Kultura

ČUVAR ZLATNE JABUKE: Manojle se preselio među zvezde

13. 07. 2020. u 09:44

U BEOGRADSKOJ bolnici KBC Zvezdara, zahvaćen opakom koronom, 11. jula, preminuo je i u zvezde se preselio pesnik Manojle Gavrilović.

ЧУВАР ЗЛАТНЕ ЈАБУКЕ: Манојле се преселио међу звезде

Zoran Pavlović

Rodio se u Bjeluši kod Arilja 1945. godine. Jedinac, rano je ostao bez majke. Studirao na Pedagoškoj akademiji u Užicu, završio Filološki fakultet, radio u Narodnoj biblioteci "Petar Kočić" u Beogradu. Dobio je Vukovu nagradu i priznanje Odzivi Filipu Višnjiću.

Neobična pojava u našoj poeziji, oglasio se 1973. godine knjigom "Sunce i kočije", a 1975. zbirkom "Začarano ognjilo", obe u izdanju "Prosvete". U to vreme već zgoreva pokret srpskog pevanja na selu "Orfej među šljivama", ali se u Kolu SKZ pojavljuje obimni izbor ogleda Veselina Čajkanovića "Mit i religija u Srba", izlaze rodoljubive pesme Vaska Pope "Uspravna zemlja". U tim književnim datumima treba tražiti i rukopis ovog pesnika... Iz astralnih visina prve zbirke Gavrilović se spušta u zemaljske prostore domaće tradicije. Te prostore docnije će preneti na slovenski svet ("Bubnjevi na Karpatima", "Slovenska rosa"), ali i produbiti na nemanjićki, kosovski i uopšte srpski istorijski registar motiva i pojmova.
Na početku, Manojle peva o zvezdama, nebeskim telima, pticama, biljkama, čaroliji zavičaja. U njegovim bojama i tajanstvima odvija se neka dublja drama doživljaja i preobraćanja bića u svet, a sveta u biće. Ljubavni motivi izražavaju se u ritmu i svetlosti svekolike prirode. Najpoznatija njegova pesma "Prijezdina ljubav" ostvarena je u lirskom dekoru slavne junačke pesme.
Naslovi njegovih knjiga sugerišu tematska opredeljenja: "Svetlost ćirilice", "Nedelja u zavičaju", "Čuvar zlatne jabuke", "Crna plavet", "Pčele boga Peruna".
U poeziju Manojla Gavrilovića ušli su roditelji, stričevi, sestra. Pesnikove rodbina proširuje se na mitske i istorijske junake, sve do Svetog Save i ariljskog Anđela. Ono što je bilo detinjstvo slovenskog i srpskog plemena sada postaje detinjstvo samog pesnika i njegove poezije. Kosi se nebeska livada, žanje se zlatnim srpom Meseca. I ljudi se, nalik nebeskim pojavama, pokreću u začaranom prostoru i ritmu prirode: lete, teku, jezde, prolaze. Svetle. Taj fluid je specifični izraz ljubavi. Rođenje i smrt takođe su deo te prirode. Najvažniji rituali života: rat i lov ponovo se podižu u visinu pesničke slike. Žene seju, pletu, tkaju i vezu, spliću kose. Pozadina pesničke slike je nebeska - u smenama doba dana i godišnjih doba; Gavrilović voli zvezdanu noć i svitanje koje imenuje kao "razasvit".
Porodični pesnički krug prirodnim putem se širi u nacionalni, počev od Nemanjića i njihovih zadužbina, prema novim vremenima znamenjima i simbolima. Sjaj Hilandara dočaravaju svetle slike i reči. Ostrvo Vido i Šumarice imaju svoja mesta u kolažu Gavrilovićevih tema. U tom sjaju žubore i pčele, a duhovni odjek pesnik izražava slikom: "Srpske reči niz stoleća plove".
Nek plove srpske reči Manojla Gavrilovića niz buduće vreme. Njegove stihove već gotovo pola veka znamo napamet.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
AJDE DA SE NE LAŽEMO! Dragan Stojković Piksi posle Albanija - Srbija: Ma, to me apsolutno ne zanima!

"'AJDE DA SE NE LAŽEMO!" Dragan Stojković Piksi posle Albanija - Srbija: Ma, to me apsolutno ne zanima!