Kultura

POGLED ISKOSA, ODLAZAK VELIKANA: Stanislav Staša Živković (1923-2020)

Дејан Ђорић

08. 12. 2020. u 13:30

TIHO i nenametljivo, kakav je bio po naravi, u 97. godini, ugasio se život profesora, doktora nauka, slavnog mačevaoca i poslednjeg velikog srpskog istoričara umetnosti, iz škole Svetozara Radojčića.

ПОГЛЕД ИСКОСА, ОДЛАЗАК ВЕЛИКАНА: Станислав Сташа Живковић (1923-2020)

Foto: privatna arhiva

Naša kultura se obrukala, osim u "Večernjim novostima" i na sajtu Crvene zvezde nije bilo ozbiljnijeg pomena o ovom sjajnom čoveku i stručnjaku, kao što nikada nije izašao neki zbornik njemu u čast, kako to uobičajeno Nemci rade za svoje humanističke naučnike.

Živković, rođeni Beograđanin, Filozofski fakultet je završio u Beogradu, gde je i doktorirao na katedri za Istoriju umetnosti 1967. godine. Od 1958. do 1968, u herojsko vreme našeg modernizma, vodio je Galeriju Kulturnog centra u Beogradu, da bi do 1989. bio upravnik Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti i sa te dužnosti otišao u penziju. Od 1965. do 1986. bio je vanredni, zatim redovni profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu - predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti mačevanje i istoriju stilova. Bio je saradnik više institucija u zemlji i inostranstvu, kao što su Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Matica srpska i Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu. Pisao je odrednice i sarađivao sa urednicima najvećih izdavačkih poduhvata posvećenih domaćoj i stranoj umetnosti, od "Likovne enciklopedije Jugoslavije", SAUR Allgemeines - Knstler Lexikon u Minhenu, The Dictionary of Art, izdavača Macmillan Publishers u Londonu (od naših stručnjaka za taj mamutski rečnik bila je pozvana još samo Gordana Babić) do Akademije umetnosti u Moskvi. Tokom 50 godina organizovao je više od 300 samostalnih, grupnih i studijskih izložbi.

Omiljeni Staša, uzor diplomatskog i smirenog čoveka, brzo se profilisao kao naš najveći poznavalac perioda ranog srpskog modernizma i impresionizma, otkrivši mnoge zaboravljene umetnike i njihova dela, druge vrativši u javni život, u istoriju umetnosti i među kolekcionare, za koje je bio autoritet (i sam je bio kolekcionar). Od prvog naučnog rada u beogradskom časopisu "Delo" iz 1959. godine doskoro zadnjih dana života kada je pisao za obimnu knjigu o Kolekciji porodice Biro, uvek svežeg duha, Živković je objavio više od 25 samostalnih knjiga. Kapitalna je njegova doktorska disertacija o Kosti Miličeviću (dva izdanja), kao i studije posvećene Beogradskim impresionistima, Umetničkoj školi u Beogradu 1919-1939 i Srpskim imresionistima. Zbirka memoarskih eseja "Život slika" imala je kao retki bestseler srpskog likovnog izdavaštva četiri izdanja, a knjiga "Srpsko slikarstvo 20. veka" čini ga jednim od retkih (uz Miodraga B. Protića, Lazara Trifunovića i Jerka Denegrija) autora sintetičkih studija srpske moderne umetnosti.

Živković se od 1946. bavio mačevanjem, kao državni reprezentativac, međunarodni sudija, jedan od osnivača i predsednik Mačevalačkog kluba Crvena zvezda. Nosilac je brojnih nagrada i ordena.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

MOGLO BI UMRETI 4.500 LJUDI Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi
Svet

0 14

"MOGLO BI UMRETI 4.500 LjUDI" Ova zemlja je najugroženija na Zapadnom Balkanu, hitan sastanak u SZO zbog vrućina u Evropi

JUŽNA Evropa suočava se sa žestokim toplotnim talasom - temperature prelaze 40 stepeni Celzijusa, a u španskoj pokrajini Uelva izmereno je rekordnih 46 stepeni, što je najviša junska temperatura u istoriji zemlje. Istovremeno, Italija, Grčka, Portugalija i Zapadni Balkan takođe beleže rekordne vrućine, praćene šumskim požarima i ljudskim žrtvama.

01. 07. 2025. u 11:45

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
VEČERI TEATRA U SRCU GRADA: Završen prvi MozzART pozorišni festival

VEČERI TEATRA U SRCU GRADA: Završen prvi MozzART pozorišni festival