LIČNI STAVOVI PROSUTI PO SCENI: Knjiga Jasne Novakov Sibinović o ulozi glumaca u projektima Olivera Frljića
ZA Jasnu Novakov Sibinović, koja se već četvrt veka bavi izdavaštvom, a koju naša kulturna javnost uglavnom identifikuje kao izvršnog urednika "Geopoetike", istraživanje političkog pozorišta Olivera Frljića bilo je veliki izazov, iz koga je prvo proizašla doktorska disertacija, a nedavno i knjiga.
Delo "Političko pozorište Olivera Frljića: od empatije do simpatije", upravo je objavilo Sterijino pozorje, a ono u akademski kontekst stavlja predstave, koje su u sredinama gde su nastajale, izazivale burne javne reakcije, i kada su autora napadali, i kada su ga branili. Na pitanje kakav je to izazov bio za nju, Jasna Novakov Sibinović kaže:
- Ovaj rad ne glorifikuje Frljića, ali svakako nije ni potpuno nepristrasan. Nikada ne bih mogla godinama (koliko je ovo istraživanje i pisanje trajalo) da se bavim nečim što me duboko ne dira i ne uzbuđuje na izvestan način. S druge strane, u vreme kada sam na doktorskim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti birala temu, Frljić je uveliko počeo da uzburkava javnost svojim predstavama, a mene je zanimalo šta zapravo čini njegov rediteljski postupak i kakav je to proces rada sa glumcima. Profesor Ivan Medenica, moj mentor i ja stavili smo sva moja pitanja o Frljiću u naučne okvire i tako je počelo ovo dinamično višegodišnje istraživanje.
* Vi ste se dakle bavili mestom i ulogom glumaca u Frljićevim autorskim projektima. Kako ga taj rad sa glumcima, i njihova funkcija u predstavama, razlikuju od savremenih reditelja u regionu?
- Od izuzetne važnosti mi je da posebno istaknem da u fokusu ovog rada jeste glumačka igra i složeno pitanje glumačke identifikacije. Ili još preciznije, ova knjiga je posvećena glumcima i ona se sastoji u velikoj meri od njihovih opisa specifičnosti rada s ovim rediteljem. Budući da sam se ja isključivo bavila autorskim projektima, koji nisu bazirani na dramskom ili nekom drugom književnom tekstu, a u kojima su uvek glavne teme problematične tačke društva, glumci su isticali da Frljić traži od njih da "kopaju po sebi", da se ne skrivaju iza maske, da igraju u svoje ime i da svoje lične stavove o datoj temi izlažu na sceni. Svi su govorili o snažnoj emotivnoj i energetskoj razmeni tokom proba i da se ne radi o klasičnom izvršenju glumačkog zadatka, već o procesu usvajanja i plasiranja ideje.
* Koliko je i kako Frljićevo političko pozorište drugačije od autora koji su se u prethodnim generacijama, na jugoslovenskom prostoru, ali i šire, njime bavili?
- Poređenje bi moralo da uključuje i analizu različitih okolnosti onda i sada, a to je vrlo složeno pitanje. Izvesno je da nam je reditelj poput Frljića potreban danas, jer on veoma vešto, pozorišnim sredstvima, artikuliše bolne tačke jednog društva. U knjizi jedna od glumica za njega kaže: "Frljić je hrabar, jasan, tačan, direktan i spreman da do kraja izloži prvo sebe, pa onda to s pravom traži i od glumaca".
* Etiku i estetiku Frljićevog pozorišta stavljate u okvir dva pojma: empatije i simpatije. Šta vam je omogućio upravo taj ram?
- Ove pojmove naravno ne koristim u onim značenjima u kojima su u svakodnevnoj upotrebi, već u nešto izmenjenom značenju. Dokazujući postojanje empatijske i simpatijske identifikacije kod glumaca, u radu se zapravo ističe izuzetno važna uloga emocija kako tokom rada na autorskim projektima, (kod glumaca i reditelja) tako i prilikom recepcije (kod gledalaca).
* Frljićeve umetničke i kreativne mehanizme u procesu rada analizirate na odabranim predstavama iz njegovog opusa. Kako ste došli do tog "uzorka"?
- Važno je bilo da se bavim autorskim projektima, jer je u njima najizrazitije to što on pozorište doživljava kao sredstvo političke borbe. To što sam rad počela da pišem 2012, a morala da prijavim konačnu temu i strukturu rada 2014. godine, uslovilo je da uzmem u obzir samo predstave koje je do tada uradio na prostoru bivše Jugoslavije. Bio je to sasvim dovoljan uzorak za dokazivanje svih hipoteza koje sam u radu postavila.
Pomoć psihologije i filozofije
* Do U svojoj analizi, uz pozorišnu teoriju, koristite i psihologiju i filozofiju. Koliko su ove poslednje dve disciline važne za tumačenje pozorišnog čina koji često izaziva kontradiktornu recepciju?
- Interdisciplinarni pristup je važan, jer je tako slika sveobuhvatnija. Moja tema je postavljena tako da su ove dve oblasti bile nužne. Psihologija je neizostavna, jer sam se bavila empatijom i simpatijom. Sama etimologija ovih pojmova nužno je uključivala i filozofiju, a moram priznati da mi je to bila tačka oslonca, jer sam filozofiju diplomirala.
Preporučujemo
ODLUKA ZAJEDNICE PROFESIONALNIH POZORIŠTA SRBIJE: Novi predsedik Spasoje Ž. Milovanović
21. 09. 2020. u 11:17
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)