Kultura

OD BABA ZLATINE KUĆE, DO SVETSKE KLASIKE: Kako je Bora Stanković pre veka i po upalio fenjer koji i danas osvetljava ponore naše duše

Драган Радојчин
Dragan Radojčin

31. 03. 2026. u 18:00

NA današnji dan, pre tačno 150 godina, u srcu Vranja rođen je Borisav Bora Stanković — književni mag koji je jedan specifičan, zatvoren svet sa juga Srbije uzdigao do univerzalnih visina svetske književnosti.

ОД БАБА ЗЛАТИНЕ КУЋЕ, ДО СВЕТСКЕ КЛАСИКЕ: Како је Бора Станковић пре века и по упалио фењер који и данас осветљава поноре наше душе

Foto J. S.

Ovaj veliki jubilej Srbija obeležava kao događaj od prvorazrednog nacionalnog značaja, pod pokroviteljstvom države, potvrđujući da Stankovićeva reč nije samo folklorni spomenik prošlosti. To je živa, oporuka i bolna istina koja i danas pulsira u savremenom čoveku. Dok Vranje ovih dana diše kroz likove svog najpoznatijeg pisca, kapije Muzej-kuće u Baba Zlatinoj ulici široko su otvorene, podsećajući nas zašto je Bora danas aktuelniji nego ikada.

Vranje koje ne zaboravlja

Grad pod Pržarom danas je epicentar sećanja na svog književnog velikana. Svečano obeležavanje jubileja počinje akademijom i dokumentarnim izložbama koje do detalja prate Stankovićev život i stvaralaštvo. Pod sloganom njegove antologijske misli – „Svako mora da ima upaljen fenjer u glavi” – organizuju se takmičenja u besedništvu, književne večeri i brojni kulturni performansi koji oživljavaju duh starog Vranja. Grad danas ne slavi samo svog najvećeg pisca, već sopstveni identitet koji je Bora zauvek „konzervirao” u svojim kapitalnim delima – „Nečistoj krvi”, „Koštani” i nezaboravnim pripovetkama.

Arhva Matice srpske

Čuvari duha u Baba Zlatinoj ulici

Najverniji stražar Borinog duha ostaje njegov rodni dom. Muzej-kuća Borisava Stankovića, smeštena u tišini Baba Zlatine ulice, kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, danas sija punim sjajem. Nedavno osvežena novom stalnom postavkom, ova kuća nije samo muzej, već vremeplov. Stare sofre, minderluci i lični predmeti pisca omogućavaju brojnim turistima da zakorače u svet njegove babe Zlate – žene koja je rano ostalom siročetu usadila prvo seme narodnog folklora, dubokog patosa i sevdaha.

Međutim, dok je Borin dom pod strogom zaštitom, realnost van njegove kapije je nešto drugačija. Mnogi lokaliteti koje je pisac besmrtno opisao – stare vranjske kapije i kaldrmisani sokaci – neminovno su podlegli stihiji modernosti i urbanizacije. Ipak, nesalomivi duh „starog Vranja” i dalje prkosno opstaje u luku Belog mosta i retkim preostalim konacima, koji među svojim zidinama kao da i dalje čuvaju eho Koštanine pesme i teških uzdaha njenih junaka.

Foto: Фото Ј. С.

POGLEDAJ GALERIJU

Zašto je Bora aktuelan i danas?

Stanković nikada nije pisao samo o Vranju; on je pisao o univerzalnom ropstvu – društvenom, porodičnom i, pre svega, emotivnom. Njegovi junaci su duboko tragična bića, razapeta između vrele krvi i gvozdenih patrijarhalnih okova koji ne praštaju. Danas, u eri ponovnog preispitivanja uloge žene u društvu i krhkih granica lične slobode, Borina Sofka ne stoji samo kao književni lik, već kao svevremeni simbol žrtve. Uporedo sa njom, njegovi „Božji ljudi” i dalje služe kao nepogrešivo ogledalo naše kolektivne empatije prema margini i patnji. Čuvari „Nečiste krvi” nisu zaboravljeni; Stankovićeva dela i dalje su okosnica repertoara najvećih teatarskih kuća, poput Narodnog pozorišta u Beogradu, nepobitno dokazujući da je ljudska sudbina pod ovim nebom bezvremena i uvek aktuelna.

 Trajni pečat na duši srpskog naroda

Veliki jubilej od vek i po nije samo protokolarna prilika za polaganje venaca i prigodne govore; to je suštinski podsetnik da je Bora Stanković jedan od onih retkih književnih demijurga koji su uspeli da lokalnu sudbinu pretoče u večnost. Sve dok se vranjskim sokacima i pozorišnim scenama prolama iskreni „žal za mladost”, Bora će biti među nama – živ, opojan i neumoljiv. Naša je zajednička dužnost da ne dozvolimo da se njegov „fenjer” ugasi u rukama novih generacija. Bez tog svetla, ostali bismo zauvek slepi za sopstvene dubine i uskraćeni za razumevanje onog najskrivenijeg u srpskoj duši.

BORA U BROJEVIMA I ČINjENICAMA

1876: Godina rođenja u srcu Vranja, u domu babe Zlate. Ona mu je, nakon rane smrti roditelja, postala najveća životna potpora i nepresušna inspiracija za kasnije književne likove.
1910: Svetlost dana ugledao je roman „Nečista krv”. Dok ga je čuveni Jovan Skerlić odmah proglasio remek-delom, evropska kritika je u Bori prepoznala srpskog pandana Zoli i Dostojevskom. Kroz Sofku, Gazda Marka i Koštanu, Stanković je demistifikovao „prokletstvo krvi” i duboku psihologiju strasti.
Diplomirani pravnik: Iako je Bora po obrazovanju bio pravnik, a po službi carinik i poreznik, njegova istinska vokacija bila je vaskrsavanje starog Vranja — sveta razapetog između orijentalnog sevdaha i hladnog građanskog društva.
150 godina: Veliki jubilej, vek i po od rođenja, obeležava se pod visokim pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Čak i vek i po kasnije, Stankovićev modernizam ne prestaje da intrigira svetsku književnu teoriju.
Nacionalni značaj: Ministarstvo kulture Srbije uzdiglo je ovu godišnjicu na nivo događaja od prvorazrednog značaja za državu. Centralna tačka hodočašća ostaje njegova Muzej-kuća u Vranju (u Baba Zlatinoj ulici), jedan od najposećenijih lokaliteta na jugu naše zemlje.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

ČOVEK SA POSEBNOM ZEBNJOM I LJUBAVLJU ZA SVOJ NAROD: U Matici srpskoj održana komemoracija u znak sećanja na akademika Mira Vuksanovića
Kultura

0 0

ČOVEK SA POSEBNOM ZEBNJOM I LJUBAVLJU ZA SVOJ NAROD: U Matici srpskoj održana komemoracija u znak sećanja na akademika Mira Vuksanovića

NA komemorativnom skupu u Matici srpskoj, juče su se od književnika i akademika, Mira Vuksanovića, koji je preminuo 6. februara u Novom Sadu a sahranjen 11. februara u njegovoj rodnoj, Krnjoj Jeli kod Šavnika, oprostili, pored porodice i brojnih prijatelja i poštovalaca, njegovi najbliži dugogodišnji saradnici i prijatelji, prof dr Dragan Stanić, dr Slavko Gordić, dr Mate Pižurica, dr Marko Nedić i Selimir Radulović.

31. 03. 2026. u 16:51

EVROPSKI PLES NA RIMSKOM VIMINACIJUMU: Arheološki institut jedina institucija van EU u projektu Dancing Histor(y)ies
Kultura

0 1

EVROPSKI PLES NA RIMSKOM VIMINACIJUMU: Arheološki institut jedina institucija van EU u projektu Dancing Histor(y)ies

ARHEOLOŠKI institut u Beogradu bio je u protekle dve godine jedina institucija van Evropske unije koja je učestvovala u projektu Dancing Histor(y)ies, povezivanja zajednica i kulturnog nasleđa kroz ples, saopšteno je iz ove ugledne naučne institucije povodom okončanja ovog velikog poduhvata realizovanog u okviru programa Kreativna Evropa projekat okuplja 12 partnera iz 10 evropskih zemalja.

31. 03. 2026. u 16:39

Politika
Tenis
Fudbal
CSG IZVEŠTAJ O REZULTATIMA ZA CELU 2025. GODINU: Prihodi iznad očekivanja, marže u skladu sa IPO projekcijama

CSG IZVEŠTAJ O REZULTATIMA ZA CELU 2025. GODINU: Prihodi iznad očekivanja, marže u skladu sa IPO projekcijama