Kultura

DNEVNIK ZABLUDA: Kome smeta šuma na trgu?

Slobodan Maldini

17. 11. 2020. u 09:40

MOZAIK na zidovima Hrama Svetog Save u Beogradu dobio je konačni izgled, a nakon postavljenja podnih ploča očekuje se završetak gradnje najvećeg srpskog monumenta.

ДНЕВНИК ЗАБЛУДА: Коме смета шума на тргу?

Uporedo sa radovima u enterijeru užurbano se radi na uređenju prilaznog trga. Ali, iako velelepni hram izaziva opšte divljenje, povodom izrade trga mišljenja su podeljena. Da su u urbanističkom rešenju učinjene neoprostive greške ukazalo je strukovno udruženje Asocijacija srpskih arhitekata, a isti stav deli udruženje građana Vračar zona 3.1, stanovnika ove prestižne lokacije.

U nedavnom intervjuu listu "Politika" koautor projekta trga akademik Branislav Mitrović izjavio je "da ga kritike ne iznenađuju, ali da veruje u projekat i da su on i Dejan Miljković radili najbolje što mogu".

Osnova kritike Asocijacije srpskih arhitekata je neprimerenost novog projekta trga sa dominirajućom, nespretno projektovanom "šumom", čime je duhovno sedište pretvoreno u profani prostor gradskog parka, duboko degradirajući njegov istorijski, simbolički i društveni karakter.

A značaj i težina kritike leži u činjenicama da je ovo strukovno udruženje preko svojih predstavnika vodilo projekat Spomen-hrama Svetog Save u četvorogodišnjem periodu, od 2011. do 2015. Štaviše, ono je 2015. iniciralo i sprovelo javni anonimni konkurs za urbanističko rešenje Svetosavskog platoa, na koji su pristigle desetine radova, a odabrano funkcionalno i estetski najprikladnije rešenje autorskog tima arhitekte Marija Jobsta. Održana je i javna rasprava, a pristigli radovi predstavljeni su na izložbi.

Otvoreno pismo kritike najnovijeg projekta trga sa šumom koje je objavilo ovo udruženje na internetu potpisalo je čak jedanaest najpoznatijih srpskih arhitekata, među kojima i četiri univerzitetska profesora dvojice autora "šume na trgu". U podršci pismu pridružilo im se više od 30.000 istomišljenika, predstavnika struke.

Ali, koje opasnosti po prostor oko Hrama nosi realizacija novog urbanističkog rešenja?
Projekat najznačajnijeg nacionalnog trga izradila su dvojica autora na neposredni poziv zainteresovanog vlasnika dela ovog zemljišta, uz isključenje strukovnih institucija, bez javnog konkursa, javne rasprave i ankete građana. Ovo nametnuto rešenje ne bavi se funkcionalnim problemima saobraćaja, vernika i turista, snabdevanjem, zanemaruje likovni karakter trga stavljajući Hram u pozadinu "koncepta šume".

Ali, dok je pažnja javnosti zaokupljena "šumom na trgu", promiče druga, skrivena urbanistička opasnost. To je u projektu diskretno, konturama naznačen građevinski objekat koji autori predviđaju da bude podignut na površini današnjeg trga, njegovom celom dužinom. Lako je zaključiti da se radi o objektu neizvesnog sadržaja, a jasno je da ovaj prostor za to nije dovoljan ni prikladan, što će dovesti do gradnje u visinu i uništenja najvrednijeg trga prestonice.

Preporučujemo

Kultura

0 1

DNEVNIK ZABLUDA: Apokalipsa danas

03. 11. 2020. u 12:27

Kultura

0 0

DNEVNIK ZABLUDA: Nasilje i umetnost

27. 10. 2020. u 16:00

Kultura

0 1

DNEVNIK ZABLUDA: Zaboravljen narod

20. 10. 2020. u 17:22

Kultura

0 1

DNEVNIK ZABLUDA: Pravo na grad

13. 10. 2020. u 11:14

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 60

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15