DUBOKO PONIRANJE U LJUDE I NJIHOV ŽIVOT: U beogradskom Muzeju savremene umetnosti izložba u čast rano preminuloj Dragani Ilić (1966- 2020)

PRVOJ ženi predavaču na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, rano preminuloj likovnoj umetnici Dragani Ilić (1966-2020), koja je pedagoški rad otpočela 1995. godine, da bi potom postala vanredni, pa redovni profesor, posvećena je izložba "Portret - Igra otkrivanja i/ili razotkrivanja", koja će biti otvorena u petak u Muzeju savremene umetnosti na Ušću.

Foto B. Janjić MSUB

I to kao peta u ciklusu "UMETNOST I LIČNOST - skulptorke iz kolekcije MSU", čiji je autor muzejski savetnik dr Rajka Bošković, koja rukovodi Zbirkom skulptura i instalacija MSU.

- Sam naziv izložbe "Portret - Igra otkrivanja i/ili razotkrivanja" osmišljen je sa ciljem da podstakne na razmišljanje o smislu i značenju fenomena portreta uopšte, ali i da ukaže na specifičnost pristupa portretisanju Dragane Ilić - objašnjava, za "Novosti" Boškovićeva. - Njen skulptorski opus posvećen je portretu, kao klasičnom žanru i terakoti, kao tradicionalnom materijalu, i zauzima sasvim izdvojeno mesto na tekućoj umetničkoj sceni, naročito imajući u vidu prisutnost pojma "proširenog polja skulpture" na tekućoj skulptorskoj sceni krajem dvadesetog i početkom 21. veka.

Foto B. Janjić MSUB

Iako je umetničku scenu poslednje decenije 20. veka obeležila i pojava povratka figuraciji, ističe sagovornica, ona je bila dominantna pre svega u slikarstvu, a samo donekle u vajarstvu:

- U toj atmosferi, Dragana Ilić za svoj umetnički izraz bira figuraciju. Međutim, razlog njene okrenutosti figuraciji, prvenstveno portretima, nisu neka formalna istraživanja, već zainteresovanost za ljude i njihov život. O tome govori i sam čin portretisanja, koji je podrazumevao živ razgovor sa modelima tokom više seansi portretisanja, a koji je bio deo njenog umetničkog koncepta. I upravo takav pristup portretisanju omogućio je Ilićevoj da se udubi ne samo u trenutna raspoloženja i osećanja, nego i u tanane i duboke misli i težnje ličnosti modela koji je pred njom. U takvom jednom magnovenju, često nepredviđeno, dolazi do razotkrivanja nekih duboko zaptivenih slojeva ličnosti, koje Ilićeva "hvata" i prenosi u delo.

Foto B. Janjić MSUB

Prema mišljenju autorke izložbe u MSU, Ilićeva se, na tekućoj umetničkoj sceni izdvojila pre svega svojim specifičnim pristupom u pogledu portretisanja, ne istorijskih ličnosti nego ljudi iz svog neposrednog porodičnog i profesionalnog okruženja. Između ostalih Ješe Denegrija, Irine Subotić, Lidije Merenik, Slobodana Kojića, Dragice Vuković, Slavoljuba Caje Radojčića, Dobrivoja Bate Krgovića, Radoša Antonijevića, Slobodana Ere Milivojevića, Nine Kocić, Božice Rađenović, Jovana Cekića, Zdravka Joksimovića, Svetlane Petrović, Danijele Purešević i drugih.

- Radeći portrete po modelu, sa namerom postizanja ličenja na model koji portretiše, ona upravo prateći i poštujući viševekovne norme i konvencije portretisanja, autetničnošću pristupa postiže ubedljivost i savremenost izraza, koji odiše neposrednošću i ekspresionističkom izražajnošću - naglašava sagovonica. - Skoro nehajnom lakoćom ali istovremeno i dubokom pronicljivošću ona dlanovima i prstima utiskuje u vlažnu glinu suštinske odlike ličnosti koju portretiše. I upravo zbog toga su portreti Dragane Ilić izuzetno snažni u izrazu i ubedljivi u svojoj vizelnoj dejstvenosti.

Foto B. Janjić MSUB

Kao zanimljivost Boškovićeva ističe da je čitave serije portreta u terakoti Ilićevoj omogućio njen boravak na Simpozujumu skulpture velikog formata u terakoti Terra u Kikindi, i to u dva navrata, 1994. i 2001. godine:

- I to govori ne samo o značaju i neophodnosti postojanja i delovanja ozbiljnih umetničkih kolonija, kao što je Terra, čiji je osnivač i dugogodišnji bio upravo jedan od portretisanih umetnika i kolega Slobodan Kojić, nego i o njihovoj nezamenljivoj ulozi u savremenoj umetničkoj produkciji. Upravo ova serija sjajnih portreta u terakoti Dragane Ilić nesumljivo govori u prilog tome.

Jedinstven fenomen u svetu

Foto B. Janjić MSUB

 

PRVI deo ciklusa "UMETNOST I LIČNOST - skulptorke iz kolekcije MSU" obuhvata dvanaest samostalnih izložbi, sa retrospketivnim pogledom na celokupno stvaralaštvo umetnika, a drugi deo će zapravo biti poslednja, trinaesta, grupna postavka, koja će dati uvid u dela svih pedesetak žena vajara zastupljenih u kolekciji MSU.

- Ovako osmišljenom izložbom će se i omogućiti da se na jednom mestu i u punom svetlu predstavi i sagleda jedan takav potpuno specifičan fenomen koji je obeležio našu modernu i savremenu umetnost, a koji se svojom jedinstvenošću izdvaja i na svetskoj umetničkoj sceni - zaključuje dr Rajka Bošković.

Izložbom Olge Jančić, pre dve i po godine, započet je ciklus "UMETNOST I LIČNOST - skulptorke iz kolekcije MSU", čija je ideja, kako otkriva autorka, pre svega da se izdvoji, sagleda i predstavi jedan specifičan istorijski fenomen koji je obeležio našu modernu i savremenu skulptorsku scenu:

- Fenomen velikog broja izuzetnih žena vajara koje su svojim umetničkim opusima dale značajan doprinos umetnosti uopšte, a čija se pojedina vrhunska ostvarenja svrstavaju u sam vrh ne samo naše nego i svetske skulpture. Muzeji kao javne ustanove koje svojim radom doprinose promovisanju i razvijanju nivoa kulture i pojedinca i društva u celini, između ostalog, svojim delovanjem i radom imaju još jednu nezaobilaznu dimenziju delovanja - čuvanje od zaborava, na koju podseća savremeni muzeolog Tomislav Šola, ističući da je upravo zaborav najdrastičnija kazna kojom se osuđuju ljudi, ideje i stvari. U tom smislu, pored predstavljanja skulptorskih opusa čiji je značaj i doprinos skulpturi već istaknut i prikazan stručnoj i široj javnosti, namera je bila je da se otrgnu od zaborava ličnosti i skulptorski opusi žena vajara koje su ostale u senci, među kojima je i Dragana Ilić, kojoj je posvećena peta izložba ovog ciklusa. Pored "čuvanja" od zaborava, istraživački rad u pripremi i realizaciju ovog tipa studijske izložbe podrazumeva i vrednosni sud koji će, nadam se, doprineti preispitivanju mesta i značaja takvih umetnika na našoj umetničkoj sceni, što je svakako nezaobilazan segment delovanja muzeja u duhu poštovanja i primene savremenih muzeoloških standarda. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije