Kultura

"ODVRATNO I PRAZNO": TV kritika serije "Močvara" - Ovakvo ogledalo pakla još nismo gledali na našim ekranima!

Piše: Božidar ZEČEVIĆ

10. 10. 2020. u 12:30

STRAVIČAN i nasmrt bolestan svet prikazuju nam scenaristkinja Milena Marković i reditelj Oleg Novković, u desetodelnoj sagi o pandemonijumu našeg doba, koji vršlja podzemljem Beograda.

ОДВРАТНО И ПРАЗНО: ТВ критика серије Мочвара - Овакво огледало пакла још нисмо гледали на нашим екранима!

Ovo podzemlje i nije neki realan svet, nego naročito otkrivanje društvenog zla složeno od serije ružnih slika, mučnih situacija i morbidnih aktera jednog zastrašujućeg košmara ogrezlog u promiskuitetu, alkoholizmu, svim mogućim opijatima, u beznađu i nepočinu produženog kolektivnog samoubistva.

Sve je ovde okrenuto prokletstvu i smrti, sve je odabrano da pokaže apsurd promašene egzistencije, sve u znaku kopulacije i opšteg sparivanja, lišenog ne svake ljubavi, nego svake emocije i sve to pred očima nedužne i izmučene dece, koja odbijaju da govore! Ovakvo ogledalo pakla još nismo gledali na našim ekranima: čudimo se imaginaciji u kojoj je moglo da ponikne ovoliko cveće zla.

Ponovo su na meti Beograd i njegova izmišljena mračna prošlost, u koju "lagano tone ceo grad". Taj grad, inače, više i ne liči na sebe, nego se sav pretvorio u vilajet novobeogradskih blokova, potonulih u gusti mrak i očaj.

Od početka nam se stavlja do znanja da se radi o žanru policijske serije, čiji labavi okvir predstavlja potraga za savremenim beogradskim Džekom Trbosekom ili Čarlsom Pisom, koji na manijakalan način ubija i iživljava se (detalje je bolje izbeći!) nad mladim ženama koje su živele, najblaže rečeno, "slobodoumnim stilom života". U ovaj okvir uklapaju se troje glavnih likova, policajaca, dva inspektora (Goran Bogdan, Stefan Trifunović ) i mlada pripravnica (Jana Bjelica), gotovo idealan trio za svakovrsne kombinacije.

Njima rukovodi robusni i antipatični šef za koga se odmah sluti da će počiniti neku psinu, inače glavni negativac u seriji (vrlo autentični Boris Isaković). Kažemo "labavi okvir", jer ubrzo uviđamo da sama istraga i nije toliko bitna koliko je u fokusu arhipelag grozota kojim brodi ovo četvoro podzemnih beogradskih Argonauta, obogaljenih i ličnim životima, o kojima ne saznajemo ništa lepo.

Njihovi tipovi građeni su tako da se prirodno uklapaju u podzemlje, kao spojeni sudovi jednog izopačenog sveta, u kome izgleda i nema lopova i žandara, nego postoje samo zavisnici i zlopatnici, osuđeni jedni na druge. Da sam policajac ne bih bio zadovoljan ovakvom slikom. Grubost i nasilje su možda deo policijskog posla, ali niske strasti, podlosti, surovosti, primitivizam, ucene i naročito preaktivni libido (s teškom mukom izbegavam ovde prave reči!) bacaju, naprotiv, tešku senku na život tih zaštitnika zakona. U nekim trenucima su svi prljavi Hariji i zli poručnici, koje već znamo, "bebe s govornom manom", u odnosu na naše izabranike. To, dalje, otvara prilično neugodna sociološka pitanja, koja ćemo raspravljati na drugom mestu.

"Estetika" ovog pristupa sastoji se od gnusoba, svakakvih gadosti i splačina koje je bolje ne opisivati; prava pravcata "poetika odvratnog", prema kojoj "Nišani" Živojina Pavlovića i manifesti tzv. crnog talasa u pokretnoj slici danas deluju kao dečija igra, mada se mora priznati da je sve to krajnja konsekvenca ili nasilna radikalizacija istih, starih ideja. Ne treba, pri svemu tome, zaboraviti da Čaplin kaže: "Moja umetnost sastoji se u preterivanju". Da, ali uvek sa nekim smislom, sa nekom idejom od kojih ponekad nastaje i poetika. Kakvu poetiku stvaraju prazni i uglavnom dosadni likovi "Močvare", osim što puše, žvaću, loču, ponekad dunu i onda izvode telesne atrakcije? U čemu je harizma nove glumačke veličine Gorana Bogdana - mrzovoljnog, turobnog i stalno istog?

Ekstremi i preterivanja, od kojih se uglavnom sastoji estetika "Močvare", sračunati su, dakle, na puki efekat, iza njih ne stoji nikakva emocija, niti smisao, ne daj bože kreacija. To se naročito odnosi na jezik kojim govore ovi frikovi. Isti se najvećim delom sastoji od psovki, kletvi bez kraja i konca: ceo taj govorni konstrukt je jedna velika, bezosećajna i obredna "guba duše", kojom se, inače, pokriva ne samo odsustvo pravog dijaloga već i zastrašujuća mentalna pustoš. Taj diskurs, dakle, obiluje odvratnošću i prazninom. Hajde što je besmisleno, nego sve to vremenom postaje nesnosno, nepodnošljivo. Šta je Javni servis? Promoter uličnog govora donetog na "državni prajmtajm"? Čemu služi ovaj beskrajni prostakluk bez zazora i pokrića? Šta to hoće da nam saopšti taj džiberski govor u ime umetničke slobode i lanjskih snegova? Možda studio "Svitac" i "Baš čelik" misle da ovim ispunjavaju svoj neki kredo, ali šta sve to treba prvom kanalu nacionalne televizije, usred porodičnog termina?

06. 09. 2020. u 19:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front

Svet

0 39

VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front

NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.

23. 11. 2024. u 18:55