Kultura

BORI DRAŠKOVIĆU NAGRADA S IMENOM PROFESORA: Proglašenjem najboljih teatara, predstava, pojedinaca završeno 65. Sterijino pozorje

Јованка Симић

04. 10. 2020. u 15:20

U ATMOSFERI prigušenoj aktuelnom pandemijom korone, svetla 65. Sterijinog pozorja upaljena 26. septembra biće večeras pogašena pošto najuspešnijim teatrima, rediteljima i glumcima budu uručene Sterijine nagrade, a novoustanovljeno priznanje za životno delo dospe u ruke Bore Draškovića, barda među rediteljima.

БОРИ ДРАШКОВИЋУ НАГРАДА С ИМЕНОМ ПРОФЕСОРА: Проглашењем најбољих театара, представа, појединаца завршено 65. Стеријино позорје

Foto V. Danilov

Kada je o priznanjima reč, tradicionalno se imena laureata Sterijine nagrade saopštavaju u noći između subote i nedelje. Lista nagrađenih, međutim, proširena je ovoga puta priznanjem za rediteljsko životno delo "Hugo Klajn", koje su ustanovili pozorišni poslenici iz četiri države u našem regionu: "Sterijino pozorje" Novi Sad, "Međunarodni teatarski festival MES" Sarajevo, "Borštnikovo srečanje" Maribor, "Grad teatar" Budva i "Sarajevofest - umjetnost i politika" Sarajevo.

Foto V. Danilov

Žiri u sastavu: Miroslav Radonjić, direktor "Sterijinog pozorja", Aleš Novak, direktor festivala "Borštnikovo srečanje" Maribor, Dino Mustafić, umetnički direktor Međunarodnog teatarskog festivala MES Sarajevo, Milena Lubarda Marojević, direktorka festivala "Grad teatar" Budva i Haris Pašović, direktor festivala "Sarajevofest - umjetnost i politika" Sarajevo, nagradu "Hugo Klajn" za rediteljsko životno delo jednoglasno je dodelio Bori Draškoviću.

- Dao je nemerljivo veliki doprinos evropskoj režiji. Kroz svoj umetnički i pedagoški rad i pisanje, značajno je unapredio, modernizovao i inspirisao režiju u 20. i 21. veku. Nagrada "Hugo Klajn" je priznanje koje odražava zahvalnost i divljenje mnogih umetnika, direktora pozorišta i festivala, filmskih producenata i brojnih gledalaca za njegov dugogodišnji briljantni rediteljski rad - navedeno je u obrazloženju žirija.

POSLE "TIKAVA" PREŠAO NA FILM

ZBOG zabrane njegove predstave "Kad su cvetale tikve", Drašković je prestao da radi u pozorištu. Snimao je igrane, dokumentarne filmove i televizijske drame ("Horoskop", "Usijanje", "Život je lep", "Ubijanje kitova, "Zapisi iz Kine", "Kuhinja"... Godine 1976. bio je suosnivač Katedre za režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde i danas predaje.

Drašković je diplomirao režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi profesora Huga Klajna. Od 1959. režirao je u Narodnom pozorištu u Sarajevu, a 1965. godine postao je stalni reditelj beogradskog JDP u Beogradu. U Sarajevu i Beogradu režirao je niz predstava, među kojima su i Joneskova "Ćelava pjevačica" i Sartrove "Prljave ruke".

Vinuo se u vrh režije u Jugoslaviji u to vreme, a 1969. njegova predstava "Kad su cvetale tikve" Dragoslava Mihailovića, bila je simbol progresivnog teatra. Na zahtev predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i beogradskog Gradskog komiteta SKJ, uprava i glumci Jugoslovenskog dramskog pozorišta su skinuli tu predstavu sa repertoara iz političkih razloga.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
TUGA OKOVALA ČIZMU: Preminuo jedan od najtrofejnijih trenera u istoriji odbojke

TUGA OKOVALA ČIZMU: Preminuo jedan od najtrofejnijih trenera u istoriji odbojke