Kultura

IN MEMORIAM Miodrag Sibinović (1937-2020): Posvećenost literaturi

Zorislav Paunković

28. 07. 2020. u 09:52

SRPSKA kultura pretrpela je veliki gubitak.

IN MEMORIAM Миодраг Сибиновић (1937-2020): Посвећеност литератури

Napustio nas je Miodrag Sibinović (1937-2020), istaknuti srpski slavista.

Radni vek proveo je na Katedri za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, gde je predavao Rusku narodnu književnost, Staru rusku književnost, Rusku književnost osamnaestog veka, Rusku književnost prve polovine devetnaestog veka i Rusku poeziju sredine devetnaestog veka, kao i Uvod u nauku o književnosti i Uvod u teoriju prevođenja.

Interesovanja profesora Sibinovića uključivala su srpsku, rusku, ukrajinsku i belorusku tematiku, kao i književno prevođenje, i u svakoj od ovih oblasti dao je nemerljivi doprinos. Počev od doktorske disertacije "Ljermontov u srpskoj književnosti" (1971), objavio je veliki broj knjiga o klasicima (Puškin, Desanka Maksimović, Mandeljštam), a posebno su uticajne bile njegove knjige o književnom prevođenju ("Original i prevod", 1979; "O prevođenju", 1983; "Novi original", 1990). Među poslednjim naslovima ističu se knjige koje sumiraju autorov dugogodišnji rad na polju komparativistike: "Slovenska vertikala" (2008) i "Množenje svetova. Ruski pisci u srpskoj prevodnoj književnosti" (2015).

Sibinovićev stručni rad odlikovali su širina, temeljnost, metodološka pouzdanost i ugrađenost u nacionalnu tradiciju književnosti. Moskovski univerzitet dodelio mu je zvanje počasnog doktora (1996). Kao književni prevodilac najviše se posvetio prevodima poezije ruskih klasika (Puškin, Ljermontov, Jesenjin, Pasternak, Zabolocki, Blok, Ahmatova, Mandeljštam, Jevtušenko, Kušner), ali nije zapostavio ni prozu (Gogolj, Vladimir Odojevski, Čehov, Ljeskov, Tatjana Tolstoj, Aleksandar Solženjicin). Priredio je antologije ruske, beloruske i ukrajinske poezije. Za svoj prevodilački rad dobio je nagrade Udruženja književnih prevodilaca Srbije "Miloš Đurić" (1999), "Jovan Maksimović" (2002) i Nagradu za životno delo (2004). Na predlog Udruženja književnih prevodilaca Srbije, dodeljeno mu je posebno priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji (2007).

Profesor Sibinović dao je veliki doprinos razvoju akademskog, profesionalnog i kulturnog života, kao i popularisanju ruske, ukrajinske i beloruske književnosti na srpskom jezičkom području. Bio je predsednik Komiteta slavista Jugoslavije (1990-1998) i predsednik Prosvetnog saveta Srbije (1984-1989).

Preporučujemo

IN MEMORIAM: Odlazak Miodraga Sibinovića

Kultura

1 1

IN MEMORIAM: Odlazak Miodraga Sibinovića

26. 07. 2020. u 23:20

FILOLOŠKI BIRA NOVOG DEKANA: Savet fakulteta konstatovao ostavku LJiljane Marković

Društvo

6 7

FILOLOŠKI BIRA NOVOG DEKANA: Savet fakulteta konstatovao ostavku Ljiljane Marković

16. 07. 2020. u 15:24

REAGOVANJE FILOLOŠKOG FAKULTETA: O pravnosnažnosti odluka Etičkog odbora

Društvo

1 1

REAGOVANjE FILOLOŠKOG FAKULTETA: O pravnosnažnosti odluka Etičkog odbora

13. 07. 2020. u 18:18

JAVNA OPOMENA DEKANKI: Na pomolu rasplet krize na Filološkom fakultetu u Beogradu

Društvo

0 1

JAVNA OPOMENA DEKANKI: Na pomolu rasplet krize na Filološkom fakultetu u Beogradu

11. 07. 2020. u 16:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 66

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15