Lična bajka na dar: Prodajna galerija Beograd pokrenula projekat koji je objedinio pisce, slikare, ilustratore i decu

DECA odrastaju na bajkama. One prodiru direktno u njihovu dušu. A u Prodajnoj galeriji Beograd, odnedavno je pokrenut projekat koji ima nameru da neke od ovih priča, na kojima se formiraju budući ljudi, postanu i - personalizovane.

SARADNjA Slavka Petković Grujičić i Vuk Stanisavljević, Foto prodajna galerija Beograd

- Projekat "Lična bajka" osmišljen je sa više ciljeva - objašnjava Zoran Čalija, direktor Prodajne galerije Beograd. - Jedan je da deci poklanjamo njihove lične bajke, a drugi da povežemo književnike i slikare.

Ta veza umetnika reči i umetnika slike, u polednje vreme je, smatra Čalija, popustila, manje je projekata u kojima se prožimaju, jer svako se okreće sopstvenom polju izražavanja:

- Ideja se realizuje tako što naša galerija ugosti pisca, dete koje želi svoju ličnu bajku, kako bi od njega saznali šta bi volelo da ona sadrži. Iz tog razgovora saznajemo njihove težnje, ali i strahove. Kada književnik napiše bajku, ilustrator, slikar, koji od početka učestvuje u procesu, pravi vizualizaciju priče. Na kraju ćemo objaviti knjigu u kojoj će se sve to objediniti.

Do sada su se već u ovoj zajedničkoj avanturi kroz dečju maštu uključili književnica Zorica Kuburović, sa kojom je radio slikar Peđa Todorović, sa književnicom Goranom Maletić u paru je ilustrator Marija Nikolić, pisca Božidara Peševa prati ilustrator Jasna Nikolić, a sa Aleksandrom Stefanovićem radi Ana Georgijev. Sa Slavkom Petković Grujičić, čak iz Pariza uključila se Tatjana Nikolić Čičanović, koja je završila Fakultet primenjene umetnosti.

- U toku razgovora sa detetom, koji se snima, objasni se koncepcija, smisao i realizacija ove ideje - objašnjava Slavka Petković Grujičić, koja se bavi književnošću za decu i mlade. - Izbor deteta je u saradnji, ukoliko je školsko dete, sa nastavnikom, bibliotekarom i naravno roditeljima. Uvod u razgovor, o bajci kao književnoj vrsti, od prapočetka i narodne bajke do savremene autorske bajke, kaže pisac, tako da dete ima mogućnost da svojom maštom, nadgradi, osmisli nove bajkovite likove, situacije, zaplete i rasplete, te književniku ostaje zadatak da sve iz vođenog razgovora uobliči u jednu književnu celovitost, odnosno autorsku bajku. Ova ideja ima značajan uticaj kako na razvoj deteta učesnika u stvaralaštvu, tako i izuzetan uticaj na decu čitaoce. Buđenje mašte, vaspitavanje dobrote, kako znamo u klasičnim bajkama dobro uvek pobeđuje zlo, ljubav i naviku za čitanjem.

U pisanju bajke, Slavka Petković Grujičić sarađivala je sa devetogodišnjim Vukom Stanisavljevićem. Tokom rada uočila je izuzetnu maštovitost svog saradnika:

- U bajci "Roda spasiteljka" ideju za bajku je dao dečak rečenicom: "Kako me je donela roda u kupusište". Nije bilo teško, pitanjima i podsticajima ispričati bajku i jasno uspostaviti granice između dobra i zla. Možda najznačajnija ideja ovog projekta je vratiti decu knjizi, razvijati njihovu maštovitost, kreativnost i sačuvati iskonske vrednosi.

Pored bajki, buduća knjiga, kako objašnjava Čalija, imaće i jednu pesmu, našeg književnika Gavrila Kujundžića iz Velike Hoče, osnivača "Kosovskih božura".

- On nam je darovao pesmu "Kad Mihajlo pita pticu", i posvećena je našoj deci koja rastu na Kosovu i Metohiji. Reč je o nagrađivanom pesniku, i velikom čoveku.

Kad Mihajlo pita pticu

Gavrilo Kujundžić

Ilustracija Ane Georgijev i Marije Nikolić, Foto prodajna galerija Beograd

Ptico, ptico, letilico,

kako letiš, kako sletiš?

Pozajmi mi jedno krilce

da se vinem do zvezdice.

Pa da vidim kako sija

Kad naveče padne tama,

Dal` to svetle naši pretci

i daruju sreću deci?

Ne možeš sa jednim krilcem

da se vineš do nebesa.

Ako imaš sestru, brata,

imaš krila sva od zlata.

Biće oni tebi svetlo

dok ti rasteš i porasteš.

Vinućeš se tad do neba

i do zvezda, ako treba. 

Kada knjiga koja će sadržati desetak ličnih bajki bude objavljena, njenu promociju u Prodajnoj galeriji Beograd, prema zamisli Čalije, trebalo bi prati i izložba namenjenih joj ilustracija.

- Ovaj projekat se neće završiti samo na jednom izdanju, jer moramo da više pažnje obraćamo deci. Ona će postati glavni junaci naših priča, jer smo dužni da u njihovo podizanje, negovanje i vaspitanje utkamo mnogo više plemenitosti i pozitivnih vrednosti. Treba ih stalno darovati dobrotom, poštovati ih. Jer, to će ih obavezati da budu dobri - zaključuje Čalija.

Preporučujemo

Kultura

0 1

Suštinsko i univerzalno u čoveku: Slike umetnice Laure Sagmajster od petka u Beogradu

14. 04. 2026. u 17:07

Kultura

0 0

"Stanje stvari" - Svet bez ljudi: Nova izložba Biljane Đurđević, slikarke i profesorke FLU

14. 04. 2026. u 16:48

Kultura

0 0

Crtež je najčistije uzbuđenje: U Modernoj galeriji Valjevo, Dobri Stojanović izložio 34 samostalna rada na papiru i pet beležnica sa zapisima

14. 04. 2026. u 15:37

Kultura

0 0

Od Golgote do Svetlosti: Filmska reč o tajni Vaskrsenja

14. 04. 2026. u 14:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije