CENZORIMA SMETALI NASLOV I SONGOVI : Dušan Kovačević o filmu "Ko to tamo peva", koji je odabran za "Kan klasik"

NAJBOLjI srpski film svih vremena, "Ko to tamo peva", po scenariju Dušana Kovačevića, u režiji Slobodana Šijana, odabran je za prestižni program "Kan klasik" 73. Kanskog festivala.

Foto Z.Jovanović

S obzirom na to da ovogodišnje izdanje jednog od najvažnijih praznika "pokretnih slika" u svetu zbog pandemije nije održano u tradicionalnom terminu i obliku, 25 ostvarenja iz programa "Kan klasik" biće prikazano na festivalima "Limijer" u Lionu (od 10. do 18. oktobra), i Rencontres Cinematographiques de Cannes (23. i 26. novembra).

- To što se događa u Kanu je jedno u nizu priznanja za film koji je obišao ceo svet - kaže, za "Novosti", Dušan Kovačević. - U nekim bioskopima igran je godinama, i drago mi je da i dalje živi istim intenzitetom kao i onda kad smo ga stvarali, i ne gubi na vrednosti posle četrdeset godina. Raduje me što živi i u svetu, jer "Ko to tamo peva" nije lokalni film, i program "Kan klasik", za koji je odabran, nije prijateljsko priznanje, nego potvrda vrednosti sa najvišeg umetničkog vrha.

Kao scenarista, Kovačević je potpisao kultna filmska ostvarenja, među kojima su i "Poseban tretman", "Maratonci trče počasni krug", "Balkanski špijun", "Andergraund".

- Kad osvojite Zlatnu palmu u Kanu, kao što je Emir Kustirica osvojio dva puta, to je isti parameter kao kad osvojite Kup šampiona. Imao sam sreću da budem u jednom timu koji je dobio ovu nagradu, i to je, otprilike, taj rakurs, samo što je Kup šampiona vrhunska nagrada u fudbalu, a Zlatna palma u umetnosti. Čak je nagrada u umetnosti i malo viša, jer u tom takmičenju učestvuju ljudi iz celog sveta. Samo prisustvo u Kanu u ovom trenutku je nešto što je veliko priznanje za celu srpsku kinematografiju. Projekcija "Ko to tamo peva", uz "Skupljače perja" Aleksandra Saše Petrovića, koji su u programu "Kan klasik" prikazani 2017, i ne znam koji još domaći film koji će u budućnosti biti prikazan u toj selekciji, značajno su podsećanje na istoriju srpske kinematografije - kaže Kovačević.

Naš legendarni dramski pisac navodi da već duže vreme priprema knjigu svojih sećanja.

- Prikupljam pesme koje sam pisao od početka bavljenja ovim poslom, dakle, negde od sedamdesetih godina prošlog veka. U toj knjizi sećanja i podsećanja na neke događaje vezane za pozorište, film i knjige, jesu i četiri songa iz filma "Ko to tamo peva". Tako sam se i prisetio, više u anegdotskoj formi, kako je protekla prva projekcija u "Centar filmu" koji je bio producent, i kako su neki ljudi imali primedbe na taj film. Prva je bila da li je baš umesno da se početkom Drugog svetskog rata bavim kroz komediju. Druga, šta će mi songovi kad oni razbijaju priču, a treća primedba je bila najironičnija - da taj naziv filma nije baš najbolji. Pričam o tome da je tih godina bila partijska cenzura, i ne treba zaboraviti da je Tito umro te 1980, kada smo snimali "Ko to tamo peva". Cirkus koji smo čekali da dođe iz Italije nije mogao da uđe u zemlju, i nismo mogli da snimimo poslednju scenu filma.

stotinu problema sa ovim filmom, i svi su zaboravljeni.

- Nije bilo para, "Ko to tamo peva" je snimljen za džabe. Ljudi su putovali iz Beograda, od parkinga ispred Crkve Svetog Marka do terena u Deliblatskoj peščari gde smo snimali, i vraćali se uveče, nije bilo para da se tamo prenoći. Prošlo se kroz jedan jako težak period, i zato me nervira kad se krene sa pričama kako su nekad bila neka lepa i sjajna vremena, jer za umetnost nikada ništa nije bilo ni lepo ni sjajno. Sve se radilo "na mišiće", i radilo se na volju i ljubav ljudi koji su hteli nešto da naprave.

Kad je film "Ko to tamo peva" ušao u distribuciju, seća se Kovačević, imao je rekordni broj gledalaca u Beogradu i celoj bivšoj Jugoslaviji, a pored domaćih dobio je i brojna priznanja na svetskim festivalima.

- Osvojio je nagradu "Čarli Čaplin" za najbolji film u žanru komedije, nagradu publike u Kanu, a ono što se kasnije događalo - proglašen je najboljim srpskim filmom svih vremena, posledica je jako lepih, dobrih i srećnih okolnosti.

Foto Privatna arhiva

U tom filmu igraju glumci koji su bili najbolji majstori umetnosti glume druge polovine 20. veka. Takva ekipa, predvođena Pajom Vuisićem, Batom Stojkovićem, i svima ostalima, jeste "drim tim" koji će se teško ponoviti. Nekoliko puta je bilo predloga da se radi rimejk ovog filma, čak sam imao ponude i iz inostranstva, ali ta ekipa glumaca koja je tada igrala, sa svim ljudima koji su ga radili u najboljim godinama, a to je bila 1980, po svemu je neponovljiva i ne treba kvariti sećanja - ističe Dušan Kovačević.

ZOOLOŠKI VRT

KOVAČEVIĆ ističe i doprinos Vojislava Vokija Kostića.

Svi značajni filmovi obeleženi su dobrom muzikom, a Vokijeva muzika u "Ko to tamo peva" nije izvedena na instrumentima, nego na flašama, i taj zvuk je vrlo neobičan. U filmu su i muzičari, braća Miodrag i Nenad Kostić, koji pevaju songove. Ali, kad govorim o ovom filmu, moram da kažem da mi je uvek žao, a to je bila viša sila, što nismo mogli da pustimo životinje kad smo snimali scenu sa autobusom i bombardovanjem. To je trebalo da bude kao neka apokalipsa, nešto što bi simbolično značilo povratak u praistoriju. Kasnije, tom scenom o bombardovanju beogradskog zoološkog vrta, koji je na svom imanju osnovao Vlada Ilić, najveći srpski industrijalac koga su komunisti posle rata osuduli na život prosjaka, počinje film "Andregraund" - kaže Kovačević.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije