DNEVNIK ZABLUDA: Nasilje i umetnost

U PREDGRAĐU Pariza napadač je usred dana na ulici odsekao glavu profesoru istorije.

Foto printskrin

Egzekutor džihadista, poreklom iz Čečenije, živeo je u Francuskoj u statusu političkog izbeglice, a ubio je zato što je profesor na časovima đacima pokazivao karikature proroka Muhameda. Očevici tvrde da je ubica uzvikivao i tekbir, a predsedenik Makron zločin je nazvao "islamskim terorizmom". Podsetivši Francuze na oružani napad islamista na redakciju pariskog lista "Šarli ebdo" 2015, kada je ubijeno čak 12 ljudi, a ranjeno 11, ovaj događaj pokrenuo je lavinu protesta. Hiljade Francuza okupilo se na ulicama gradova, od Pariza do Liona, Marselja i Lila.

Uz upotrebu dimne bombe, na izložbu stripa i karikatura grupe "Momci" u galeriji zemunske Stare kapetanije upala je grupa vandala, pokidala sa zidova izložbenu postavku i uništila je. Navodno, destruktivni čin izazvala je izložena karikatura "Kenjkavac" na kojoj je predstavljena okrvavljena beba sa sekirom u glavi. Povodom događaja reagovala su umetnička udruženja protestujući i tražeći procesuiranje počinitelja i nalogodavaca. Reakcija umetnika nije upućena samo vandalima i njihovim mentorima, već i celokupnoj javnosti u Srbiji. Ali, na koji je način nasilje predstavljeno u istoriji umetnosti?

U istorijama svetske umetnosti nalaze se mnogobrojna dela sa nasiljem koja su vekovima predmet kontroverzi i rasprava. Nasilje je prisutno u antičkoj umetnosti u scenama silovanja Persefone, Perseja koji odrubljuje glavu Meduze, u hrišćanskoj umetnosti u nebrojenim prizorima Hristovih muka. Hijeronimus Boš slika bizarne scene sa raspolućenim ljudskim telima, Rubens slika Saturna koji proždire svoju bebu, Karavađo Juditu koja odseca glavu Holofernu, Žeriko naturalistički predstavlja odrubljene glave iz mrtvačnice u Parizu. U umetnosti novog doba Vorhol izlaže fotografije smrskanog automobila u plamenu, a Džejk i Dinos Čepmen rade skulpture ljudskih tela odsečenih udova...

Početkom 2020. još uvek smo imali prilike da vidimo izložbu "Čistač" Marine Abramović u Muzeju savremene umetnosti. Na ovoj izložbi ekstremna umetnica performansa zapanjila je posetioce prikazima krvi i bola. Na svojim nastupima četka kosu do krvi, leži na blokovima leda, ubada se nožem u šaku, pada u nesvest ostavši bez vazduha dok leži u vatri zapaljenje petokrake. Legendaran je njen performans iz 1974. kada je kao mlada umetnica pred sebe postavila napunjen pištolj i pozvala publiku da šest sati radi s njom šta poželi. Na Venecijanskom bijenalu 1997. učestvovala je četvorodnevnim nastupom "Balkanski barok" tokom kojeg je umrljana krvlju sedela među stotinama junećih kostiju skidajući sa njih meso, u zagušljivom podrumu, u užasnom smradu koji se širio iz kostiju koje su trulile. Bio je to njen način da iskaže protest, pobunu protiv zločina i nasilja, u želji da ljudi prepoznaju u sebi - dobro?!

Preporučujemo

Kultura

0 10

IDEJA ZA „UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU “ ROĐENA U SRBIJI: 50 godina od smrti Agate Kristi - "kraljice zločina"

21. 01. 2026. u 16:48

Kultura

0 1

OBELEŽAVANjE DVA VEKA OD OSNIVANjA : Počeli Dani Matice srpske u Sremskim Karlovcima

21. 01. 2026. u 16:33

Kultura

0 3

SRPSKI NAROD NAJODANIJI VERI KOJU SU MU UTVRDILI PRECI: Objavljen kapitalni zbornik sa međunarodne naučne konferencije "Od Rasa do Nikeje"

21. 01. 2026. u 12:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije