ŽIVI PROSTOR SUSRETA, UČENJA I DIJALOGA: Dobrila Begenišić, dobitnica nagrade Narodne biblioteke Srbije "Janko Šafarik"

NA svečanom obeležavanju Dana Narodne biblioteke Srbije, prestižna nacionalna nagrada "Janko Šafarik" za doprinos u razvoju bibliotekarstva uručena je dr Dobrili Begenišić, diplomiranom germanisti, doktoru filoloških nauka, bibliotekaru savetniku.

Foto: Mileta Mirčetić

Begenišićeva je zaposlena u NBS od 1996. godine, a trenutno je na mestu načelnika Odeljenja selektivne nabavke. Autor je velikog broja stručnih i naučnih radova, učesnik naučnih i stručnih konferencija u zemlji i inostranstvu. Bavi se popunjavanjem bibliotečkih kolekcija, edukacijom bibliotekara, standardizacijom bibliotečke terminologije i njenim sistematizovanjem, proučavanjem nemačko-srpskih kulturnih veza.

* U ovo vreme ubrzanih tehnoloških promena, sa kojim se problemima i dilemama suočavaju bibliotekari?

- Bibliotekari se svakodnevno suočavaju sa izazovom kako pronaći ravnotežu između tradicionalne uloge biblioteke kao čuvara pisane kulturne baštine i sve izraženije potrebe za razvojem digitalnih usluga i resursa. Kulturnu baštinu u savremenom dobu, pored štamapane građe, čine i sadržaji u digitalnom i elektronskom obliku tako da je potrebno i njih otkriti i prikupiti i učiniti dostupnim korisnicima. Naša misija je da obezbedimo pouzdan pristup svim tim sadržajima, a da bismo to uspeli moramo da pratimo razvoj digitalnih tehnologija i nove navike korisnika koji sve više informacija traže u elektronskom obliku. Bibliotekari sve više preuzimaju ulogu posrednika u svetu informacija - pomažu korisnicima da se snađu u ogromnoj količini dostupnih izvora, da prepoznaju pouzdane informacije i da razvijaju informacionu i digitalnu pismenost.
Jedna od dilema je i kako biblioteku održati kao živi prostor susreta, učenja i dijaloga u dobu kada se mnoge aktivnosti premeštaju u virtuelno okruženje. Iskustvo pokazuje da su biblioteke i tu pokazale svoju snagu i da su uspele da se prilagode.

* Da li je potrebna i neka vrsta novog odnosa prema knjigoljupcima?

- Mislim da je pre svega potrebno stalno preispitivati i unapređivati odnos prema korisnicima biblioteka, među kojima su, naravno, i knjigoljupci. Ljubav prema knjizi ostaje temelj bibliotečkog rada, ali se načini čitanja i pristupa knjizi danas menjaju. Neko čita štampane knjige, neko elektronske, neko sluša audio-knjige, a za biblioteke je važno da prepoznaju sve te različite čitalačke navike. Zato je najvažnije da biblioteke budu otvorene i pristupačne svim čitaocima - i onima koji su oduvek verni knjizi, ali i onima koji tek otkrivaju čitanje. Uloga bibliotekara je da prepozna interesovanja svojih korisnika, da im preporuči knjige, da ih podstakne na čitanje i da biblioteku učini mestom u koje se rado dolazi.

* Kakvo je vaše iskustvo, šta čitaoci najviše traže u bibliotekama?

- Korišćenje građe u bibliotekama zavisi od tipa biblioteke. Opšti trendovi najbolje se prepoznaju po korišćenju u javnim bibliotekama koje su namenjene i dostupne najširem krugu korisnika, a oni pokazuju da čitaoci rado posežu za savremenom beletristikom, romanima i knjigama koje su trenutno popularne, knjigama koje su nagrađivane i sl. Raste interesovanje i za knjige iz oblasti popularne psihologije, kao i za publicistiku koja se bavi aktuelnim društvenim temama. Ono što je, međutim, za mene kao bibliotekara, najbitnije jeste trenutak kada čitalac dođe po preporuku. Tada biblioteka postaje više od mesta gde se pozajmljuju knjige - postaje prostor razgovora o čitanju i otkrivanja novih knjiga i autora. Tu je uloga bibliotekara ključna.

Foto: I. Marinković

* Oni koji se bave knjigom sa sve većom zebnjom ukazuju na sve veće mogućnosti veštačke inteligencija koja je, kao što smo mogli da se uverimo, u stanju da pravi poetska i prozna dela...

- Pojava veštačke inteligencije svakako otvara nova pitanja i izaziva određenu bojazan kod svih koji se bave knjigom i pisanjem. Sistemi veštačke inteligencije uspešno generišu tekstove, pa čak i poetske ili prozne forme. Ipak, to je samo tehničko oblikovanje teksta - književnost je svakako mnogo više. Tekstovi generisani veštačkom inteligencijom nemaju dubinu emocija, lični osećaj, kulturni kontekst, autentičan stil autora.

* Na kojim projektima sada radite i šta vam je dalje u planu?

- U narednom periodu prioritetno ću se sa svojim saradnicima baviti kompletiranjem nacionalnog fonda, tj. sistematskom nabavkom tzv. serbike, odnosno publikacija koje se odnose na Srbiju, njenu kulturu, istoriju i jezik, bez obzira na to gde su i na kom jeziku objavljene. Posebna pažnja biće posvećena i restituciji fonda Narodne biblioteke Srbije, odnosno traganju za publikacijama koje su tokom istorijskih okolnosti izgubljene, uništene ili rasute po drugim institucijama i zbirkama. Namera je da se, kad god je to moguće, te publikacije nabave za nacionalnu biblioteku ili bar obezbede u digitalnoj formi, kako bi ponovo postale dostupne istraživačima i široj javnosti.

Preporučujemo

Kultura

0 0

PRENOSE ZAVEŠTANjE DOBROTE I LEPOTE: U Novom Sadu počinju "Antićevi dani", položeni venci na grob velikog pesnika (FOTO)

13. 03. 2026. u 12:04

Kultura

0 0

"KONjSKI PASOŠ DODELjEN ISTORIJI": Promocija knjige Tibora Varadija u Zrenjaninu

13. 03. 2026. u 09:24

Kultura

0 0

NASTUPA 200 IZLAGAČA IZ ZEMLjE I INOSTRANSTVA : Sajam knjiga i Izložba umetnosti u Novom Sadu od 17- 23. marta

12. 03. 2026. u 15:48

Kultura

0 0

ANGELA- "IZGUBLjENI SIN" BALKANA: Premijera teksta Dejana Dukovskog "Crno zlato" u režiji Olivera Frljića u Beogradskom dramskom pozorištu

12. 03. 2026. u 15:16

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije