Herojska epoha naše umetnosti: Prostor, trag, gest: crteži Milana Milovanovića, Koste Miličevića i Mališe Glišića iz zbirke Narodnog muzeja

PRVI put na jednom mestu, izložba "Prostor, trag, gest: crteži Milana Milovanovića, Koste Miličevića i Mališe Glišića iz zbirke Narodnog muzeja Srbije", prekosutra u 18 časova, predstaviće crtački opus trojice predstavnika našeg impresionizma, koji otkrivaju snagu, neposrednost i intimu ove vrste umetničkog izražavanja.

Kosta Miličević, Na grobu vojnika, Foto Narodni muzej Srbije

Postavku čini više od 70 radova, od čega je značajan deo nastao tokom Prvog svetskog rata i na Solunskom frontu, u okolnostima u kojima su autori, u svojstvu "ratnih slikara", beležili prizore svakodnevice - logore, vojnike, pejzaže, ali i trenutke predaha.

Autor izložbe i pratećeg kataloga je muzejski savetnik Evgenija Blanuša, kustos Zbirke crteža i grafika jugoslovenskih autora 20. veka, koja je, kako ističe i predgovoru kataloga Bojana Borić Brešković, u središte svog istraživanja stavila autentične likovne govore trojice impesionista:

- Milan Milovanović je prikazan kroz punu stvaralačku hronologiju od akademskih početaka do zrelih mediteranskih i posleratnih faza u kojima crtež postaje glavni nosilac umetničke energije, suvereni instrument za studiju svetlosti i proporcije. Kosta Miličević je interpretiran kroz karakterističan vizuelni jezik, u kojem linija postaje svojevrsno "utočište", otvarajući prostor za lirski odnos prema prirodi koji nadrasta dokumentarnost. Naposletku, Mališa Glišić je osvetljen kroz prizmu nevelikog broja sačuvanih radova, koji nam otkrivaju utišani, duboko promišljeni segment njegovog stvaralaštva, sazdanog u procepu između snažnog temperamenta i stroge akademske discipline - zaključuje direktorka Narodnog muzeja Srbije.

Foto Narodni muzej Srbije

Srpski impresionizam u punom obliku javlja se od 1907. godine, a "pojava impresionističke interpretacije prirode" vezuje se za dela "Tašmajdan" (1904) Mališe Glišića, "Dereglije na Savi" (1907) Nadežde Petrović i "Most cara Dušana u Skoplju" (1907) Milana Milovanovića, slike, koje su postavile svetlost kao samostalnu realnost slike, objašnjava autorka izložbe.

- Balkanski ratovi i Prvi svetski rat dramatično su prekinuli polet jedne generacije u trenutku kada su njeni predstavnici, privodeći "svoja temperamentna traženja u sigurni kvalitet", bili na pragu najviših umetničkih dometa - nastavlja Evgenija Blanuša. - Vrhovna komanda je još tokom Prvog balkanskog rata uvela zvanje "ratni slikar" a gotovo čitava generacija srpskih impresionista, zanesena nacionalnim entuzijazmom, bačena je u ratne strahote "koje će mnoge i progutati". Nadežda Petrović i Mališa Glišić izgubili su život u Prvom svetskom ratu, Kosta Miličević, zaražen u ratu, podlegao je bolesti na početku mira, a Milan Milovanović se nakon preživljenih ratnih strahota posvetio pedagoškom radu. Uprkos tome što je za ovu generaciju umetnika rat predstavljao ne samo istorijsku nužnost, već i duboku ličnu traumu, on je, s druge strane, označio i "veliko moralno nadahnuće likovnom stvaralaštvu". Bila je to herojska stranica naše istorije, ali i herojska epoha naše umetnosti.

Foto Narodni muzej Srbije

U tim ratnim okolnostima poseban značaj imao je crtež, kao medij brze, neposredne i intimne vizuelne beleške.

- U rovovima, bolnicama i izbeglištvu nastaju mnogobrojni prikazi vojnika, scena iz vojničkog života i sa fronta, kao i ratnih pejzaža, koji se, beležeći trenutak i atmosferu, oličene u intimnom doživljaju umetnika, približavaju modernom shvatanju crteža kao autonomnog umetničkog dela - naglašava Evgenija Blanuša. - Iako je u istorijsko-umetničkim istraživanjima likovne umetnosti dvadesetog veka crtež još dugo ostao na margini, posmatran uglavnom kao pomoćno sredstvo ili pripremna faza u procesu nastanka slike, opusi Milana Milovanovića, Koste Miličevića i Mališe Glišića potvrđuju da je ovaj medij imao znatno složeniju i značajniju ulogu - "konačno, crtež je često bio teren na kojem se prvi put, možda samo u dalekoj slutnji, u duhu umetnika rodio onaj izuzetno plodonosni nagoveštaj ideje koja će kasnije naći svoju razradu u drugim materijalima".

Kroz analizu različitih poetika i individualnih likovnih pristupa, tvrdi autorka postavke, može se prepoznati jedinstvena karakteristika ovih stvaralaca - shvatanje crteža kao samostalnog polja likovnog promišljanja, u kojem linija nije samo sredstvo beleženja vidljivog, već i instrument analize, poetske artikulacije i subjektivnog iskustva:

- Shodno tome, sagledani u celini, crteži ove trojice autora otvaraju prostor za sveobuhvatnije tumačenje njihovog stvaralaštva, u okviru kojeg se, upravo u ovom mediju, kao najdirektnijem odrazu umetnikovog senzibiliteta, na posebno suptilan način ogleda duh impresionističkog shvatanja realnosti. 

Preporučujemo

Kultura

0 0

Sa Ivačkovićem i Kraguljem - u svet: Galerija "Rima" drugi put gostuje na sajmu umetnosti "Art Brisel"

21. 04. 2026. u 16:44

Kultura

0 0

Koncertni ukrštaj: Vatromet muzičkih boja u Matici srpskoj 23. aprila

21. 04. 2026. u 12:03

Kultura

0 0

Sa severa stižu svetla u sumraku: Osma Nedelja finskog filma u DKC, od od 23. do 27. aprila

20. 04. 2026. u 19:42

Kultura

0 0

Svaki Vadimov ton me inspiriše: Intervju - Svetlana Zaharova, primabalerima, uskoro opet u Beogradu (FOTO)

20. 04. 2026. u 17:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije