AVANTURISTA, OBAVEŠTAJAC I POŽRTVOVANA MAJKA SVIH SRBA: Knjiga "Nedežda Petrović" dr Miloša Timotijevića otkriva nepoznati lik umetnice

Njena bliskost sa istaknutim ličnostima četničke organizacije, kao i razgranate aktivnosti, svedoče ne samo o dubokoj umešanosti u širenje nacionalne svesti već i o pripremama za oružani otpor. Njeno ime, koje se javlja u kontekstu "poverljivih misija" između dva svetska rata, dodatno podstiče pretpostavke da je njena uloga bila složenija nego što je zvanično zabeleženo.

Foto promo

FANTASTIČNI pejzaž na kome su mešaju barokne fasade nemačkih gradova sa seoskim prizorima Resnika, na kome uz šiljak Ajfelove kule stoje divlji vrhovi Šare, gde se četnici iz Stare Srbije i zabrađene seljanke mimoilaze sa damama i gospodom u srednjoevropskim kostimima uokviruje nepoznati portret junakinje knjige "Nadežda Petrović - Život i umetnost u službi nacije" istoričara dr Miloša Timotijevića, koju je objavio "Službeni glasnik".

Foto: Službeni glasnik

Ova izuzetna biografija nastala je kao rezultat duge potrage za istinskom Nadeždom, čiji su lik dosadašnji biografi često prikazivali necelovito u skladu sa sopstvenim ideološkim i ličnim uverenjima. Timotijević je krenuo drugim putem, posvetivši se nepristrasnom i detaljnom istraživanju Nadeždinog porodičnog porekla, sredine i duha vremena u kome je formirana njena ličnost, njenih iskušenja, strasti, preobražaja i povoda da ode 1915. u mučeničku smrt kao dobrovoljac - bolničarka, negujući ranjene i bolesne srpske vojnike, decu njenih ideala. Čitajući Timotijevićevu knjigu postaje jasno da je Nadežda sebi svesno uskratila ulogu majke biološke porodice, da bi postala požrtvovana duhovna majka velike nacionalne porodice.

Foto Ljuba Ranković

- Smrt Nadežde Petrović predstavlja simbol tragedije intelektualne i kulturne elite Srbije u Prvom svetskom ratu. Bila je začetnik modernog slikarstva, emancipovana i samosvesna žena, koja je svoj život posvetila umetnosti, obrazovanju, društvenom angažovanju i borbi za nacionalnu slobodu. Kao zagovornica srpskog i jugoslovenskog kulturnog ujedinjenja, aktivno je učestvovala u izgradnji novog identiteta kroz umetnost, patriotske organizacije i delovanje u konspirativnim mrežama nacionalne mobilizacije - kaže Timotijević i dodaje. - Njen lik povezuje individualni umetnički modernizam s nacionalnim stremljenjem ka slobodi i progresu, što je čini jednom od najsloženijih i najangažovanijih ličnosti njene epohe.

Porodični portret

Zahvaljujući izuzetnom pripovedačkom daru istoričara, čitalac lako prati pripovest - panoramu koja prikazuje različite likove Nadežde Petrović koji postoje i deluju istovremeno uvek usmereni ka istom cilju.

- Identifikujući se s modernim, građanskim i emancipatorskim vrednostima, slobodom, samostalnošću, obrazovanjem i javnim angažmanom, Nadežda je izgradila životni put u oštroj suprotnosti s tradicionalnom ulogom žene u srpskom društvu tog doba, čime je dosledno ostvarivala feminističke principe u praksi, iako nikada nije eksplicitno koristila pojam feminizma. Nadežda je prihvaćena kao patriota i nacionalni radnik, što je i sama smatrala svojim dugom pred narodom i istorijom, a ne kao umetnica ili žena u tradicionalnom smislu, iako je afirmisala novi model ženskog ponašanja, koji do tada nije postojao - ukazuje autor.

vikipedija

On naglašava da, iako nema nema neposrednih pisanih dokaza o njenom direktnom obaveštajnom radu, delovanje Nadežde Petrović ukazuje na to da je, pored humanitarnog i nacionalnog angažmana, imala i ulogu u poverljivim misijama srpskog oslobodilačkog pokreta:

- Njena bliskost sa istaknutim ličnostima četničke organizacije, kao i razgranate aktivnosti, svedoče ne samo o dubokoj umešanosti u širenje nacionalne svesti već i o pripremama za oružani otpor. Nije nemoguće da je Nadežda, kao žena od poverenja, posredovala u dogovorima, ili čak učestvovala u planiranju određenih akcija. Njeno ime, koje se javlja u kontekstu "poverljivih misija" između dva svetska rata, dodatno podstiče pretpostavke da je njena uloga bila složenija nego što je zvanično zabeleženo.

Timotijević podseća da je posle gušenja Ilindanskog ustanka, kada su represalije, paljevine i osvetnički bes turske vojske i Albanaca postali svakodnevica, ulazak srpskih nacionalnih poslenika u ta područja bio izuzetno rizičan.

M. Timotijević

- Kao idealan paravan poslužilo je žensko humanitarno društvo Kolo srpskih sestara, koje je nastalo kao izraz solidarnosti prema stradalima u Staroj Srbiji i Makedoniji. Tako su u decembru 1903. godine Nadežda Petrović i Milica Dobri, koje je Stanislav Krakov nazvao "dve Amazonke", otputovale u humanitarnu misiju, noseći novčanu, prehrambenu i materijalnu pomoć. U kasnijim osvrtima na organizaciju četničkog pokreta u Poreču, njihov dolazak visoko je cenjen. Novac koji su podelile istican je kao odlučujući momenat u opremanju "prve čete" i podizanju srpske nacionalne svesti u ovom kraju. List "Ideje" Miloša Crnjanskog otišao je mnogo dalje u heroizaciji: "Ona je bila ta, hrabra Srpkinja koja je sa Lazarom Kujundžićem opremila prvih 40 četnika naših da pođu na Jug i da unose nadu i buđenje u naš namučeni i porobljeni elemenat" - ukazuje Timotijević.

Nadežda je slično delovala i na panslovenskom nivou, o čemu svedoče brojni kontakti koje je stvarala na manifestacijama kakav je 1908. bio Sveslovenski kongres u Ljubljani.

- Na Kongresu je uspostavila kontakte s ruskim novinarima, između ostalog i s Miljukovičem, poslanikom u ruskoj Dumi. Njena široka mreža kontakata obuhvatala je ne samo domaće nego i strane političke aktiviste. Poznato je da je održavala prepisku s Tomašem Masarikom, Karlom Kauckim, Aleksandrom Amfiteatrovim, Dimitrijem Korabljovom, kao i sa Viktorovom, Žerajićem, Šolom, Kašikovićem, Ćorovićem, Šantićem, Đikićem, Hinkovićem. Možemo pretpostaviti da je Nadežda nastojala da pridobije mnoge evropske intelektualce za svoje ideje oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda, ali i drugih jugoslovenskih, ili svih južnoslovenskih, naroda - zaključuje Timotijević.

Foto: Z. Jovanović

Ljubavne tajne

DA bi predstavio celovitu Nadeždinu ličnost dr Miloš Timotijević se bavio i njenim emotivnim i intimnim životom koji "nikada nije dovoljno istraživan i ostao je u senci njenih profesionalnih dostignuća i patriotskog angažovanja":

- Iako nije posedovala atraktivan izgled, Nadežda je svojom energijom i neposrednošću ipak privlačila muškarce. Posebno mesto u njenom životu svakako je imao Branko Popović (1882-1944), prema kome je gajila simpatije. I za Branka se govorilo da je bio zaljubljen u Nadeždu. Kakvi su tačno bili njihovi odnosi nije poznato. Srdačno prijateljstvo ili naklonost nisu morali da znače emotivnu i telesnu vezu. Kao i u slučaju deceniju mlađeg Ivana Meštrovića, mada su mnogi u Beogradu smatrali da su ljubavnici. Otvorenu naklonost Nadežda je pokazivala i prema Dimitriju Mitrinoviću (1887-1953), o kome je 1912. pisala: "Šteta je pre svega što je mnogo mlad, sem toga šteta što se veli zarekao da neće više da se zaljubljuje i da voli, inače, bilo bi bogme svašta".

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije