Kultura

HVALIO GA JE ČAK I KRLEŽA: Odlazak vrhunskog prevodioca, pesnika i esejiste Kolje Mićevića

D. B. M.

19. 11. 2020. u 00:23

BANjALUKA je za mene san i sada kada ne živim tu, ali je bila san i kada sam živeo u njoj, govorio je Kolja Mićević (1941 - 2020).

ХВАЛИО ГА ЈЕ ЧАК И КРЛЕЖА: Одлазак врхунског преводиоца, песника и есејисте Коље Мићевића

Usnio je poznati pesnik, esejista i vrsni prevodilac pre dve večeri u svom rodnom gradu i ostao u tom snu zauvek. Briljantni poliglota preminuo je od posledica korone u UKC RS u Banjaluci, gde je ležao poslednje dve sedmice.

Mićević je bio ugledni stanovnik Pariza koji je na francuskom jeziku oživeo Danteovu "Božanstvenu komediju". Od prevodilaštva stvarao je umetnost. Stefan Malarme, Federiko Garsija Lorka, Pol Valeri, Šarl Bodler, Fransoa Vijon, Viktor Igo, samo su neki od književnika čija je dela Mićević vrhunski prevodio. Na francuski je preveo "Riznicu" Bruneta Latinija, devet varijacija "Gavrana" Edgara A. Poa, kao i antologiju pesništva 19. veka Les saluts slaves, u kojoj su zastupljeni pesnici svih bivših jugoslovenskih republika.

Miroslav Krleža, koji je bio škrt na pohvalama, prepoznao je Kolju kao izvrsnog prevodioca.

"Čitao sam Vijona u originalu i u nekim našim prevodima, ali ovaj Kolja Mićević, za koga ne znam ni ko je ni odakle je, prepevao je to u ekavici izvanredno, upravo sjajno, i to je svakako datum u našem prevodilaštvu", rekao je Krleža.

Risojević: Neviđena energija

KNjIŽEVNIK i profesor Ranko Risojević podelio je dirljiv status na "Fejsbuku" kojim se oprašta od prijatelja:

- Bio sam mu i kum venčani, prijatelj, sagovornik, kritičar mnogih njegovih dela. Sinoć sam zanemeo od osećanja nemoći i jada nad gubitkom velikog prijatelja. Bio sam fasciniran njegovim radom koji nije imao granice i okvire, pun neviđene energije kucao je na svojoj starinskoj pisaćoj mašini po ceo dan i dobar deo noći. Bio sam gotovo utučen Koljinom energijom, posmatrajući sebe kao preispoljnu lenčugu. Bilo je gotovo nemoguće slediti stvaralački ritam ovog neobičnog čoveka zaljubljenog u svoj poziv.

Objavio je pesničke zbirke na srpskom - "Stopa sna", "Stanje nikoga", "Klavirint", "Vinovnik", "Eros in Melos" i na francuskom - L`Homme alarm, Le lit dfait, Monsieur le Serpent, kao i oglede iz prevodilaštva. Pripremio je za štampu i veliku "Lirsku istoriju evropske muzike - Đavolova kuća". Poslednjih godina prevodio je isključivo francuske srednjovekovne romane u stihu.

Kolja je bio pravi renesansni čovek. Ne samo pesnik i prevodilac sa francuskog, španskog, italijanskog..., nego i vrstan matematičar, koji je umeo ovu nauku da "upetlja" u svoju poeziju i eseje. Bio je i šarmer, a njegovi prijatelji svedoče da je od mladosti bio erudita pun energije, svestrani sportista, atleta. Trčao je, bacao koplje na Banjalučkom polju, hodao na rukama ogradom železničkog mosta, dok voz prolazi. Njegovi prijatelji će ga po tome i pamtiti. Ali, i po svenoćnim razgovorima u kojima se moglo čuti ono što nije samo - književnost. Kolja Mićević ostaće da traje u svom ogromnom delu onako kako je živeo i do poslednjeg odlaska - iz života.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 65

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 2

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15