NE mogu reći da me korona nadahnjuje u romantičarskom značenju te reči, ali je svakako doprinela usredsređivanju na neke započete rukopise.
Najnovije iz rubrike
TEŽIMO HARMONIJI KOJA NAM NEDOSTAJE: Maestro Bojan Suđić o novoosnovanoj Srpskoj filharmoniji sa kojom nastupa u Sava centru
MAESTRO Bojan Suđić najavljuje pravi muzički spektakl, prvog dana predstojeće godine, u velikoj dvorani Sava centra, gde publiku očekuje koncert Srpske filharmonije sa specijalnim gostima, pod vođstvom uglednog našeg dirigenta.
27. 12. 2024. u 08:15
"CRNA DEVOJKA" U KINOTECI: Peto izdanje evropskog projekta "Sezona filmskih klasika"
U OKVIRU petog izdanja evropskog projekta "Sezona filmskih klasika", u kojem učestvuje od samog početka, Jugoslovenska kinoteka je ove godine digitalno restaurirala igrani film "Tragovi crne devojke" (1972) reditelja Zdravka Randića.
27. 12. 2024. u 07:35
"AŽDAHA" ZA NOVU GENERACIJU I VEK: Čuveni komad Dušana Kovačevića od danas na sceni Jugoslovenskog dramskog
GOTOVO četrdeset godina od praizvedbe, komad "Sveti Georgije ubiva aždahu" Dušana Kovačevića, novim rediteljskim čitanjem Milna Neškovića ulazi danas u 21. vek na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Veliki ansambl (sedamnaest glumaca) nekoj novoj publici ispričaće ovu uzbudljivu melodramu o ljubavnom trouglu usred Prvog svetskog rata...
27. 12. 2024. u 06:15
"HAMAM BALKANIJA" U IRANU: Novi prevod romana Vladislava Bajca na persijskom jeziku
ROMAN Vladislava Bajca "Hamam Balkanija" upravo je objavljen u Iranu na persijskom jeziku. Izdavač je kuća iz Teherana "Amir Kabir", jedna od najrenomiranijih u Iranu.
26. 12. 2024. u 22:05
ZASIJALO ORDENJE IZ TAME ISTORIJE: Izložba "Odličja i zaveštanja Narodnom muzeju Srbije" u Atrijumu zdanja na Trgu republike
SVOJU nedovoljno poznatu i po autentičnosti izuzetno vrednu kolekciju odlikovanja, Narodni muzej Srbije predstavlja na samom kraju kalendarske godine.
26. 12. 2024. u 17:09
Ivan
10.12.2020. 15:08
Велики градови су још више насељенији. Цене некретнина расту као и трошкови живота у њима а народ све више хрли у њих. За то време села су све више испражњенија са старачким становништвом и остао је само онај који није имао где да оде. Где је више народа то је и већа вероватноћа за преношење заразних болести.