Kultura

Zbirka MSU za 25 godina obogaćena je sa 1.400 radova: Riznica sa Ušća, a neka od ovih dela biće dostupna posetiocima

M. Kralj

25. 06. 2020. u 14:01

U POSLEDNjIH četvrt veka zbirka beogradskog Muzeja savremene umetnosti uvećala se za 1.400 dela domaćih, regionalnih i evropskih autora. Njihov izbor, na izložbi "Refleksije vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993-2019" od subote će biti pred publikom kako na Ušću, tako i u Galeriji - Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Збирка МСУ за 25 година обогаћена је са 1.400 радова: Ризница са Ушћа, а нека од ових дела биће доступна посетиоцима

Projekat, za koji su koncepciju osmislile mr Mišela Blanuša, dr Rajka Bošković, Svetlana Mitić i Žaklina Ratković, bio je najavljen kao prva izložba posle zatvaranja "Čitača" Marine Abramović, ali je zbog pandemije virusa korona "ostao u karantinu". Posetioci sajta MSU mogli su da se, tokom trajanja vanrednog stanja, upoznaju sa delima koja čine postavku, ali i da pročitaju izjave njihovih autora.

Jedna od najznačajnijih delatnosti MSU je bogaćenje fonda delima nastalim od 1900. do danas, bilo da su nabavljana planskim otkupom sa domaćih i međunarodnih izložbi, ili su u Muzej dospela kao poklon umetnika ili njihovih naslednika.

Dela velikana

NAJZNAČAJNIJA IMENA NA izložbi su dela nekih od najznačajnijih umetnika prve polovine 20. veka - Nadežde Petrović, Save Šumanovića, Sretena Stojanovića, Dušana Jovanovića Đukina, Petra Dobrovića, Marka Ristića. Iz druge polovine prošlog veka zastupljeni su Miodrag B. Protić, Ljubica Cuca Sokić, Bora Iljovski, Đorđije Crnčević, Nevenka Stojisavljević, Zoran Dimovski, Dobrivoje Bata Krgović, Mrđan Bajić, Zoran Naskovski. Između ostalih, prve dve decenije novog milenijuma reprezentuju Biljana Đurđević, Ivan Grubanov, Vladimir Nikolić.

- Tokom 25 godina, od 1993. do 2019. godine menjao se način na koji su dela dospevala u muzej, pa akvizicije reflektuju opštu kulturnu politiku u tim različitim razdobljima - objašnjava za "Novosti" Mišela Blanuša, muzejski savetnik, dajući primer da je, recimo, tokom devedesetih otkupe organizovalo Ministarstvo kulture, a potom dela dodeljivalo MSU i drugim institucijama, kao i da u kolekciji ima radova dobijenih od Grada Beograda. - Posle promene vlasti 2000, u Muzeju su počele da se organizuju međunarodne izložbe čiji su autori kao poklon ostavljali jedno ili dva dela.

U istom periodu, podseća sagovornica, stručne otkupne komisije pri MSU, namenski su, kako bi određena razdoblja i pojave bili predstavljeni što relevantnije, "popunjavale" praznine, tim važnim, reprezentativnim delima.

- Misija i vizija MSU je da se njegova zbirka koja je jedna od najznačajnijih u regionu, novim otkupima i akvizicijama proširi na dela evropskih i svetskih umetnika - nastavlja Blanuša. - Tako postavku čine dela Gotfrida Helnvajna, Nedka Solakova, nemačkog vajara Konrada Karsena, Britanca Fila Kolinsa, ali i naših autora sa uspešnim međunarodnim karijerama poput Dejana Kaluđerovića, Tanje Ostojić i drugih.

Postavka obuhvata dve stotine reprezentativnih radova - crteža, slika, grafika, skulptura, instalacija, fotografija i video-radova. Koncipirana je u četrnaest tematsko-problemskih celina. U muzeju na Ušću ih je trinaest ("Muzej" u muzeju, Postulati modernizma, Društvo - Politika - Umetnost, Skulptura kao izraz suštine bića, Skulptura - Objekat - Instalacija, Ekspresivna površina / Izlazak u prostor, Simina 9a, U pukotinama političke prošlosti, Dihotomije modernizma, Unutra / Spolja, Lično / Javno, Obnova subjektivnosti, Aporije savremene scene), dok će posebna celina "Kroz portret", čiji je autor Miroslav Karić, biti predstavljena je u Galeriji - Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 27

NOVE SVETSKE SILE UKLjUČILE SE U SUKOB U UKRAJINI: "Dve na strani Putina, dve žestoko protiv Rusa"

SUMNjE u podršku SAD Ukrajini u slučaju pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima mučile su sve one kojima je cilj da se Kijev obrani od ruske agresije. Tramp je pobedio i tek treba videti u kom će smeru krenuti njegova politika, ali sva ta dešavanja zasenila su drugi važan odnos u tom, ionako komplikovanom, odnosu.

22. 11. 2024. u 09:14

RUSIJA POSTALA GLAVNI IGRAČ U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

Ekonomija

0 4

RUSIJA POSTALA GLAVNI "IGRAČ" U EVROPI: Ovo se desilo prvi put od proleća 2022. godine

RUSIJA je u septembru prvi put od proleća 2022. postala glavni snabdevač gasom Evropske unije, prenosi RIA Novosti, pozivajući se na podatke Evrostata.

21. 11. 2024. u 11:32