Kultura

POGLED ISKOSA: Povratak mitskom; Teodora Stojanović, Galerija "Atrijum"

Dejan Đorić

20. 10. 2020. u 19:12

Vekovima su likovna umetnost i filosofija bile u sukobu, prva kao duboki izraz mitske (pod)svesti, a druga kao visokosvesna racionalna aktivnost.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Повратак митском; Теодора Стојановић, Галерија Атријум

Sokrat je zalazio u radionice genijalnih grčkih skulptora, da upozna njihov rad, ali i da ih uverava da slučajno ne pomisle da se bave filosofijom. Antički mislioci su ostavili teorijske korpuse znanja o skoro svim vidovima stvarnosti, ali pomena nema o likovnosti.

Prognana u zanatsko, sve do Leonarda da Vinčija, koji ju je izjednačio sa poezijom, likovna umetnost je od filosofije bila prezrena. U novije vreme se dogodio obrt u tom smislu, postalo je opšte mesto da se savremeni teoretičari bave umetnošću, ali skoro svi jedinstveno uveravaju na razne načine da je pre svega slikarstvu došao kraj, opšte mesto nove teorije je "smrt slike" što je prvi naznačio Hegel.

To sve moramo imati u vidu kada promišljamo delo Teodore Stojanović (Beograd, 1981). Pre svega zato što je ona po obrazovanju filosof i umetnik, dragocena ne samo po vrednosti svojih slika i crteža, već i po hrabrosti na našoj likovnoj sceni.

U vreme kada su ne samo na katedri za filosofiju beogradskog Filosofskog fakulteta prevladali analitička misao i poststrukturalizam, koje je Mirča Elijade označio kao nezanimljive pravce jer su redukcionistički, kada skoro svaki mladi umetnik koji dolazi sa Fakulteta likovnih umetnosti sebe smatra konceptualistom, Teodora Stojanović je umesto neoavangarde, koja sada postaje totalitaristička, i eksperimenata kao opštih i nimalo novih mesta u svetu umetnosti, unapredila iznova moći slikarstva.

Ona naravno, kao mislilac koji diskurzivno krajnje vešto elaborira svoj opus i kao nadarena slikarka zna da ne sme upasti u zamku narativnog i stoga nastoji da stvara u vidu čiste likovnosti, koja je najbolji lek za sadašnju bolest, pomamu za odozgo nametanom ikonoborstvu u vreme posle postmoderne. Da čudo njenog otpora duhu vremena bude još veće, ona nije prihvatila razne oblike novog realizma i apstrakcije, kao čestih vidova racionalizacije likovnosti, već od samih poklonika slikarstva prečesto odbacivani iracionalizam.

Bez želje da nasilno svrstamo njeno stvaralaštvo bilo gde, moramo uočiti snažni, magmatski, magijski sloj u pozadini njenog rada, što je ekscesno za filosofiju i novu umetnost. Po toj hrabrosti da odbaci uzuse ne samo svog vremena, da zaroni u podsvesno, sa logosa pređe na mito-logos, svrstava se u kategoriju duhovnih pobunjenika, a samo su njima, kao nekada Đordanu Brunu, otvorene dveri istinitog, što znači produbljenog i celovitog saznanja. Na taj je način Teodora Stojanović zatvorila krug istorije umetnosti i posle svih istorijskih iskušenja vratila je mitskom, tamo gde sazreva najdublje u čoveku.

Preporučujemo

POGLED ISKOSA: Taumaturg Gerun; Gradska galerija Milan Tucović, Požega, oktobar

Kultura

0 3

POGLED ISKOSA: Taumaturg Gerun; Gradska galerija "Milan Tucović", Požega, oktobar

13. 10. 2020. u 14:51

POGLED ISKOSA: Punoševčeva gigantomahija, Galerija ULUS

Kultura

1 0

POGLED ISKOSA: Punoševčeva gigantomahija, Galerija ULUS

29. 09. 2020. u 18:41

POGLED ISKOSA: Repozicioniranje srpske avangarde

Kultura

0 2

POGLED ISKOSA: Repozicioniranje srpske avangarde

22. 09. 2020. u 20:39

POGLED ISKOSA: Sećanje na velikog umetnika Uroša Toškovića

Kultura

0 4

POGLED ISKOSA: Sećanje na velikog umetnika Uroša Toškovića

11. 08. 2020. u 15:21

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 60

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15