POGLED ISKOSA, ASOCIJACIJA PEJZAŽ: Tanja Nikolajević Veselinov, Galerija ULUS, septembar
DVODELNI naslov izložbe akademske slikarke Tanje Nikolajević Veselinov (Beograd, 1959) upućuje na dve istine. "Bila sam ovde" saopštava da njen rad nije kabinetski, delo ne nastaje kao mehaničko prenošenje fotografije, već na osnovu istinskog doživljaja prirode.
Drugi deo naslova "Vidljivo-nevidljivo" znači da se slikom nešto otkriva, utvrđuje i naznačuje ali isto tako i krije, inače bi slikarstvo izgubilo čar i postalo primenjena fotografija. Put od nastanka do izlaganja slike zapravo je obrnut, utisak, vizija, osećanje i ideja na početku su nevidljivi, da bi ih slika posvedočila, učinila vidljivim.
Ovde je reč o slikarki pejzažne tematike a umetnost je dovoljno duboka i široka da se i posvećenost jednoj temi pa i jednom motivu ne može lako iscrpsti. Premda postoje samostalno od antike pejzaž i mrtva priroda smatrani su nižim vidom u odnosu na religiozno i istorijsko slikarstvo pa su često skrajnuti u bočnim salama velikih evropskih muzeja. Pojedini kritičari, međutim, ne smatraju da je najteže naslikati akt već pejzaž. U njemu se prečesto menjaju svetlost i boje, teško ga je stoga preneti na platno, prizor je po pravilu panoramski i nezgodan za kadriranje, kao što mnogi slikari ne mogu da rade u prirodi, na otvorenom, niti su tu moguće kompozicije velikog formata.
Tanja Nikolajević Veselinov uspešno rešava mnoge od tih problema i rezultat je izložba slika većeg galerijskog formata nastala u poslednjih pet godina. Na njenim delima susreću se zapadni način slikanja pejzaža, sa slojevima boje i istočni sa laviranjem, blizak akvarelu. Kod nje ima i curenja boje, dripping-a koji je najizrazitiji u radu Džeksona Poloka. Na više slika ostavlja da se vidi belina platna koje nije podslikano, između ostalog i zato da bi posmatrač bio svestan da je reč o slici kao asocijaciji, sekundarnoj a ne bukvalnoj iluziji, podsećanju na pejzaž i utisku slikarke a ne faktografiji i prevari oka u duhu trompe l'oeil. Nije reč o realizmu, ali ni ekspresionizmu ili apstrakciji, već o sintezi iskustava koja posredno deluju u pozadini njenog slikarstva.
Ona teži da formira što originalnije stvaralaštvo i u tom cilju je sjedinila dve velike škole slikanja, dva pogleda na svet, suprotstavljene kulture iz kojih izviru dva viđenja pejzaža. U pozadini njenog rada je solidan slikarski zanat i sposobnost da slika realistički, da verno oponaša prirodu, ali ona odlazi korak dalje ka ekspresivnom izražavanju osećanja a ne (samo) podataka. Od ekspresije i pastoznog slikarstva kreće dalje, prema naznakama lirske apstrakcije, tog najlepšeg i najhumanijeg vida bespredmetnog u umetnosti. Njen pejzaž je asocijativan, poput sećanja na prirodu, podsticaj za ono što se u nemačkoj estetici naziva "uosećavanje" (Einfhlung). Reč je o poetskim slikama kao otiscima doživljaja a ne grubom prenosu podataka iz stvarnosti.
Preporučujemo
TRI IZLOŽBENE POSTAVKE U KULTURNOM CENTRU BEOGRADA: Merenje kvadrature kruga
01. 09. 2020. u 19:27
POGLED ISKOSA: Slike i ogledala Marijane Oro, Mala galerija ULUPUDS-a
25. 08. 2020. u 16:37
RETROSPEKTIVA ŠEMSE GAVRANKAPETANOVIĆ U KUĆI LEGATA: Slikanje pisma i čitanje slike
07. 09. 2020. u 19:54
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)