INTERVJU MAJA LUNDE: Odrasla sam sa posterom protiv nuklearnog oružja iznad trpezarijskog stola

DA li možete da zamislite svet bez pčela? Norveška književnica Maja Lunde (1975) izmaštala je takav svet u svom bestseler romanu "Istorija pčela", koji je, u prevodu Radoša Kosovića, kod nas objavila izdavačka kuća "Odiseja"

EPA

Kao svojevrstan podsetnik na to koliko ljudska civilizacija zavisi od opstanka ovih izvanrednih bića, Majin roman prati tri generacije pčelara - prošlu, sadašnju i buduću, i uz prikaze porodičnih odnosa govori o važnoj, neraskidivoj vezi čoveka i prirode.

"Istorija pčela" je Majin prvi roman za odrasle, posle nekoliko knjiga za decu i tinejdžere. Odmah po objavljivanju, 2015, postala je međunarodni bestseler i prevedena je na 35 jezika. Mračna vizija naše planete bez pčela prikazana je izuzetno uverljivo, što i ne čudi, jer je njena autorka godinama temeljno proučavala tu temu. Ekološki izuzetno osvećena, Maja Lunde u mnogobrojnim intervjuima za medije širom sveta s posvećenošću govori o tome da je važno kakvu budućnost ostavljamo svojoj deci. Njena druga knjiga (iz planiranog klimatskog kvarteta) "Plavetnilo" trebalo bi da se pojavi na predstojećem Beogradskom sajmu knjiga u oktobru.

- Volela bih da dođem u Srbiju, da se upoznam sa čitaocima, ako to ove jeseni uopšte bude bilo moguće. Ako ne, nadam se da će ubrzo biti nove prilike za susret - kaže, u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", norveška bestseler autorka Maja Lunde.

"Istorija pčela" objavljena je pre pet godina i postala bestseler. Čini se da je vaša apokaliptična vizija sveta danas aktuelnija nego ikad pre. Da li ste očekivali takve reakcije?

- Nisam očekivala ništa, ni približno onome što se desilo. Ne mogu vam reći koliko sam zahvalna svima koji su omogućili da moje knjige poslednjih pet godina proputuju ceo svet. Slučaj odumiranja pčela, poznat kao CCD sindrom ili sindrom propasti pčelinjih kolonija, nesumnjivo bi, i bez moje knjige, bio u fokusu, jer je to izuzetno važna tema. A ako je moj roman na bilo koji način uticao na podizanje svesti o ovom i drugim klimatskim pitanjima kod šire publike, kao autor ne mogu biti srećnija.

Vaše romane stavljaju u novu kategoriju cli-fi, odnosno, klimatske fikcije koja se bavi izazovima globalnog zagrevanja. Da li su vam ekološke teme oduvek bile važne?

- Da, apsolutno! Odrasla sam s posterom protiv nuklearnog oružja koji je bio okačen na zidu iznad trpezarijskog stola. Roditelji su sa mnom govorili o klimatskim promenama i važnim društvenim pitanjima još dok sam bila malo dete, i ja se trudim da to isto radim sa mojom trojicom sinova.

EPA

"Istorija pčela" je upozoravajuća, ali i puna nade. Da li ste optimista ili pesimista po pitanju naše budućnosti?

- Rekla bih da sam pomalo od oboje. Pripremajući se za ovu knjigu pročitala sam mnogo vesti i provela mnogo vremena na istraživanju. Kada shvatiš koliko naša planeta poslednjih decenija "čvrsto" ide u pogrešnom pravcu, neminovno je da s vremena na vreme zapadneš u neku vrstu očaja. Na sreću, na svetu ima mnogo briljantnih naučnika, aktivista, mislilaca, koji neumorno rade da promene našu svest, a tako i našu budućnost. A jedna stvar koja mi pokazuje da ima svetla na kraju tunela je kad vidim da su ljudi spremni na velike promene zarad boljitka svih nas.

Oko čega će se, po vašem mišljenju, voditi ratovi u budućnosti: vode, hrane, rasnih pitanja...?

- Verujem da će oskudica mnogih prirodnih resursa, kao rezultat klimatskih promena, u budućnosti dovesti do konflikta kao što sam opisala u romanu "Plavetnilo". Zbog nedostatka osnovnih resursa ljudi postaju očajni i besni i vrlo često traže koga da okrive, a kao posledica dolaze sukobi zasnovani na rasnoj osnovi ili religiji.

Važan deo romana je priča o porodičnim vezama, roditeljskim očekivanjima, nasleđu... Da li porodica i tradicija imaju svoju vrednost i u današnjem svetu?

- Smatram da će te bliske veze biti zauvek ono što nas motiviše u životu i definiše kao osobe. Potreba da stvorite bolji život za svoju decu nije samo pitanje svesnog izbora, već duboko ukorenjena biološka potreba, bez obzira na to da li živimo u pećinama ili u urbanim višespratnicama.

Oda Berbi

Kao majka troje dece, kako "kontrolišete" svoja roditeljska očekivanja?

- Biti roditelj znači suočiti se sa sopstvenim nedostacima. Većina roditelja želi da svoju decu podiže i vaspitava na savršen način. Ali kao što znaju svi koji su to pokušali, razlika između želja i ideala i realnosti svakodnevice je razočaravajuće velika. Tokom karantina ovo je, čini mi se, postalo očiglednije, jer smo morali da balansiramo između uloge učitelja i roditelja. Sebi sam kao najveći prioritet zadala da kao porodica što više vremena provodimo zajedno, kao i da svake godine suprug i ja odvojimo nekoliko nedelja kada ćemo se u potpunosti izolovati od posla. Sa svojim sinovima često razgovaram o svetu oko nas i onome šta se dešava, baš kao što su to moji roditelji činili sa mnom. Izuzetno mi je stalo do toga da moja deca razgovaraju i aktivno učestvuju u svim važnim pitanjima.

Napisali ste nekoliko knjiga za decu i tinejdžere. Da li su nove generacije zaista toliko različite u poređenju sa onim ranijim?

- Ono što ih čini radikalno drugačijim je njihovo "digitalno detinjstvo" i sve njegove dobre i loše strane. Kao piscu, važno mi je da pokušam da ponudim alternativu ekranu, da pišem priče koje su atraktivne i prijemčive i na papiru. Mislim da je književnost dragocena kao utočište od silne "onlajn buke". U isto vreme, današnja deca i omladina su izuzetno upućeni i osetljivi na mnoga važna pitanja savremenog sveta.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije