Kultura

Čuvar pamćenja i riznica znanja srpskog jezika: Danas u Novom Sadu obeležen Dan Biblioteke Matice srpske

Slobodan Bajić

28. 04. 2026. u 16:08

SVEČANOM akademijom uz prisustvo brojnih zvanica u punoj Svečanoj sali Matice srpske, danas je Biblioteka naše najstarije književne, kulturne i naučne institucije, proslavila svoj dan. I to, na datum kada je 1864. godine doneta odluka o preseljenju Matice srpske i njene biblioteke iz Pešte u Novi Sad.

Чувар памћења и ризница знања српског језика: Данас у Новом Саду обележен Дан Библиотеке Матице српске

„Bože pravde“, Hora Karlovačke bogoslovije i projekcijom filma „Trag“, o dva veka trajanja Matice srpske uz poruku “sad i odsad, bez prestanka za svagda“, bila je uvertira u mnoštvo sadržaja i beseda zvaničnika o našoj prvoj, najstarijoj javnoj naučnoj biblioteci.

Skup je blagoslovio Njegovo preosveštenstvo Mitropolit bački, gospodin dr Irinej a profesor dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske u pozdravnoj reči istakao da je u 200 godina trajanja, u prvom planu uvek bio kult knjige.

- Za opstanak Matice srpske, kultura knjige bila je od velike važnosti. Sve u fuknciji štiva i njegovog dostavljanja čitaocima, da se posvećenost naroda povisi na viši nivo, „tako a ne inače“- tako a ne drugačije. Upravo neophpodnost medijske komunikacije knjige, istine koje donosi i saradnje u bibliotečkim mrežama, najpre Narodne biblioteke u Beogradu i Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, za korišćenje književnih fondova i širenje znanja- rekao je Stanić.

Zvanice na Svečanoj akademiji Biblioteke Matice srpske

Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice srpske, predočio je podatke rada u minuloj godini u kojoj je, kako je naveo, u skladu sa programom rada primljeno 50.000 publikacija.

- Takođe, 8.000 knjiga je prosleđeno Narodnoj biblioteci u Beogradu, kao i 2.500 knjiga Narodnoj biblioteci na Kosovu i 3.000 u Republiku srpsku. Sa inostarnim partnerima razmenjeno je 25.000 štiva. Delujemo u duhu svoje dvovekovne tradicije kao jedinstveno „knjigohranilište“ i savremena institucija kulture koja ide u susret novim tehnologijama i čuva knjigu- rekao je Radulović.

Da najstarija srpska biblioteka nije samo mesto gde se čuvaju knjige, nego čuvar pamćenja i riznica znanja srpskog jezka, kao nezamenjiv elemant našeg naroda, potvrdila je maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade.

Obraćanje Dragana Stanića, predsednika Matice srpske

- To je mesto susreta ideja i razmene misli kao temelj znanja za zajedničku budućnost, sa četiri miliona publikacija na više od 100 svetskih jezika. Pokrajinska vlada će i ubuduće biti partner ustanovama koje baštine našu kulturu a Biblioteka Matice srpske zavređuje zahvalnost za očuvanje našeg kulturnog nasleđa- rekla je Gojkovićeva.

Nikola Selaković, ministar kulture Republike Srbije, poručio je da je Biblioteka Matice srpske odgovor na istorijsko pitanje, kako sačuvati identitet naroda kada su granice nestalne.

- Biblioteka Matice srpske je rasla sa svojim narodom, ostala dosledna svom pozivu kao pouzdan oslonac i svedočanstvo nacionalne kulture. Ona je takođe dokaz da je sprski narod imao dovoljno svesti da sačuva ono što mu je najvažnije, svoju reč, da ubuduće bude čuvar našeg pamćenja i podstrek našem trajanju- istakao je Selaković.

Ivana Žigon, naša istaknuta umetnica je razgalila prisutne dirljivim i nadahnutim kazivanjem „Gračanice“ Desanke Maksimović.

Selimir Radulović uručuje nagradu Blagoju Bakoviću

"Zlatna knjiga" Blagoju Bakoviću

U okviru svečane akademije, književniku Blagoju Bakoviću, ovogodišnjem dobitniku „Zlatne knjige Biblioteke Matice srpske“, nagradu je uručio, Selimir Radulović, upravnik.

Reč je o jednom od vodećih i najnagrađivanijih srpskih pesnika, čije su pesme prevođene na više od 30 jezika i zastupljen je u više od 50 antologija srpske poezije 20. veka, a nalaze se u lektiri i u čitankama. Baković je 15 godina radio kao bibliotekar u biblioteci „Danilo Kiš“ u Vrbasu.

Takođe, uručene su i Zahvalnice Biblioteke Matice srpske, Olgi Rudolf, Svetlani Vučković, Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“ u Leskovcu, Narodnoj biblioteci u Trebinju i Srpskoj čitaonici u Irigu.