i taktika uticaja na opštu javnost i institucije sistema, te su se razvile i specifične vrste institucionalnog aktivizma. Tako se i naglasak delovanja pomerio od "mnoštva paralelnih realnosti" ka "sada i ovde". Upravo tu sintagmu, "sada i ovde", Uroš Đurić je preuzeo iz naslova teksta Đorđa Jovanovića, objavljenog u prvom broju časopisa "Nadrealizam danas i ovde", u Beogradu 1931. godine - piše likovni kritičar Stevan Vuković, u tekstu u kome Đurićevo delo pozicionira u sadašnjem trenutku, ali i nalazi njegove "umetničke pretke".

Umetnički i životni put

 

Foto Muzej Hercegovine

Uroš Đurić

ZA Trebinje ovog autora vežu i uspomene iz detinjstva i rane mladosti, dok je Hercegovina, prostor koji smatra maticom našeg naroda, odakle su kretale migracije ka svim drugim pravcima.

Sam naziv izložbe je, kako je rekao na svečanom otvaranju, proistekao iz toga što je u toku dogovora i priprema, proveo dosta vremena na putu. Ali, ova postavka je i svojevrsno putovanje kroz njegovo umetničko i životno putovanje.

U okviru avangardnog "pevanja i mišljenja", prema Vukovićevom stavu, Đurić u svom radu referiše na jugoslovenske umetničke prakse nastale u prvoj polovini prošlog veka - ekspresionizam, sumatraizam, kosmizam, svetokretizam, zenitizam, dadaizam, hipnizam, konstruktivizam i nadrealizam.

Od sporta do narodnih legendi

NA postavci u Muzeju Hercegovine Đurić je predstavio radove nastale u poslednjih pola veka, a obraćajući se Trebinjcima, u čijem kraju, po sopstvenim rečima, nije bio 40 godina, između ostalog je rekao:

 

- Mnogo toga je uticalo na moje stvaranje, od pop arta, preko stripova, do narodnih motiva. Još kao klinac bio sam opsednut sportom, muzikom, popularnom kulturom, ali istovremeno sam čitao i uživao u našim legendama i antologiji narodne poezije. 

Rođen 1964. u Beogradu, gde je pre nego što je diplomirao i magistrirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti, studirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu, ali i svirao bubnjeve u pank bendu "Urbana gerila". Od 1989, kad je stupio na likovnu scenu, učestvovao je u brojnim umetničkim akcijama, radionicama, strip-izdavaštvu, bavio se grafičkim dizajnom. Jedan je od osnivača umetničke asocijacije "Remont", istoimene galerije i art magazina. Radovi mu se nalaze širom sveta, u galerijama i muzejima, od "Že de Pom" i "La Mezon ruž" u Parizu, preko "Albertine", "Ludviga", "Secesije" i "Kunsthale" u Beču, do Narodnog muzeja u Poznanju i Kacen arts centra u Vašingtonu. 

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
Intesa banner
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

NEOBJAŠNJEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - poštuju stari kalendar (FOTO/VIDEO)
Društvo

0 0

NEOBJAŠNjEN FENOMEN: Mnoštvo zmija dolazi u crkvu svake godine na Veliku gospojinu - "poštuju" stari kalendar (FOTO/VIDEO)

PRAVOSLAVNI vernici 28. avgusta slave Veliku gospojinu, a zanimljiv fenomen, koji nauka još nije objasnila, vezuje se za ovaj praznik na grčkom ostrvu Kefalonija. Doduše - ne za 28. avgust, već za 15. kada se Velika gospojina slavila po starom kalendaru. U to vreme, svake godine, u jednu crkvu dolazi veliki broj zmija, što je navelo maštovite lokalce da iskonstruišu brojne legende.

28. 08. 2025. u 11:02

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova Solana kriptovaluta raste sa 90$ na 3,25 miliona $ | Koja je sledeća velika akcija?

Nova Solana kriptovaluta raste sa 90$ na 3,25 miliona $ | Koja je sledeća velika akcija?