Kultura

FRESKE MAJSTORA IZ ĐURINIH ĆELIJA: Tragovi izuzetnog umetnika u ostacima manastira na Rudniku

Борис Субашић

03. 11. 2020. u 12:41

MAJSTORSKI živopis srednjovekovnog manastirčića Đurine ćelije koji su arheolozi iskopali iz sipara u neskladu je sa skromnim boravištem monaha pustinjaka u skrovitoj šumskoj klisuri na Rudniku, smatraju stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

ФРЕСКЕ МАЈСТОРА ИЗ ЂУРИНИХ ЋЕЛИЈА: Трагови изузетног уметника у остацима манастира на Руднику

Arheolozi i slikari ispred Đurinih ćelija / Foto Boris Subašić

Oni su upravo završili dvomesečni poduhvat obnove fresaka koje su se, kada su pronađene, bile jedva prepoznatljive posle vekova u zemlji. Sada je raskošna paleta ponovo blesnula i vide se precizni potezi i bogatstvo detalja na delu slikara koji je boravio na Svetoj Gori Atonskoj.

- Reč je o izuzetnom, reprezentativnom slikarstvu i veoma je neobično što ga nalazimo na ovako skrajnutom mestu, daleko od svih puteva - kaže slikar-konzervator Nemanja Smičiklas, savetnik u Zavodu. - Iako su očuvani samo delovi figura svetitelja naslikanih u oltaru, nema sumnje da ih je slikao veliki majstor. Istoričari umetnosti će dati konačnu reč o vremenu nastanka živopisa, ali po mom mišljenju on potiče iz 14. veka, po analogiji sa drugim objektima gde smo se sretali sa sličnim freskama.

Rukovodilac restauratorsko-konzervatorskog rada bila je Marijana Protić, a ekipu su činili Filip Janković, Tijana Mihailović i Nemanja Smičiklas. On je dve i po decenije i član tima Zavoda koji na Svetoj Gori radi na restauraciji i konzervaciji Hilandara i njegovih kelija. Zahvaljujući tom iskustvu uočio je važan detalj na dekoraciji bočnih zidova hrama gde su tehnikom "mramorizacije" slikanjem dočaravane mermerne ploče.

Kult ne umire

PRVI manastirčić na Đurinim ćelijama sazdan je u šumi kraj Jarmenovaca, verovatno na mestu koje je podvizima posvetio monah isposnik, isihasta. Krajem 15. veka, u doba propasti despotovine, manastir je zapusteo, a obnovljen je krajem 16. ili počekom 17. veka, u vreme obnove Pećke patrijaršije. Konačno je napušten u vreme Velike seobe krajem 17. stoleća. Đurine ćelije nad klisurom Kaluđerskog potoka i obližnji izvor Svetinja i vekovima kasnije su ostali kultna mesta, iako je identitet svetitelja zaboravljen, a manastir je zatrpao sipar.

- Ovo nije obična mramorizacija, već imitacija mozaika kakvi se nalaze na podovima svetogorskih manastira, što je veoma neuobičajeno - kaže Smičiklas. - Svetogorski podovi su rađeni u tehnici koja podrazumeva da se u mermerne blokove urezuje reljef, a onda se u njega ređaju kamenčići u boji i tako se dobija šara. U Hilandaru ima takvih mozaika, a Vatoped je njima izuzetno bogat. Ornamentika u Đurinim ćelijama je imitacija te svetogorske tehnike, što ukazuje da je slikar bio na Atosu i da je pomno gledao mozaičke podove, koji su kod nas bili retki. Još je ređe da se oni oslikavaju na zidovima crkava.

Otkrića stručnjaka Zavoda otvorila su nova pitanja o tajanstvenom manastiru koji je od kraja 17. veka, kada je zapusteo, do početka 2013. bio zatrpavan siparom, tako da se ni njegova lokacija nije znala. Arheolozi su ga otkrili prateći predanje i kult svetog mesta. Tajnu Đurinih ćelija rasvetljavaju ostaci uboge kolibe monaha pustinjaka, koje su iza hrama otkopali stručnjaci Narodnog muzeja u Aranđelovcu i Filozofskog fakulteta u Beogradu.

- U srednjem veku, posle smrti pustinjaka kome su pripisivana čuda, na mestu njegove isposnice obično se gradio manastir - kaže docent dr Dejan Radičević, rukovodilac istraživanja. - Đurine ćelije podsećaju na takvu praksu. One su izuzetne jer je ktitor doveo velikog, što znači i skupog, majstora da oslika hram čije su dimenzije bile samo 6,7 metara, sa 4,8 metara, u koji je moglo da stane tek pet-šest ljudi, verovatno samo monaha. Moguće je da se ovde zamonašio plemić-ktitor, jer je prema dosadašnjim nalazima manastir podignut početkom 15. veka u apokaliptičnim vremenima osmanske najezde i propasti srpske države.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta
Fudbal

0 7

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta

Praznici nam stižu. A za jedan takav, najradosniji među Hrišćanima, desio se najneverovatniji prekid jednog rata. I to svetskog. Ovo je priča o tome šta jedna fudbalska lopta može. Ili, zapravo... šta može ljudska sloboda, kada reši da je ne sputava tuđa glupost.

25. 12. 2024. u 15:49

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

NOVI ROMANI: Nebeska ljubav
Dodatak Kultura

0 0

NOVI ROMANI: Nebeska ljubav

AKO "smeti znači želeti, a želeti smeti", kako Ana Atanasković veli u rano jutro svog novog romana, onda se može reći da je autorka dela "Zmajeva žena" i u svom kreativnom postupku, a i u svom životu uspela da ostvari sintezu ili, bolje reći, simbiozu smelosti i želje.

25. 12. 2024. u 15:52

Politika
Tenis
Fudbal
Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta

Stigla vam je jedna 110 godina stara poruka sa fronta