Kultura

ČUDA ŽIVE U NAMA: Andrea Ivanović Jakšić o delima izloženim u beogradskoj i kragujevačkoj "Rimi"

M. KRALj

22. 10. 2020. u 10:50

PRVI put galerija "Rima" prošle nedelje je, dva svoja prostora, u Beogradu i Kragujevcu, ispunila delima jednog stvaraoca.

ЧУДА ЖИВЕ У НАМА: Андреа Ивановић Јакшић о делима изложеним у београдској и крагујевачкој Рими

Tu čast ukazali su slikarki Andrei Ivanović Jakšić, njenim "uzburkanim" velikim formatima filozofsko-poetskih naziva ("Volim svoju sudbinu. Dišem", "Filozofiranje čekićem", "Čovek je lavirint", "Noć na zemlji-Bestemljeno tlo - Preobražaj stvarnosti"...), od kojih su neki, u sklopu svog nastupa, predstavljeni nedavno i na međunarodnom sajmu umetnosti u Beču.

- Pokušavam da stvaralaštvo iz mene teče najprirodnije moguće - objašnjava, za "Novosti", umetnica čiji su radovi od papira, kartona i pamuka u stalnom preobražaju, još u samom procesu rada. - Na klasično platno, nategnuto na blind ram, nanosim ručno rađenu papirnu masu, nastalu potapanjem kartona u vodu, da se raspada, topi... Onda ga preobražavam, stavljam na platno, gde se dugim sušenjem izvlači vlaga. Ta masa se potom ponovo zagrevanjem preobražava u nešto drugo. Uz vodu, koristim i druge prirodne elemente, kao što je vatra.

Sam dugotrajan proces nastanka radova u suprotnosti je sa "instant rešenjima" vremena u kome živimo:

- Pokušala sam da iz mene izađe nešto što je iskonski. Da to bude kao iz dubine vulkana.

Ili, nešto iskopano iz zemlje, što je tu ležalo hiljadama godina.

I misao na koju se naslanja njeno stvaralštvo, starija je od dva milenijuma, seže do antičke grčke filozofije, tačnije Heraklita:

- Razmišljajući o njegovoj filozofiji i samo vreme, kao kategorija, postaje nam nedefinisano i ne možemo ga uhvatiti - dodaje slikarka.

- Baš kao što je govorio da se dva puta ne može ući u isti tok reke, i da je sve u promeni, tako mi se čini i da se sve oko nas, pa i vreme, komeša, spaja, talasa, ulazi jedno u drugo... Svi smo jedno.

BOJE VATRE I DRVETA

Na radovima ove autorke prisutna je kako kaže jedina boja - prirodna:

- Nema hemije, u klasičnom smislu. Dominiraju boja vatre i prirodnog drveta. To je zato što su slike unutrašnje, organske. One su trodimenzionalne. Više su slika-objekat.

Iako je čitav svet u stalnoj promeni, ljudski problemi ostali su isti, još iz doba Heraklita, nastavlja sagovornica:

- I dalje smo ljudi. Čovek je čovek, bez obzira koliko sada ima i društvenih mreža i novih modela telefona. Jeste se otuđio od samog sebe, ali i dalje je isti, sa svim svojim nagonima, porocima, lepotama, kontrastima, svetlošću i tamom.

A potpuno tamno je i delo nazvano "Memorija". Umetnica koja nam otkriva kako joj je učešće na Viennacontemporary dalo novo nadahnuće i mogućnost da se sameri sa savremenim stvaralaštvom u Evropi, to objašnjava:

- Svi mi imamo svoja sećanja, neke svoje ožiljke i čuda koja su u nama. Crna boja sugeriše da je to nešto unutrašnje. Kod mene je dominantno to što sve tamno iznutra izlazi napolje - na svetlost. Sve je u kontrastima, borbi suprotnosti: tama-svetlo, crno-belo. Život ne bi postojao da nema smrti, kao što smrti ne bi bilo bez života. Kako bismo znali da je nešto dobro, ako ne postoji loše. I obrnuto.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 65

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15