HOD OD MUKE KA SVETLOSTI: Narodni muzej Srbije ovu godinu posvetio je nacionalnom slikarstvu

OVU godinu Narodni muzej Srbije posvetio je nacionalnom slikarstvu. Prvo je na Sretenje otvorena izložba "Pioniri realizma - slikar Miloš Tenković (1849-1891)", a 10. maja, na Dan muzeja, povodom 150 godina rođenja Milana Milovanovića (1876-1946), pred publikom će se, posle 40 godina naći izbor iz opusa pionira srpskog impresionizma. Autor obe je Petar Petrović, muzejski savetnik i kustos Zbirke srpskog slikarstva 18. i 19. veka.

Petar Petrović, muzejski savetnik, Foto Narodni muzej

Prema mišljenju našeg uglednog istoričara umetnosti, ne samo povodom jubileja, već je stalno potrebno prevrednovati srpsko slikarstvo, i tako negovati kontinuitet. Osvrtanje na značaj Miloša Tenkovića, bila je i prilika da se podseti kako su iz našeg glavnog grada potekla tri pionira realizma, školovana na Akademiji likovnih umetnosti u Minhenu.

- Čitava ta generacija Beograđana - Antonije Kovačević, Tenković i Milan Milovanović - rođena je, godinu za godinom, od 1848. do 1850. - priča Petrović. - Najkraće je živeo Kovačević, koji se bavio i scenografijom, a pokosila ga je tuberkuloza. Tenković je završio u duševnoj bolnici. Jedino je Milovanović, odličan umetnik i crtač, inače pripadnik masonske lože, uspeo da stvori celovitije delo. U kasnijim godinama vratio se u Minhen, jer se tamo, narodski rečeno, prizetio.

Splet istorijskih, ličnih (skromno poreklo) i drugih okolnosti van njegovih moći, uticale su na Tekovićevu sudbinu. Do Minhena je stigao preko Beča, gde je izučio litografski zanat, a pre toga je u domovini učio u Državnoj štampariji.

- Neposredno pre Berlinskog kongresa, bilo je potrebno poznavanje tehnika štampe, zbog reprodukcija likovnih dela koja su imala patriotsku ulogu - objašnjava sagovornik. - Srbija je bila u prelomnom trenutku: knez Mihailo je ubijen i nastao je vakuum, do uspostavljanja vlasti Milana Obrenovića. Upravo tada, u životu Tekovića pojavljuje se vanbračni sin kneza Mihaila, Velimir Teodorović koji mu pruža pomoć. To će imati posledice u Srbiji.

Od pitomaca, poput njega, očekivalo se da se vrate u zemlju i predaju crtanje u školama, ali su mu ambicije bile drugačije, nastavlja Petrović:

- Ne čekajući odgovor iz Srbije, upisao je Akademiju u Minhenu, završio početnu, antičku klasu, i izložio prve radove 1872.

Foto Narodni muzej

Tu je predstavio i "Mrtvu prirodu (razbijenu majloku)" koja je na aktuelnoj postavci i naslovnoj strani kataloga.

- U srpskom slikarstvu tada je nedostajalo autora koji bi se bavili temama običnih ljudi, u čemu je Tenković bio pionir - smatra Petrović. - Ne znamo kako je izgledala hvaljena i izgubljena slika "Lovac", ali znamo "Prodavačicu cveća", koju je Narodni muzej otkupio kada je već bio bolestan. Po povratku u Srbiju, pokušavao je sve: da napravi izložbu, dobije posao... Kasno je stigla nada. Nije pomoglo.

Tenković se nije snalazio ni u konkurenciji sa ostalim pitomcima, kojima je izbor takođe bio skučen: jedini naručioci bili su im dvor i crkva. Imao je čak ogorčenje prema slikaru čiju 175. godišnjicu rođenja Narodni muzej upravo obeležava - Đorđu Krstiću (1851-1907).

- Tu dolazimo do ključne stvari - naklonosti dvora - objašnjava sagovornik. - Krstić je uradio kompoziciju koja se dopala Milanu Obrenoviću, "Put za oslobođenje juga", prikazavši budućeg kralja kao nekog ko nastavlja misiju kneza Mihaila. Time je sebe preporučio.

Foto Narodni muzej

Krstić je poznao i tada važnog arbitra, Mihaila Valtrovića, čuvara Narodnog muzeja, dodaje Petrović:

- Svima je bilo važno šta kaže učena glava, a on je umeo da prepozna talenat i Tenkovića, i Krstića i tada mladog Milana Milovanovića. Kao suri orao lebdeo je nad njihovim životima. Nekome pomagao više, nekom manje.

U 19. veku, ali i kasnije, naši umetnici prolazili su veliku muku, borbu sa nemaštinom, društvenim okolnostima. Često su zapostavljali lične živote. Tako je bilo i sa impresionistima - Mališa Glišić gine u ratu, Kosta Miličević umire u nemaštini... Nešto je bolje prošao Milan Milovanović.

Na pitanje da li se istorija srpske umetnosti može smatrati i hronikom žrtvovanja i stradanja, Petrović odgovara:

- Ne. Jer, sve to što kroz šta su prolazili, dobija smisao u predanosti umetnosti, radu, u njihovom traganju za svetlom.

Spona tradicije i moderne

Foto Narodni muzej

PREMA mišljenju Petrovića, Milovanović je bio i ostao prvenstveno slikar svetlosti, ne samo spona između tradicije i moderne, već i između dveju modernih razdoblja:

 

- Milovanović nije bio sklon avangardnim izletima, niti je krčio nove puteve srpskog slikarstva s početka prošlog veka, ali u okvirima srpskog slikarstva sa početka prošlog veka i poređenju sa delima drugih njegovih slikara savremenika, on je po svemu osobena pojava. Odabranim motivima on pripada svom nasleđu, ali za razliku od ostalih naših impresionista, Milovanovića krasi prefinjen likovni jezik koji deluje čistije, potpunije i fluidnije. 

A to svetlo našlo se i u imenu predstojeće izložbe posvećene Milovanoviću.

- Kao i sam njegov život, i njegovo delo kretalo se između uspona i padova, napretka i stagniranja - oktriva autor postavke "Svetlost izvor života. Slikar Milan Milovanović". - Bio je "najtoplija i najlirskija priroda" koju je srpski impresionizam iznedrio... Uprkos svim životnim tegobama, porazima i patnjama, svetlost i boja, život i stvaranje odneli su prevagu i dali smisao njegovom životu. Duboko je verovao, da ako umetnost ne može da promeni svet, ona ga zato može učiniti lepšim i humanijim. 

Preporučujemo

TV Novosti

0 0

MILIJANA MIĆUNOVIĆ ZA "TV NOVOSTI": Najveće priče žive u običnim ljudima, a sela najlepše čuvaju tradiciju (FOTO)

10. 04. 2026. u 12:05

Kultura

0 1

MORIKONE ZA KRAJ: Završen 23. Beogradski festival igre

09. 04. 2026. u 17:15

Kultura

0 0

TRAG LIČNOG I UMETNIČKOG RAZVOJA: Prva samostalna izložba fotografija mlade umetnice Mine Kostadinović iz Leskovca

09. 04. 2026. u 12:04

Kultura

0 0

MLADI MUZIČARI MUZIKONA U BAMBGERU: Uz podršku Nemanje Radulovića do nezaboravnog iskustva

09. 04. 2026. u 11:58

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije