DUHOVNA SITUACIJA MODERNIH VREMENA: O umetničkoj prozi o doživljajima sveta velikog srpskog pisca Branimira Šćepanovića
STID se pojavljuje i u modernom osećanju života: kada je Jozef K. - u poslednjoj rečenici Kafkinog "Procesa" - pomislio da ga ubijaju "kao psa", njemu se učinilo da ga nadživljava - stid.
Teško odredivo osećanje stida svakako pripada egzistencijalnom apelu koji je situiran u modernoj književnosti. Jer - pisao je Kami - "ono po čemu se moderna osećajnost razlikuje od klasične osećajnosti, to je što se ova hrani moralnim, a ona metafizičkim problemima". Ima li, dakle, u stidu nečeg što nadilazi čovekovu smrt?
U umetničkoj prozi Branimira Šćepanovića postoje prepoznatljiva svojstva modernog doživljaja sveta. Njegovi junaci delaju poput izgubljenih čestica u konglomeratu različitog kretanja, oni se često kreću na način elektrona, u pravcima nerazumljivim, neodređenim i neobjašnjivim. Jer, ispunjeni su nervoznim impulsima strahova i kompleksa, pa se u njima osamljenost pojavljuje kao stanje intimnih stvari i duhovna situacija vremena. Iz najveće daljine, pak, u časovima velike ugroženosti, u njima odjekne ponešto od dalekog i drukčijeg sveta koji prebiva u tamnim naslagama sećanja.
Ovakva psihološka podloga svesti junak dobija karakterističan umetnički izraz u neobičnoj i nestvarnoj radnji, u prekidanoj hronologiji i nagloj smeni planova pripovedanja. Kao unutrašnje jezgro osnovnog doživljaja života, motivisano se pojavljuju rečenice o strancu i o stidu. One obeležavaju skriveni doticaj klasične i moderne osećajnosti. Lišena prostiranja na celinu, obuhvatanja univerzuma, utoliko izmenjena, premda ispunjena snažnim apelima čoveku, utoliko očuvana, klasična osećajnost kao da ublažava urušavajući sadržaj vrednosti u modernoj osećajnosti. Ova, pak, ostaje bitno određena apelima upućenim čovekovoj bestemeljnosti. Kao da ocrtavanjem moralnih problema obnavlja svest o njihovom značaju, stid obeležava "treperenje" klasičnih i modernih apela u egzistencijalnom i pripovednom iskustvu.
Premda je književnoistorijski i poetički vezana za tematski i izražajni horizont poznog modernizma, naročito za trajne nanose egzistencijalizma, umetnička proza Branimira Šćepanovića oblikuje niz tematskih i značenjskih kompleksa koji zauzimaju značajno mesto u poetičkim i saznajnim menama književnosti poslednjih decenija XX veka. Takvo je pitanje o identitetu, bilo da se osvetljava njegova nestabilnost, bilo njegova nemogućnost, kao i njegovo prisustvo u različitim vidovima: unutar vremenske linearnosti, kroz igru razlika unutar jedinstvenih ili istovetnih pripovednih situacija; kroz kruženje skrivenih (ponavljanih) oznaka u pripovedanju; kroz zagonetne odnose između onoga što je blizu i onoga što je daleko; kroz ulančavanje akata svesti kao tragova samorefleksije. Ovi postupci se umetnički dalekosežnije ostvaruju na egzistencijalnom nego na poetičkom planu. Otud je u jednoj pripoveci, junak otkriven u nemogućoj a stvarnoj situaciji: osetio je stid koji je trebalo da pripadne drugom čoveku.
Tako proza Branimira Šćepanovića - na veoma istančan, produbljen i umetnički izuzetan način - problematizuje duhovnu situaciju modernih vremena. Jer, iskustvo stranosti - podrivanjem položaja identiteta, umnožavanjem razlika u njemu, subjektivizovanjem stvarnosti, raskidanjem linearnog toka vremena - snažno ulazi u postmodernistički pripovedni diskurs. No, premda izgleda kao plod klasičnog metafizičkog registra, iskustvo stida - usled pripovednog spajanja sa stranošću - deluje kao "moderni" odziv na uspostavljeni i samorazumljivi postmetafizički poredak. Stid - kao moralni i ontološki apel - ostaje slab da bi se postmoderni čovek opredelio za njega. Ali, ako se ipak tako opredeli, taj apel je sasvim dovoljan da čovek umre sa njim.
Preporučujemo
KRAJ HEROJSKOG DOBA KNjIŽEVNOSTI: Dirljivi oproštaji od Branimira Brane Šćepanovića
02. 12. 2020. u 09:20
NA KRAJU SAM BIO UMORAN: Poslednji intervju Branimira Šćepanovića za "Novosti"
30. 11. 2020. u 22:16
"GONKUR" TELIJEU, "RENODO" ZA LAFON: Dodeljene prestižne francuske književne nagrade
30. 11. 2020. u 17:10
DIGNUTI NATO AVIONI POSLE NAPADA NA UKRAJINU: Hitno se oglasio Zelenski, imao poruku za Putina (FOTO/VIDEO)
RUSIJA je pokrenula masovni vazdušni napad na Ukrajinu na božićno jutro po gregorijanskom kalendaru.
25. 12. 2024. u 11:16
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)