MISTERIJE ZAPISANE U CRNOM NOTESU: Na snimanju završnih kadrova serije "Beležnica", po romanu Ratka Dmitrovića i u režiji Miroslava Lekića
LEPA, mlada devojka leži onesvešćena na uskom ležaju u maloj ambulanti. Kroz tanku cev u njenu venu se sliva infuzija. Na belom vratu je crvena oteklina. Život joj je spasao lokalni doktor kojeg je novinar lista "Argument" Boško Stevanović pronašao na putu za Kraljevo. Zabrinuti lekar, koji je ustanovio da je nesretnica imala alergijsku reakciju na ubod ose, pita novinara zna li kako se zove mladica.
- Ne znam ništa. U stvari, jedino znam da smo se probudili, videli je pored sebe i uplašili se da je mrtva. Krenuli smo za bolnicu u Kraljevu, a na putu smo naišli na vašu ambulantu. Ne znam ni ko je, ni odakle je, ni koliko godina ima - odgovara Boško.
- Između 16 i 17 - konstatuje doktor i pita ga gde su se probudili, te saznaje da je reč o tvrđavi Maglič.
- A danas je Petrovdan. I vi ste odlučili da noć uoči Petrovdana provedete gore. Niste prvi, znate? Da zaključimo, koliko po tom "realnom vremenu" uspavana lepotica ima godina - znatiželjan je lekar.
- Ako vam kažem, pomislićete da sam lud - zastaje Boško, pa dodaje da devojka ima 700 ili 800 godina.
- Dobro izgleda za svoj uzrast. I ranije su se događale ovakve stvari, samo ljudi o tome ne pričaju zato što mozak to ne može da pojmi - zaključuje iskusni medicinar.
Scena u kojoj su igrali Staša Nikolić, Ivan Tomašević i glavni glumac Momčilo Otašević samo je jedna od mnogih "nepojmljivih" koje ćemo moći da vidimo tokom 12 epizoda serije "Beležnica" u režiji Miroslava Lekića. U koprodukciji Radio-televizije Srbije i "Telekoma Srbije", te izvršnoj produkciji "Košutnjak filma" nastaje serijal koji žanrovski pripada mešavini fantastike, nadrealnog i trilera. Scenario, zasnovan na romanu Ratka Dmitrovića "Beležnica profesora Miškovića" iz 2014. potpisuju Kosta Peševski, Radoslav Lale Pavlović i Đorđe Milosavljević.
Kadrovi iz male ordinacije snimljeni su u krugu kasarne na Topčideru u Beogradu, gde su "TV novosti" posetile ekipu serije.
- Žanr između naučne fantastike i natprirodnog kod nas zaista nije rađen, mada je bilo ostvarenja bliskih hororu. "Beležnica" i još nekoliko serija sličnog žanra koje se snimaju su korak u nešto što bi publici moglo biti veoma interesantno - kaže nam reditelj Miroslav Lekić. - Izuzetno mi je zanimljivo što "Beležnicu" u potpunosti stvaram unutar žanra koji do sada nisam radio, a što mi daje mnogo prostora za igru. Prvi put u domaćem stvaralaštvu serijskog programa, pa čak i filma, specijalne efekte ne koristimo samo kao deo scenografije, gde su dosad najčešće nadomešćivali nepostojeće objekte, već su sastavni deo dramaturgije. Glumac mora da bude spreman da igra uz nešto što tog trenutka ne vidi, a što će se dešavati tek pred očima gledalaca. Na osnovu onoga što sam do sada uspeo da vidim od urađenog materijala, čini mi se da smo na dobrom putu.
Snimanje se polako privodi kraju, a ekipa je do sada posetila Staru planinu, Avalu, Maglič, Pirot, Kladovo, Valjevo, Ivanovo, Kraljevo...
- Prošli smo pola Srbije i snimali na različitim lokacijama upravo zato što smo pokušali da tajnu koja tu postoji pretočimo u seriju. Osnova nam je ono što je baš karakteristično za našu zemlju, a priču gradimo na osnovu postojećih predanja i mitova. Sama "Beležnica" je autentično srpska i specifična, bez obzira na to što je okvir priče univerzalan - ističe Miroslav Lekić.
Namera je da gledaoci poveruju da je sve što vide moguće i realno, pojašnjava režiser i dodaje da je za nekoliko priča iz scenarija, kao i knjige Ratka Dmitrovića, pomislio da su rađene po istinitim događajima:
- Ima nečeg istinitog u njima jer imaju uporište u realnosti. Najintrigantnija mi je priča, kojom otvaramo seriju, o izvesnom Draganu Janketiću koji ulazi u maglu, a po izlasku iz nje svet mu se okrene naglavačke. Već u prvoj epizodi videćemo iz kojih razloga se to desilo, a misteriozna magla će nastaviti da se provlači kroz ceo serijal.
Glavni junak Boško neobjašnjive pojave istražuje zajedno sa prijateljem Milenkom (Miloš Samolov) i devojkom Jelenom (Milena Radulović).
- Milenko je zaluđenik za misterije i njegova uloga je da gledaocima ispriča i objasni ono što se u seriji zbiva - kaže nam Miloš Samolov. - Mnogo detalja u scenariju je utemeljeno na pojavama koje su se zaista dešavale u Srbiji. Uglavnom je reč o slučajevima misterioznih iskustava ljudi koja su neobjašnjiva na prvu loptu. Međutim, kada čovek uđe u svet natprirodnog sve postane logično i objašnjivo. Zanimljivo mi je što Milenko od samog početka veruje i neprikosnoveno prihvata neobične okolnosti. Drugi likovi pak sumnjaju u takvu "logiku", ali na kraju poveruju.
Kako je uopšte došlo do toga da mladi novinar beogradskog lista luta po Srbiji početkom ovog veka i traga za paranormalnim?
- Čuveni etnolog, profesor Arsenije Mišković, u malom crnom notesu zapisao je misterije koje nije moguće naučno objasniti. Dragocenu beležnicu namenio je, pred smrt, mladom novinaru Bošku. Ispostaviće se da je Boškov otac, inače penzionisani policajac i pripadnik Državne bezbednosti, bio upleten u neke od opisanih događaja, te u mladosti bio povezan sa udovicom Jelisavetom Mišković. Tako se iz 2002. kroz "čitanje" slučajeva opisanih u beležnici vraćamo u sedamdesete godine prošlog veka - pojašnjava nam umetnički direktor serije Slobodan Terzić.
Kroz šifrovane tekstove, koji ne mogu ni da se skeniraju niti fotokopiraju, jer beležnica to "ne dozvoljava", Boško ulazi u svet gde se sudbine običnih ljudi prepliću sa fikcijom. Pokušavajući da istraži uzroke događaja zapisanih u notesu, novinar će stupiti u kontakt sa ličnostima koje su u njima učestvovale. Boška prati i grupa moćnika iz senke koja, ne prezajući ni od čega, teži da se dokopa profesorove beležnice.
- Boško se suočava sa pravim i lažnim tragovima, šokatnim otkrićima i neizvesnim raspletima situacije. Ne zna šta ga je snašlo i do kraja serije ga muči razmišljanje zašto se baš njemu, od svih ljudi na svetu, događa ono što proživljava - navodi Momčilo Otašević. - Najizazovnije mi je da fizički izdržim mnogo dana snimanja i scena, kao i da održim koncentraciju na potrebnom nivou. Radnja je kompleksna, ima mnoštvo sitnica za koje se u prvom trenu čini da su beznačajne. Običan razgovor likova je zapravo šifrovan, jer ako sagovornik prepozna neke znakove ili iznese određene detalje, znači da poznaje i veće tajne. Ovo je istovremeno vrlo zanimljivo i osetljivo jer ima toliko detalja na koje moramo da obratimo pažnju.
Kako nam glavni glumac objašnjava, Dmitrovićev roman mu je poslužio za širenje vidika i mašte, kao i za bolje upoznavanje sa likom:
- Prvi put radim nešto što je stvoreno po romanu, pa osećam veću odgovornost. Nisam do sada radio ništa slično i veliko mi je zadovoljstvo i izazov da igram u "Beležnici" koja ima toliko nadrealnih elemenata. Teško da u tridesetima mogu da poverujem u natprirodno u stvarnom životu, ali me serija i film mogu uveriti u njegovo postojanje unutar njihovog sveta. Volim da maštam, a "Beležnica" je fenomenalan teren za uživanje i maštanje.
Snimanje serije bi, prema planu produkcije, trebalo da se završi upravo ovih dana, a u postprodukciji biće do Nove godine. Slojevita priča sa više od 120 junaka u kojoj se prepliću sadašnjost i prošlost, ono što se dogodilo sa onim što nije, a misterija se oseća u svakom kadru, biće emitovana početkom iduće godine na RTS.
GLUMAČKA PODELA
POŠTO se u "Beležnici" smenjuju epohe, koje nas vraćaju skoro dvadeset, odnosno pedeset godina unazad, neke od junaka videćemo i u starosti i u mladosti. Tako Jelisavetu Mišković iz prošlosti tumači Tijana Čurović, a u sadašnjosti Anica Dobra. Profesora Arsenija Miškovića igra Nebojša Kundačina. Aleksandar Radojičić i Isidora Janković igraju par koji će postati roditelji glavnog protagoniste Boška Stevanovića, dok će dvojac kasnije dočarati Svetozar Cvetković i Danica Radulović. Uloge u seriji tumače i Aleksandar Berček, Miodrag Krivokapić, Aleksandar Srećković, Aleksandra Balmazović, Dejan Lutkić, Stefan Bundalo, Irfan Mensur, Ivan Zarić, Dragana Varagić, Aleksandar Đurica...
Inače, u romanu, kao i u seriji, jedno od centralnih mesta je list "Argument", koji je zaista izlazio devedesetih godina i čiji je glavni urednik bio Ratko Dmitrović.
Preporučujemo
ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti
U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".
04. 11. 2024. u 16:15
PUTINU U POMOĆ STIŽE NAJELITNIJA VOJSKA: Šta je "Olujni korpus", jedna od najmoćnijih specijalnih jedinica na svetu
SEVERNOKOREJSKA pojačanja dolaze usred naznaka da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga.
30. 10. 2024. u 12:37
RUS KOME SE KLANjA CELA SEVERNA KOREJA: Da nije bilo njega Kim ne bi vladao - dao ruku za Velikog vođu (FOTO)
SKROMNI ruski seljak iz Sibira promenio je istoriju Severne Koreje. Dinastija Kim Jakovu Novičenku najviše duguje što je danas na vlasti.
05. 11. 2024. u 09:14
Komentari (0)