Kultura

NEBO GA POPELO NA NAJSJANIJU ZVEZDU: Filmski autor Vlatko Gilić (1935- 2026), čija su dela stekla svetsko priznanje, preminuo u Beogradu

Miljana Kralj

31. 07. 2026. u 19:59

AKO bih i danas zaželeo da ukradem nešto, onda bi to bilo ono iz mog detinjstva, kad sam često pomišljao: da "opljačkam" nebo. Nebo mi je bilo zanimljivo i daleko. Noću se približavalo. Zvezde su sijale, razbuktavajući maštu trogodišnjem dečaku. Mislio sam da se krađa jedne zvezde ne bi primetila, a meni bi ona mnogo značila.

НЕБО ГА ПОПЕЛО НА НАЈСЈАНИЈУ ЗВЕЗДУ: Филмски аутор Влатко Гилић (1935- 2026), чија су дела стекла светско признање, преминуо у Београду

Ka tim zvezdama, ka kojima je, prema ovom svom priznanju, odmalena stremio, uputila se minulog četvrtka duša jednog od najhvaljenijih u svetu, a kod kuće najprećutkivanjih, ovdašnjih filmskih reditelja - Vlatka Gilića (1935-2026). Rođen je u uglednoj podgoričkoj građanskoj porodici - majka Ksenija, bila je iz kuće industrijalca Cvijovića, a otac Milinko Gilić, pravnik, predratni predsednik Okružnog suda, koga su potom nove vlasti streljale kao narodnog neprijatelja. Ta tragedija reditelja je zadesila kao desetogodišnjaka.

U Beogradu se uputio da studira Arhitektonski fakultet, a život je izrežirao da otkrije film. Prvi profesionalni angažman imao je kao asistent scenografa na filmu "Kapo", italijansko-francusko-jugoslovenskoj koprodukciji iz 1960. godine, u koju je bio uključen Lovćen film, gde je Gilić imao uhlljbljenje do 1966, kada je u produkciji "Dunav filma", počeo da snima kratka dokumentarna i igrana ostvarenja prema svojim scenarijima. Filmovi su pozivani na najvažnijim međunarodnim festivalima i doneli su mu čitav niz priznanja: Srebrnog medveda na festivalu u Zapadnom Berlinu, dva puta Gran-pri u Oberhauzenu, glavne nagrade na festivalima u Lajpcigu, Belvjuu i Melburnu. Bio je nominovan i za Zlatni globus. Reč je o filmovima "Mala svetlost", "Povratak na rodno drvo", Homo sapiens, In continuo, "Ljubav", "Moć".

Bećković: Svaki kadar ikona

VOLEO bih da na rastanku o Vlatku Giliću kažem nešto što bi mu bilo najmilije da kažem - kaže pesnik i akademik Matija Bećković za "Novosti". - Bio mi je sabrat i zvao sam ga "Vlaćak", a "Vlaćak" je bio i ostao vernik one umetnosti u koju više niko ne veruje. Svaki kadar koji je snimio je ikona, a njegovi kratki filmovi su remek-dela. Do poslednjeg daha učio nas je kako se dostojno živi i sa osmehom odlazi, i kako su lepi i početak i kraj. Da ovim rečima dodam i one koje sam napisao za njegova života: "Sve što je snimio ili nameravao da snimi, doživeo u snu ili na javi ili zapisao u svoju beležnicu postalo je scenario za film snimljen u jednom kadru kako bi Gilić najviše voleo. Taj film o njegovom scenariju, snimiće onaj Vlatko Gilić koji se ponovo rodi. Srećan ti put druže moj.

Oba njegova dugometražna igrana filma prikazana su na Filmskom festivalu u Kanu - "Kičma" je 1977. godine bila u konkurenciji za Zlatnu palmu, a "Dani od snova" 1980. u programu "Izvestan pogled". Američka TV mreža En-Bi-Si uvrstila ga je iste godine među 50 najznačajnijih reditelja u istoriji svetske kinematografije, uz Hičkoka, Čaplina, Velsa, Bergmana, Felinija, Kurosavu, Kjubrika, Tarkovskog...

- Vlatko Gilić je svoj opus ostvario do svoje četrdeset pete godine, a u tim godinama života mnogi značajni reditelji tek su počinjali da ostvaruju velika dela - piše u knjizi "Snimljeni i nesnimljeni filmovi Ratka Gilića" ("Prometej", 2022) Živko Popović, kome je Gilić bio profesor režije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a potom mu je Popović, na istom predmetu bio asistent 17 godina. - Međutim, njegovo filmsko stvaralaštvo tada je zaustavljeno, pa ako znamo da potrebu za umetničkim stvaranjem on oseća kao smisao života, jasne su posledice koje je morao da istrpi zbog nasilnog prekida umetničkog rada.

Ali, prema Popovićevom svedočenju, pune četiri decenije, Gilić je svakodnevno beležio ideje za film, bilo kao scenarija ili na druge načine, verujući da će dobiti priliku za njihovo ostvarenje:

- To se nije dogodilo. Čitao sam njegova nesnimljena scenarija i beležnice koje je vodio. Mada je šteta što nije uspeo da snima nenadoknadiva, ipak i taj njegov rad, to stvaralaštvo koje je ostalo na hartiji, ima posebnu vrednost, pa smatram da bi Gilićevu pisanu reč bilo dobro sačuvati od nestajanja.

Među delima koja nikada nije ostvario je i zaustavljeni film o Jasenovcu, zbog kog se lično i detaljno upoznao sa arhivom tog zloglasnog mesta:

- Način na koji sam ispitivao izgleda je bio neobičan, jer je zadirao u samu srž zbivanja. Mnogo mi je žao što taj film ne postoji i što ga nisam snimio, naročito danas - tvrdio je reditelj.

Brat Paradžanov

KADA je 1965. u Kijevu, u tadašnjem SSSR-u radio svoju prvu scenografiju za film "Provereno mina nema", upoznao je - Sergeja Paradžanova. Kako navodi Popović u filmu o Giliću, godinu dana dvojica reditelja bili su nerazdvojni. Paradžanov mu je za uspomenu poklonio malu ikonu "ermitažne vrednosti", na čijoj poleđini je na ruskom napisao: "Dragom drugu Vlatku od brata Sergeja. U znak sećanja na dobrotu i druženje. Kijev 1965. Paradžanov". Kada su sovjetske vlasti uhapsile filmskog genija, Gilić je u Kanu potpisao peticiju za njegovo oslobađanje, uprkos tome što mu je neposredno pre toga prišao nepoznati čovek, i upozorio ga: "Vi nemate pravo to da potpišete."

Prema rečima nekadašnjeg direktora Departmana za film MoMA, Vilarda van Dajka koji je tražio da ovaj čuveni njujorški muzej otkupi Gilićeva dela, niko nije istraživao ljudsku sudbinu na tako dubok način. To su jedina autorska dela iz bivše Jugoslavije pohranjena u kapsuli ovog muzeja, nastale iz ideje da se sačuva pamćenje sveta u slučaju nuklearne katastrofe. Van Dajk je Giliću uputio i poziv da 1973. prisustvuje projekciji svojih dela u MoMA, a reditelj je tom prilikom održao i predavanje na Harvardu.

- Od tada pa do danas, njegovi filmovi se prikazuju širom SAD, izazivajući nesmanjeno interesovanje i poštovanje. U našu zemlju povremeno su stizale vesti da se tamo, za razliku od naše zemlje, na elitnim mestima, na festivalima i univerzitetima, održavaju projekcije ciklusa Gilićevih filmova - zapisao je Popović u svojoj knjizi.

Tako je filmski arhiv univerziteta Harvard, krajem 2024. godine organizovao retrospektivu sedam filmova ovog reditelja, čije 16 mm kopije poseduje, u programu pod imenom "Uzaludnost u kadrovima: Hipnoze Vlatka Gilića".

31. 07. 2026. u 06:30

Ekonomija

Poslodavac može da pomeri već odobren godišnji odmor, ali samo pod ovim uslovima: Evo šta kaže zakon

2026-07-21 14:01:00

Svet

Razorno nevreme pogodilo Čile: Desetoro poginulih, hiljade pogođenih, u toku masovne evakuacije

2026-07-21 09:48:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

RAMPA OD TRAMPA ZA MAKRONA: Diplomatski skandal na pomolu, Vašington sprema neviđeni udarac Parizu

Svet

0 16

RAMPA OD TRAMPA ZA MAKRONA: Diplomatski skandal na pomolu, Vašington sprema neviđeni udarac Parizu

SJEDINjENE Američke Države razmatraju odlaganje, ili čak blokiranje, imenovanja sledećeg francuskog ambasadora u Vašingtonu, što je potez bez presedana koji preti da produbi jaz između dva dugogodišnja saveznika, navode četiri izvora upoznata sa situacijom.

29. 07. 2026. u 19:12

HITNO UPOZORENJE ZA VOZAČE U SRBIJI: Opozvana dva popularna Nissan modela zbog rizika od požara i povreda

Društvo

0 12

HITNO UPOZORENjE ZA VOZAČE U SRBIJI: Opozvana dva popularna Nissan modela zbog rizika od požara i povreda

NA sajtu sistema NEPRO objavljen je opoziv dva modela putničkih vozila marke Nissan zbog bezbednosnih rizika koji mogu dovesti do povreda korisnika, odnosno povećanog rizika od požara.

24. 07. 2026. u 16:00