Kultura

HVALIO GA JE ČAK I KRLEŽA: Odlazak vrhunskog prevodioca, pesnika i esejiste Kolje Mićevića

Д. Б. М.

19. 11. 2020. u 00:23

BANjALUKA je za mene san i sada kada ne živim tu, ali je bila san i kada sam živeo u njoj, govorio je Kolja Mićević (1941 - 2020).

ХВАЛИО ГА ЈЕ ЧАК И КРЛЕЖА: Одлазак врхунског преводиоца, песника и есејисте Коље Мићевића

Foto M. Anđela

Usnio je poznati pesnik, esejista i vrsni prevodilac pre dve večeri u svom rodnom gradu i ostao u tom snu zauvek. Briljantni poliglota preminuo je od posledica korone u UKC RS u Banjaluci, gde je ležao poslednje dve sedmice.

Mićević je bio ugledni stanovnik Pariza koji je na francuskom jeziku oživeo Danteovu "Božanstvenu komediju". Od prevodilaštva stvarao je umetnost. Stefan Malarme, Federiko Garsija Lorka, Pol Valeri, Šarl Bodler, Fransoa Vijon, Viktor Igo, samo su neki od književnika čija je dela Mićević vrhunski prevodio. Na francuski je preveo "Riznicu" Bruneta Latinija, devet varijacija "Gavrana" Edgara A. Poa, kao i antologiju pesništva 19. veka Les saluts slaves, u kojoj su zastupljeni pesnici svih bivših jugoslovenskih republika.

Miroslav Krleža, koji je bio škrt na pohvalama, prepoznao je Kolju kao izvrsnog prevodioca.

"Čitao sam Vijona u originalu i u nekim našim prevodima, ali ovaj Kolja Mićević, za koga ne znam ni ko je ni odakle je, prepevao je to u ekavici izvanredno, upravo sjajno, i to je svakako datum u našem prevodilaštvu", rekao je Krleža.

Risojević: Neviđena energija

KNjIŽEVNIK i profesor Ranko Risojević podelio je dirljiv status na "Fejsbuku" kojim se oprašta od prijatelja:

- Bio sam mu i kum venčani, prijatelj, sagovornik, kritičar mnogih njegovih dela. Sinoć sam zanemeo od osećanja nemoći i jada nad gubitkom velikog prijatelja. Bio sam fasciniran njegovim radom koji nije imao granice i okvire, pun neviđene energije kucao je na svojoj starinskoj pisaćoj mašini po ceo dan i dobar deo noći. Bio sam gotovo utučen Koljinom energijom, posmatrajući sebe kao preispoljnu lenčugu. Bilo je gotovo nemoguće slediti stvaralački ritam ovog neobičnog čoveka zaljubljenog u svoj poziv.

Objavio je pesničke zbirke na srpskom - "Stopa sna", "Stanje nikoga", "Klavirint", "Vinovnik", "Eros in Melos" i na francuskom - L`Homme alarm, Le lit dfait, Monsieur le Serpent, kao i oglede iz prevodilaštva. Pripremio je za štampu i veliku "Lirsku istoriju evropske muzike - Đavolova kuća". Poslednjih godina prevodio je isključivo francuske srednjovekovne romane u stihu.

Kolja je bio pravi renesansni čovek. Ne samo pesnik i prevodilac sa francuskog, španskog, italijanskog..., nego i vrstan matematičar, koji je umeo ovu nauku da "upetlja" u svoju poeziju i eseje. Bio je i šarmer, a njegovi prijatelji svedoče da je od mladosti bio erudita pun energije, svestrani sportista, atleta. Trčao je, bacao koplje na Banjalučkom polju, hodao na rukama ogradom železničkog mosta, dok voz prolazi. Njegovi prijatelji će ga po tome i pamtiti. Ali, i po svenoćnim razgovorima u kojima se moglo čuti ono što nije samo - književnost. Kolja Mićević ostaće da traje u svom ogromnom delu onako kako je živeo i do poslednjeg odlaska - iz života.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
HUMANOST POD REFLEKTORIMA – NOVI KULTURNI SADRŽAJU U PROSTORU FONDACIJE MOZZART

HUMANOST POD REFLEKTORIMA – NOVI KULTURNI SADRŽAJU U PROSTORU FONDACIJE MOZZART