FILMU DAVAO MORALNU HRABROST: Vek rođenja velikog Andžeja Vajde Poljski institut u Beogradu obeležiće retrospektivom u Kinoteci

NA dan kada se pre sto godina rodio jedan od najvećih poljskih i svetskih filmskih stvaralaca Andžej Vajda (1926- 2016), u petak, 6. marta, na svečanoj ceremoniji u Poljskoj, biće dodeljena nagrada sa njegovim imenom, a u Beogradu, u Jugoslovenskoj kinoteci otpočeće retrospektiva značajnijih dela.

Andžej Vajda Foto: Profimedia

Povodom veka od rođenja Senat njegove zemlje čitavu 2026. proglasio je Vajdinom godinom, a smotra u našoj prestonici, gde je 1961. snimio "Sibirsku ledi Magbet" (sa Oliverom Marković i Ljubom Tadićem), odvija se u organizaciji Poljskog instituta u Beogradu.

- Filmski i pozorišni rad Andžeja Vajde oblikovao je kolektivnu maštu Poljaka - kaže, za "Novosti", Jacek Multanovski, zamenik direktora Poljskog instituta. - Vajda je imao ogroman uticaj na način na koji Poljaci doživljavaju sopstvenu prošlost. Gotovo od samog početka karijere njegovi filmovi pokretali su intenzivne rasprave, ideološke sporove i kontroverze, često postajući glas u najvažnijim nacionalnim debatama. Kao tvorac "Poljske filmske škole" i "Filma moralne uznemirenosti", Vajda se često suočavao sa teškom poljskom istorijom, nacionalnim mitovima i aktuelnom političkom situacijom. Njegovi filmovi nudili su pronicljivu analizu poljskog nacionalnog karaktera, trauma i "demona", demitologizujući poljsku istoriju. Njegovo stvaralaštvo predstavljalo je dijalog sa poljskom romantičarskom i martirologijskom tradicijom, redefinišući pojmove herojstva, izdaje i smisla oružane borbe.

Foto privatna arhiva

Vajda se, kako ističe Multanovski, često okretao poljskoj književnosti kako bi kroz nju komentarisao sadašnjost ili raščistio račune s istorijom:

- Na filmsko platno preneo je dela ključna za poljski književni kanon - Mickjeviča, Žeromskog, Fredra, Rejmonda, Ivaškeviča i Anžejevskog. Vajda nije samo stvarao; podržavao je i mlade filmske autore osnivajući, između ostalog, Vajdinu školu (Majstorsku školu filmske režije). Podržavao je pokret Solidarnost, posećujući štrajkače u brodogradilištu u Gdanjsku u avgustu 1980. Tamo je upoznao Leha Valensu, što je dovelo do ideje za film "Čovek od gvožđa". Nakon političkih promena u Poljskoj 1989. izabran je za senatora kao predstavnik Građanskog komiteta Solidarnosti. Njegov građanski stav predstavlja uzor savremenim umetnicima koji se angažuju u javnim pitanjima i odbrani demokratskih vrednosti.

Crtao celog života

Foto privatna arhiva

 

PLANIRANO je da program u KCB srpskoj publici predstavi i ovde manje poznati rediteljev likovni opus.

- Vajda je želeo da bude slikar - objašnjava Multanovski.- Neko vreme studirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Krakovu. Akademiju je napustio zbog filmske škole, zaključivši da u slikarstvu nikada neće dostići nivo svog prijatelja Andžeja Vroblevskog. Vroblevski je umro mlad, pre tridesete godine, ali njegovo delo i danas uživa veliki ugled, a poslednjih godina organizovane su brojne izložbe u Poljskoj i inostranstvu. Vajda je bio majstor stvaranja slika koje su postajale ikonične predstave jedne epohe. Reči su bile suvišne da bi se razumelo šta reditelj želi da poruči. Tokom celog života crtao je i vodio beleške. Pravio je skice za filmske i pozorišne projekte. Mnoge od njih mogu se videti u četvorotomnim beležnicama objavljenim 2024. godine (Notesy 1942-2016), koje su postale senzacija u Poljskoj - monumentalna zbirka privatnih zapisa vođenih više od 70 godina.

Retrospektiva u Jugoslovenskoj kinoteci, ograničena je na šest filmova, zbog čega je tvrdi sagovornik, izbor bio težak, jer su morali da se odreknu mnogih naslova, i izdvoje samo one koji su najkarakterističniji za Vajdu.

Copyright © Wytwórnia Filmów Dokumentalnych i Fabularnych

- Kada govorimo o Poljskoj filmskoj školi, "Kanal" (1957) i "Pepeo i dijamant" (1958) su nezaobilazni - nastavlja zamenik direktora Poljskog instituta u Beogradu. - "Kanal" je bio prvi igrani film koji se bavio Varšavskim ustankom - ustankom mladih stanovnika Varšave i poljske inteligencije protiv nemačkih okupatora 1944. godine, koji se završio tragedijom građana prestonice i razaranjem grada. "Pepeo i dijamant", sa kultnom ulogom Zbignjeva Cibulskog, govori o tragičnim izborima mladih ljudi u novoj komunističkoj poljskoj stvarnosti. Film je poznat po brojnim simboličnim scenama. Predstavljajući Vajdu srpskoj publici, nismo mogli da izostavimo "Katin" (2007), film duboko važan za reditelja iz ličnih razloga; posvećen je masovnom ubistvu poljskih oficira koje su Sovjeti počinili 1940. godine. Vajdin otac bio je među žrtvama. Godinama je u komunističkoj Poljskoj bilo zabranjeno reći da je zločin počinio NKVD.

Copyright © Wytwórnia Filmów Dokumentalnych i Fabularnych

S druge strane, je "Zemlja obećana" (1974), apsolutni klasik poljske kinematografije, ističe sagovornik:

- U njemu Vajda prikazuje brutalni svet Lođa 19. veka, kojim vladaju novac i divlji kapitalizam. "Breza" (1970) donosi potpuno drugačiju atmosferu - umesto predatorskog grada tu su šumska divljina, intimnost i poetski sudar života i smrti. Film je adaptacija pripovetke Jaroslava Ivaškeviča. Retrospektivu zatvara "Bez anestezije" (1978), koji su napisali Vajda i Agnješka Holand. To je važan film "Filma moralne uznemirenosti", koji prikazuje mehanizme uništavanja pojedinca unutar komunističkog sistema sedamdesetih godina. Ovaj film je ujedno najava drugog dela programa, koji će kasnije ove godine biti prikazan u Kulturnom centru Beograda. Tamo ćemo predstaviti triptih: "Čovek od mramora" (1977), "Čovek od gvožđa" (1981) i "Valensa: Čovek nade" (2013), posvećen Vajdinom građanskom angažmanu.

Jedna od ovogodišnjih dobitnica nagrade "Andžej Vajda" je Danuta Valensa, supruga Leha Valense, lidera Solidarnosti koji se pojavljivao u Vajdinim filmovima.

Copyright © Wytwórnia Filmów Dokumentalnych i Fabularnych

- U toj odluci postoji logičan kontinuitet - kaže Multanovski. - Nagradu dodeljuje Fondacija Kjoto-Krakov, koja nosi ime Andžeja Vajde i Krištine Zahvatovič-Vajda. Ustanovljena 2016. nagrada odaje priznanje aktivnostima koje spajaju umetničku senzibilnost, moralnu hrabrost i brigu za zajednicu. Među dosadašnjim laureatima je, između ostalih, Adam Mihnjik. Dodela nagrade Danuti Valensi uklapa se u sećanje na pokret koji je promenio Poljsku. Vredi podsetiti da je Danuta Valensa primila Nobelovu nagradu za mir u ime svog supruga u Oslu 1983. Žiri je prepoznao njen životni stav i sposobnost da uskladi ulogu supruge lidera Solidarnosti sa majčinstvom. Danas je Danuta Valensa društveno aktivna i govori o pitanjima jednakosti i porodice. Treba pomenuti i da je ovogodišnji dobitnik nagrade takođe Andžej Počobut, beloruski novinar poljskog porekla i aktivista Saveza Poljaka u Belorusiji, koji je u zatvoru od marta 2021. godine.

Preporučujemo

Kultura

0 0

BEOGRADSKI FESTIVAL IGRE OD 13. MARTA DO 8. APRILA: Predstave iz 11 zemalja na scenama u Beogradu, Novom Sadu i Subotici

03. 03. 2026. u 15:22

Kultura

0 0

EKSKLUZIVNO 8. MARTA: "Couture" - Novi film sa Anđelinom Džoli u glavnoj ulozi, od 12. marta u svim bioskopima

03. 03. 2026. u 14:00

Kultura

0 0

SEĆANjE PRE NEGO ŠTO POSTANE BOL: Crteži i radovi na papiru Aleksandre Kokotović u galeriji "Haos"

03. 03. 2026. u 13:50

Kultura

0 0

ZAVEŠTALA SLIKE SVOJOJ NACIJI: Predavanjem o Katarini Ivanović u SANU započinje ciklus "Srpske umetnice 19. i 20. veka (Doba utemeljenja)"

02. 03. 2026. u 16:05

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije