BOLJE POZICIONIRANJE MATERNJEG JEZIKA: Srpskom jeziku treba dati status iznad svih predmeta

TRENUTNO nema važnijeg pitanja u našem obrazovanju od boljeg pozicioniranja srpskog jezika i književnosti. Povećanje broja časova iz ovog predmeta mora da bude naše strategijsko opredeljenje, ne očekujemo da se to dogodi sutra, ka novim rešenjima treba da idemo korak po korak, bez naglih rezova, kako ne bismo doneli nepopravljiva rešenja i narušili prosvetni sistem. Ali, mora postojati svest da tu stvari ne stoje dobro i da moraju da se unapređuju.

Foto: Novosti

Ovo, za "Novosti", kaže profesor Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), tela koje je podržalo "Deklaraciju o neophodnosti povećanja broja časova srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi", usvojenu na nedavnom skupu lingvista u Tršiću.

Lingvisti su u ovom dokumentu ukazali da je nedeljni fond časova maternjeg jezika kod nas primetno manji u poređenju sa evropskim državama, jer đaci u Srbiji imaju pet časova srpskog jezika u nižim razredima, četiri u starijim razredima, a u gimnaziji tri do četiri časa. Poređenja radi, Francuska ima od osam do 10 časova nedeljno, kao i Turska, a Rusija devet časova maternjeg jezika koji u ovoj državi ima natpredmetni status.

Nacionalni prosvetni savet, osim što je podržao ovaj stav, najavio je i da će Ministarstvu prosvete uputiti inicijativu da se poveća broj časova srpskog jezika i književnosti.

 

Radivoje  Stojković

- Za početak dobra prilika je jednosmenska nastava, gde bi deci, koja vreme nakon završenih časova provode u školi, bili uvedeni dodatni časovi iz ovog predmeta. Taj posao treba obavljati postupno, bez naglih rezova i uraditi ga temeljno - ističe Stojković. - Naše je da ukažemo da je tesna veza između malog broja časova srpskog jezika i slabe funakcionalne pismenosti dece.

Naš sagovornik ocenjuje da je najvažnije, ali i najteže, napraviti pomak kod svih đaka, kod najboljih je to lako, ali za društvo je važno da sva deca shvate važnost poznavanja sopstvenog jezika i važnost čitanja klasičnih književnih dela.

Da je podrška NPS zahtevima lingvista prvi korak u dobrom pravcu, smatra dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU.

- To je i najava kraja lošeg stanja u našem obrazovanju - smatra Tanasić. - Nedopustivo mali broj časova srpskog jezika u školi jedan je od osnovnih uzroka loše pismenosti i niske jezičke kulture. Mi smo odavno skretali pažnju na nepodnošljivo loš status našeg jezika i književnosti u obrazovanju, čiji su logični ishodi ova bruka sa potiskivanjem Desanke Maksimović i drugih naših pisaca.

Tanasić veruje da su zahtevi pravilno shvaćeni svuda, pa i u resornom ministarstvu i drugim državnim institucijama odgovornim za obrazovanje.

On ističe da su Odbor za standardizaciju srpskog jezika, zatim najodgovornije nacionalne institucije, književnici, čiji glas o ovim temama ne može biti ugušen ni prigušen, celokupna stručna javnost - rekli da neće dozvoliti da se srpski jezik i srpska književnost, zajedno sa klasicima svetske književnosti, izbacuju iz obrazovanja.

Rajna Dragićević/ Foto: Novosti

- Neka niko ne govori da to zahtevaju reforme obrazovanja koje se, valjda, vrše radi njegovog unapređivanja, a to nikako ne podrazumeva svođenje nastave srpskog jezika i književnosti na nešto bez srpskog jezika i književnosti. Srpski jezik i književnost su u osnovi srpske kulture i kulturnog identiteta. Niko nije dobio i neće dobiti mandat da ih uništava - navodi Tanasić.

Prema mišljenju prof. dr Rajne Dragićević, ovaj problem mogao bi biti rešen tako što bi srpski jezik dobio status kakav ruski ima u Rusiji i pojašnjava da se na sajtu ruskog Ministarstva prosvete navodi pojam "natpredmetnosti" ruskog jezika, tj. natpredmetna funkcija kursa maternjeg jezika.

- Rešenje je u tome da se javno, možda i službeno, propiše drugačiji status srpskog jezika. Naime, srpski jezik se ubraja u opšteobrazovne predmete, i kao takav, u nekim srednjim stručnim školama trebalo je da bude skrajnut u korist uže stručnih predmeta - rekla je nedavno profesorka Dragićević za naš list. - U Srbiji se stalno uspostavlja paralela između srpskog jezika i matematike i insistira se na istom broju časova iz ova dva predmeta. Ovaj ruski primer pokazuje nam da ubedljivu prednost, ipak, treba dati srpskom jeziku. Zadatak nadležnih za pitanje statusa srpskog jezika u školi jeste da se izbore za njegov natpredmetni status.

Preporučujemo

Društvo

6 7

FILOLOŠKI BIRA NOVOG DEKANA: Savet fakulteta konstatovao ostavku Ljiljane Marković

16. 07. 2020. u 15:24

Srbija

0 4

SVI ŽELE U ĆUPRIJU: Veliko interesovanje za smeštaj u domu učenika srednjih škola "Srećno"

16. 07. 2020. u 08:33

Srbija

0 4

ZAVRŠEN UPIS U SREDNjE ŠKOLE: Neraspoređeni dobijaju još jednu šansu

13. 07. 2020. u 16:26

Crna Gora

0 6

TEST OD 102 KANDIDATA POLOŽILO SAMO 12, A SVI NOSIOCI DIPLOME "LUČA": Poražavajući rezultati crnogorskih maturanata

11. 07. 2020. u 15:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije