IGRARIJA ČUDNOVATIH BIĆA: Grafike Živka Đaka (1942-2011) u Galeriji 73, podsećaju na neobičan i bogat opus umetnika

PONIKAVŠI u okrilju nove figuracije i pop arta, delo Živka Đaka (1942-2011) bilo je najsnažnije okrenuto fantastici, a pritisak modernističkih utopija i progresivnih ideja, ublažavao je kroz apsurd i paradoks, ali i uz stav da su vitalni interesi čoveka uvek bili isti, od praistorije do danas.

Postavka "175 grafika" u Galeriji 73 / Foto Galerija 73

Između ostalog, ovo tvrdi istoričar umetnosti Boško Stepanović, u katalogu izložbe u čukaričkoj Galeriji 73, gde je u susret obeležavanju decenije od smrti jednog od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih umetnika svoje generacije izloženo 175 njegovih grafika.

- Živko Đak je bio slikar, crtač i grafičar, ali najveći doprinos srpskoj umetnosti dao je u grafici, služeći se svim tehnikama uključujući i, istina retko, sito štampu kao prvi srpski grafičar - ističe Stepanović. - Zanatska veština i odmeren smisao za kompoziciju činili su ga grafičarem prvog reda. On je bio majstor akvatinte koju je kombinovao sa mecotintom i bakropisom i u kojoj je pronalazio preduslove za realizaciju svojih glavnih likovnih ideja. Sočnost crnih, zrnastih površina, tonske i slikarske vrednosti, forme koje poprimaju kaligrafski jasne obrise i sumračna svetlost glavna su obeležja i vrednosti njegovih grafika.

Za ovog stvaraoca, kako objašnjava istoričar umetnosti, karakterističan je novi vid figuracije u srpskoj grafici:

- Džokeji, akrobate i atlete, alkari i konji njihalice, apstraktna tela i štapovi, poseduju istovremeno i naivnu čar lutaka - igračaka i zagonetnu pojavu bića kao svoj osnovni kvalitet. Ova mala, čudnovata bića u razređenom prostoru arene učestvuju u takmičenjima katkad zabavnim katkad apsurdnim i oporim, komičnim parabolama na temu snage i junaštva.

Rođen u Beogradu, gde je diplomirao u klasi Boška Karanovića, 1967. godine, na Akademiji likovnih umetnosti, gde je kasnije završio i postdiplomske studije, a potom se usavršavao u Velikoj Britaniji i Italiji, Đak je do kraja radnog veka bio redovni profesor na Akademiji u Novom Sadu. Grafika autora, koji nas je napustio 2. januara 2011, i danas potvrđuje visoke domete:

- Njegove grafike su sad već delom kulturna baština kroz koju sa nostalgijom gledamo prošlost srpske grafike ali koje predstavljaju i zaostavštinu budućnosti - zaključuje Boško Stepanović.

DELA I U ČUVENOJ BEČKOJ ALBERTINI

SA italijanskim pesnikom Robertom Zanezijem, Đak je početkom sedamdsetih objavio ilustrovanu knjigu Camera obscura, a bio je i član Akademije nauka i umetnosti Tomaso Campanella u Rimu. Dela mu se čuvaju u zbirci Albertina u Beču, Kraljevskoj biblioteci u Briselu, Viktorija i Albert muzeju u Londonu, Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, Modernoj galeriji u Ljubljani, Kabinetu grafike JAZU u Zagrebu, ali i našem Muzeju savremene umetnosti, Naronom muzeju i Muzeju grada Beograda.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije