Kultura

ĆUTANJE JE NEŠTO NAJDIVNIJE NA FILMU: Marta Bjelica o ulogama u serijama "Močvara" i "Državni službenik", filmu "Otadžbina"

Јелена БАЊАНИН

11. 10. 2020. u 20:56

MARTA Bjelica, jedna od autentičnijih predstavnica novog, snažnog talasa srpske glumačke scene, poslednjih godina pojavom i talentom bitno utiče na TV projekte, film i pozorište.

ЋУТАЊЕ ЈЕ НЕШТО НАЈДИВНИЈЕ НА ФИЛМУ: Марта Бјелица о улогама у серијама Мочвара и Државни службеник, филму Отаџбина

Rođena je 1992. u Kruševcu, detinjstvo provodi u Budvi, gde završava osnovnu i srednju školu, a u Beogradu upisuje Fakultet dramskih umetnosti u klasi Dragana Petrovića Peleta i glumu diplomira 2015. Ostala je na FDU, gde i danas radi kao stručni saradnik za scenski pokret.

Pre pet godina ostvarila je zapaženu ulogu autistične devojke Milice u prvom filmu "Otadžbina", autorskog para Milena Marković - Oleg Novković. Iste godine prva televizijska rola učiteljice Mare u "Čizmašima" donosi joj još popularnosti. Igrala je u filmovima "Izgrednici", "Paviljoni" i "Mamonga", pozorišnim predstavama "Pijani", "Uobraženi bolesnik" i "Petrijin venac", te serijama "Sumnjiva lica" i "Žmurke". Očekuje je premijera postapokaliptične akcije "Volja sinovljeva", kao i novog filma Olega Novkovića i Milene Marković "Živ čovek".

Ovog vikenda na Superstaru i RTS završava se emitovanje serije "Močvara" u kojoj glumi Maju, suprugu glavnog inspektora Nikole Krsmanovića (Goran Bogdan), a počinje druga sezona "Državnog službenika" u kojem tumači lik Krleta, hrabre operativke Službe državne bezbednosti.

* Krle živi za posao službenika, a Nikola je opsednut rešavanjem ubistava. Uloge u "Službeniku" i "Močvari" pružile su vam priliku da sagledate kako izgleda kada je osoba posvećena opasnom zanimanju?

Sa Ljubomirom Bulajićem u "Državnom službeniku"

- Baš zbog toga mi je bilo uzbudljivo da igram Maju, koja je indirektno uključena u glavnu liniju priče. Ona nema nikakve veze sa slučajevima koja se dešavaju, niti sa rešavanjem istih. Više vidimo njen uticaj na tok događaja, pa i samo razrešenje preko odnosa sa svojim mužem Nikolom. Možemo reći da je intenzivan i napet, s obzirom na posao kojim se on bavi. Radeći na "Državnom službeniku" bilo mi je potpuno jasno koliko je to težak, opterećujući posao. Upravo smo u toj seriji mogli da vidimo kako izgleda kada ne uspevaš da poštediš kuću poslovnih obaveza. Slično je i u "Močvari", samo je moj lik sa druge srane i trpi. Čudno i teško je održati ljubav prema osobi kojoj ne znaš tačno šta se dešava. Bio je to lep i zahtevan izazov. Deluje da je Maja obična žena koja voli muža i malo se svađa sa njim kada nije dobar prema njoj. Zapravo, teško je igrati naizgled obične situacije između dvoje ljudi koji su u bračnoj zajednici. Jer, kao što je poznato, svaki odnos i veza, a kamoli brak, ima određene specifičnosti. Bilo mi je važno, kao i mom partneru Goranu Bogdanu, da od prvog trenutka bude jasno da smo par koji se voli, ali koji ima teškoće.

* Sami kažete da Maja trpi Nikolu, a videli smo da joj je bilo teško da "digne ruke" od njega. Zašto?

- Kada postoji konstruktivan odnos, još ukoliko je ljubav prisutna, apsolutno postoji razlog da opstane. Čini mi se da je Maja bila Nikoli suptilna podrška, koju on u svom ludilu nije uspevao da primeti.

* Vaša prva filmska uloga satkana je od ćutanja, kojeg smo imali prilike da "čujemo" i u "Močvari". Koliko je ono zahtevno za igru?

- Ćutanje je nešto najdivnije na filmu. Spas svakog glumca je upravo u tom rešenju nasuprot bespotrebnom "trtljanju". Ćutanjem imaš priliku da odigraš mnogo toga kada je dovoljno dobro napisan lik za kojeg znaš gde je bio, odakle je došao, zašto je tu i kakav odnos ima sa drugim junacima. Jedna od duhovitijih scena mi je bila ona na početku "Močvare" sa Svetlanom Bojković i Goranom, kada njegov junak Nikola prespava kod majke Danice. Ta jutarnja scena nemog ispijanja kafe i doručkovanja je životna i svima poznata, a pre svega tačna i suptilna, dok Ceca Bojković igra tako da vam je sve jasno. Svaka reč u toj sceni bila bi suvišna.

Scena iz serije "Močvara" sa Goranom Bogdanom

* Već ste radili sa Olegom Novkovićem i Milenom Marković na filmu "Otadžbina", a sada ponovo u seriji "Močvara" i filmu "Živ čovek". Kako izgleda saradnja sa kreativnim duom koji se u svom radu bavi mračnim segmentima života na autentičan i smeo način?

- Ulogu u "Otadžbini" odigrala sam na trećoj godini fakulteta, a na audiciju sam otišla još dok sam bila druga godina. Sve to deluje kao da je bilo u prošlom životu. Tada sam bila najmlađa i osećala sam dodatnu brigu ekipe. Ne snishodljivu i lažnu zabrinutost zato što si neiskusan i nesiguran, već, naprotiv, žar iščekivanja da vide šta ćeš da uradiš. Sećam se da je Vuk Kostić bio posebno uzbuđen kako ću odigrati autističnu devojčicu Milicu. S obzirom na to kakva je uloga bila svi su uvek jednim okom motrili na mene. Bila je to izuzetno velika odgovornost i veoma emotivno iskustvo koje je udarilo jasne stubove i potke kako želim da se bavim ovim poslom, koji su određeni standardi koje hoću, ne mogu da kažem da baš zahtevam, ali ispod određenog nivoa posvećenosti, discipline i rada ne bih volela da idem. Taj osećaj dobijete kroz iskustvo sa to dvoje ljudi, koji su pride strahovito obrazovani. Milena i Oleg vas upućuju, inspirišu i stalno daju podsticaj, a pritom imaju lakoću i poverenje da vas puste da uletite u nešto. Zato je mnogo dobro kada imate iza vas ljude koje cenite i na koje se možete osloniti.

* Tumačili ste mlađe, a sada i starije junakinje od sebe. Šta je veći izazov?

- Mnogo veći šok od tumačenja nekoliko godina mlađeg ili starijeg lika mi je bio kada me je neko prvi put zvao da igram ulogu majke. To je bilo u seriji "Žmurke", gde sam tumačila Adamovu mamu. Ženu od tridesetak može igrati i devojka u dvadesetim, ali malo je teže zamisliti da ona tumači mamu deteta od šest godina. Zato sam se i pitala kako će to publici izgledati. Gledaočev doživljaj starosti lika gradi se shodno temama, odnosima i ozbiljnosti same priče.

* Mnogi se pitaju da li vam je mlada koleginica Jana Bjelica, koja glumi Milku Bjelić u "Močvari", neki dalji ili bliži rod?

- Trenutno sam zvanično njen asistent na Fakultetu dramskih umetnosti i to je jedina titula kojom ću se kititi bar još godinu dana, dok Jana ne diplomira. U svakom slučaju, nismo toliko bliske i do sada bismo sigurno znale jedna za drugu.