Kultura

Korak napred u očuvanju maternjeg jezika: Jačamo mrežu lektorata u svetu, raspisan konkurs u Rimu, Moskvi, Atini i LJubljani

Е. В. Н.

27. 06. 2020. u 17:08

UNIVERZITETI Sapijenca u Rimu, "Lomonosov" u Moskvi, Nacionalni kapodistrijski univerzitet u Atini i Filozofski fakultet u Ljubljani, posle dužeg vremena uskoro će dobiti lektore za srpski jezik. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja raspisalo je konkurs za ova mesta, a zainteresovani bi trebalo da dostave prijave i dokumentaciju do 10. jula, na adresu Ministarstva.

Корак напред у очувању матерњег језика: Јачамо мрежу лектората у свету, расписан конкурс у Риму, Москви, Атини и Љубљани

Foto: Novosti arhiva

- Počeli smo da jačamo mrežu lektorata u svetu, a posebno u regionu - kaže, za "Novosti", ministar prosvete Mladen Šarčević. - Imali smo ranije jedan arhaičan model, po kome smo se oslanjali na reciprocitet: strana država snosi troškove našeg lektora, a mi njihovog u Srbiji. Tako smo došli u situaciju, posle raspada SFRJ, da mnoge lektorate, posebno u zemljama u kojima je bilo problema sa finansiranjem, uzme Zagreb i da oni postanu lektorati hrvatskog jezika. Više taj problem nećemo imati. Promenili smo Zakon o visokom obrazovanju i sada Ministarstvo prosvete ima i jasnu nadležnost i mogućnost da finansira rad naših lektora. I dalje ćemo zadržati taj model gde je to moguće, ali sada imamo i budžet za rad lektorata.

FINASIRANjE I RECIPROCITET

PO pravilu, lektore bi trebalo da finansira zemlja domaćin, ali su ti iznosi mali, često i nikakvi, pa zemlje koje šalju lektore učestvuju u finansijama. Kod nas se, međutim, dešavalo da, recimo, lektore grčkog jezika u Beogradu finansira Srbija, ali da Grčka ne uzvraća, pa zato nema naših stručnjaka na katedrama slavistike u Atini i Solunu.

Ministar je potvrdio da će sledeće nedelje ići u Sloveniju, gde će se sresti sa njihovim dekanom Filološkog fakulteta, a tema će biti upravo lektori. U Ljubljani bi trebalo da postignu dogovor i o dopunskoj školi na srpskom jeziku, koju će pohađati 1.500 dece.

- Planiramo i otvaranje jednog lektorata u Tirani. U Beogradu je trenutno u poseti dekan njihovog Filološkog fakulteta, prof. Sula. On i dekan našeg Filološkog fakulteta Ljiljana Marković potpisali su sporazum o saradnji, koji će biti potvrđen i na nivou univerziteta. Planiramo da otvorimo lektorat i u Skadru, koji bi bio vezan za Državni univerzitet u Novom Pazaru, kao i dve dopunske škole na srpskom, u Skadru i Fieru - kaže Šarčević.

Problem srpskih lektorata praktično se sada prvi put rešava u novom milenijumu. Nekada je bivša zajednička država slala na stotine lektora u svet, a među njima su bila i tako zvučna imena kao što je književnik Danilo Kiš. Od 47 lektorata, koliko ih je bilo 2000, danas je ostalo jedva desetak. Mnoge katedre za srpski jezik preuzeli su u međuvremenu lingvisti koji predaju hrvatski, bosanski, pa i crnogorski jezik.

Foto: Novosti arhiva

Filozofski fakultet u Ljubljani

Da bi se zaustavilo dalje propadanje, krajem 2017, ministarstva kulture, prosvete i spoljnih poslova formirala su radnu grupu, sa predstavnicima Filološkog fakulteta u Beogradu, a rezultat je jačanje mreže lektorata.

ZAKASNILI ZA SUSEDIMA

POSLE raspada bivše Jugoslavije, novostvorene države su u cilju svoje spoljnopolitičke afirmacije izdašno finansirale rad lektora za svoje jezike, a sa naše strane situacija je bila dodatno delikatna usled nedostatka formalno-pravnog okvira koji bi bio prilagođen novim okolnostima, što je onemogućavalo da srpska strana dovoljno brzo i efikasno reaguje prilikom angažovanja lektora za južnoslovenske jezike na stranim univerzitetima - smatra Mladen Vesković.

- Iz perspektive rada Ministarstva kulture i informisanja, kroz projekte podrške prevođenja dela srpskih pisaca na strane jezike, kao i kroz projekte kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu, bilo je vidljivo da su upravo lektori i profesori srpskog jezika i književnosti i njihovi studenti glavni promoteri srpske kulture u celini i najčešći prevodioci srpske književnosti na strane jezike - ističe Mladen Vesković, viši savetnik u Ministarstvu.

Raspisivanje četiri konkursa je značajan korak u savladavanju ovog problema, koji je koordinisanim radom počeo da se rešava posle sastanka ministra prosvete Mladena Šarčevića i ministra kulture Vladana Vukosavljevića, održanog pre nekoliko godina.

- Ne treba zaboraviti da su lektori po pravilu mnogo više od naučnih radnika, oni su istinski emisari srpske kulture i umetnosti, kao i zemlje u celini - zaključuje Vesković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta
Fudbal

0 7

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta

Praznici nam stižu. A za jedan takav, najradosniji među Hrišćanima, desio se najneverovatniji prekid jednog rata. I to svetskog. Ovo je priča o tome šta jedna fudbalska lopta može. Ili, zapravo... šta može ljudska sloboda, kada reši da je ne sputava tuđa glupost.

25. 12. 2024. u 15:49

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

RANO SAM SE NAVUKAO NA MAGIJU POZORNICE: Intervju Joakim Tasić, glumac
Kultura

0 0

RANO SAM SE NAVUKAO NA MAGIJU POZORNICE: Intervju Joakim Tasić, glumac

MLADOM glumcu Joakimu Tasiću nedavno je pripala prestižna nagrada "Miloš Žutić" Udruženja dramskih umetnika Srbije za ulogu Verthajmera u predstavi "Gubitnik". Stalni član Jugoslovenskog dramskog, tako je "pridružio" ovo priznanje ostalim nagradama koje su mu donele neki od naslova na repertoaru kuće ("Limeni doboš", "Sirano", "Natan Mudri", "Tit Andronik", "Edip"), a od 27. decembra gledaćemo ga i u kultnom Kovačevićevom komadu - "Sveti Georgije ubiva aždahu", u režiji Milana Neškovića.

25. 12. 2024. u 06:30

Politika
Tenis
Fudbal
HRVATSKA GLEDA I NE VERUJE: Ovako sada izgleda Hrvat kome je Srbin, saigrač, slomio kosti lica (FOTO)

HRVATSKA GLEDA I NE VERUJE: Ovako sada izgleda Hrvat kome je Srbin, saigrač, "slomio kosti lica" (FOTO)